Kako će kongresni izbori uticati na sledeće predsedničke u SAD?

Jedna od važnih dimenzija ovih izbora bilo je rivalstvo skoro pa zakletih neprijatelja. Ako su ovi izbori bili i referendumi o njihovim šansama, onda su oni završeni prednošću u korist Trampa, ali ne takvom da je Bajden ostao bez šansi.

Aktuelni američki predsednik smatra uspehom da nije došlo do crvenog talasa i dominantnih i lakih republikanskih pobeda. NJih je bilo mnogo manje i nisu bile ubedljive kako što se predviđalo. Takav rezultat nije dodatno učvrstio Trampove pozicije, već je otvorio vrata njegovom osporavanju. Relativni neuspeh kandidata koje podržava Tramp u srednjoročnim izborima – nasuprot Desantisovom dominantnom reizboru na Floridi – pokrenuo je unutrašnji obračun republikanaca oko toga ko je najbolje pozicioniran da vodi stranku do 2024.

Bivši predsednik Tramp obrušio se na Rona Desantisa u dugačkom snažnom napadu, označivši svog potencijalnog rivala za 2024. kao „prosečnog“ republikanca koji svoj politički uspeh duguje upravo Trampovoj podršci u trci za guvernera 2018. „Ron je 2017. došao kod mene u očajnom stanju – bio je politički mrtav, izgubivši sa ogromnom razlikom od komesara za poljoprivredu, Adama Putnama… Ron je imao slab rejting, loše ankete i nije imao novca, ali je rekao da ako bih ga podržao, mogao bi da pobedi“.

RIVALSTVO: Po svemu sudeći izvesno je da se Ron Desantis sprema za republikansku nominaciju protiv Trampa. Što znači da će rivalstvo Desantis – Tramp biti glavna tema u republikanskoj politici predsedničkih izbora 2024. U julu, anketa NJujork tajmsa / Koledža Sijena pokazala je da bi više od polovine glasača republikanaca glasalo za nekog drugog osim za Trampa. Anketa Univerziteta Severne Floride, sprovedena od 8. do 12. avgusta, pokazala je da bi Desantis pobedio Trampa na izborima 2024 – sa 47 naspram 45 odsto. Harper Collins, u vlasništvu Ruperta Mardoka, potpisao je sa Desantisom unosan ugovor o knjizi, koji bi guverner mogao da iskoristi sledeće godine za objavljivanje svoje nacionalne platforme.

Ovog leta, Desantis je vodio kampanju u još dve ključne kolebljive države – Arizoni i Ohaju – i sakupio je popriličan politički kapital. Ali ne samo politički, on je prikupio i rekordnih 172 miliona dolara od avgusta 2019, a njegov demokratski protivnik, Čarli Krist, tek 15,3 miliona. Desantis je poboljšao svoj nacionalni profil dajući česte intervjue za Foks njuz gde se od 2017. pojavio više od 200 puta.

Mogućno je, naravno, da će Tramp još brutalnijim napadima uspeti da odvrati guvernera Floride i one koji stoje uz njega da se pojavi u ovoj trci i da prebrzo potroši svoj politički kredit. On je nekoliko puta napao Desantisa dok mu je popularnost rasla, ali ovo je najjasniji znak da je bivši predsednik spreman da objavi rat bilo kom republikancu koji želi da uzurpira njegove pozicije – čak i po cenu uništenja stranke. Desantis se, opet, smatra nekom vrstom američkog Viktora Orbana, s tim što se veruje da je mnogo prijemčiviji za glasove etničkih zajednica od Trampa. Ali, u američkoj i evropskoj javnosti ne postoji jasna slika kakav bi Desantis bio kao predsednik SAD. Neki tvrde da bi bio samo malo uglađenija Trampova kopija.

VEĆINA U ZAKONODAVNIM TELIMA: Ipak, na izbore će uticati i druga pitanja. Usred široko rasprostranjenog očekivanja o crvenom talasu u Kongresu, previdelo se da su demokrate tiho osvojile i odbranile većinu u zakonodavnim telima federalnih država, oslabivši moć republikanaca u pitanjima koja su u centru nacionalne političke debate. Zašto je to važno? Državni zakonodavni izbori mogu da postanu vrhunac demokratskog trijumfa. Ako se demokrate održe u Nevadi, ovo će biti prvi put da stranka na vlasti nije izgubila ni jedan dom federalne države u srednjoj mandatnoj fazi od 1934.

Partijske bitke povodom demokratije i prava na abortus – dva pitanja koja su dominirala u demokratskim porukama u ovom ciklusu – oblikovane su na državnom nivou. Demokrate su odbranile svoju većinu na državnom nivou u Masačusetsu i Merilendu i osvojile guvernerska mesta koja su ostala otvorena nakon penzionisanja republikanaca, obezbeđujući trostruki trijumf u obe države. Oni su takođe zadržali zakonodavno telo Mejna i predstavništva država Novog Meksika i Kolorada i obezbedili su supervećinu u oba doma u Vermontu u kojem je guverner republikanac.

Demokrate su u Mičigenu preuzele Dom i Senat i dobile potpunu kontrolu nad vladom, prvi put u 40 godina. Guvernerka Grečen Vitmer pobedila je sa dvocifrenom razlikom, što je ovu demokratsku zvezdu u usponu dovela u centar pažnje. U Minesoti, demokrate su takođe obezbedile trostruku pobedu nakon što su zauzele državni Senat. U Viskonsinu su republikancima uskratile supervećinu koja bi im omogućila da nadglasaju veto guvernera Tonija Eversa – što je jedina stvar na putu zabrane abortusa u celoj državi. Do tog rezultata došlo je zahvaljujući ogromnim ulaganjima demokratskih organizacija za podršku u izbore u federalnim državama.

Veliki uticaj na ishod naredne predsedničke izborne trke imaće odluka Vrhovnog suda SAD u kapitalnom slučaju koji se tiče nekad marginalne „teorije nezavisne državne zakonodavne vlasti“. Konzervativni sud mogao bi da dozvoli zakonodavnim telima federalnih država da jednostrano utvrde pravila za savezne izbore 2024, čak i ako su oni rezultat partijskih manipulacija ili kršenja državnih ustava. Neki strahuju da bi to moglo otvoriti vrata državama da biraju elektore koji bi glasali protivno željama birača, kao što su Tramp i njegovi saveznici pokušali da urade u svojim naporima da ponište izbore 2020.

Teorija nezavisnog državnog zakonodavstva shvatanje je Ustava koje poslednjih godina forsira mala, ali veoma glasna i uticajna grupa pristalica, koje bi državnim zakonodavnim telima dalo široka ovlašćenja da menjaju izborne mape i donose zakone o uticaju na glasanje. Američki Ustav delegira ovlašćenje za sprovođenje saveznih izbora državama, pod uslovom da ih sve kontroliše Kongres. Postoji, međutim, neslaganje oko toga koliko je ovlašćenja delegirano i na koje državne aktere tačno. Postoje dve relevantne klauzule.

Jedna je Izborna klauzula, koja glasi: „Vreme, mesta i način održavanja izbora za senatore i predstavnike u svakoj državi propisuje njeno zakonodavno telo; ali Kongres može u bilo koje vreme na osnovu zakona doneti ili izmeniti takve propise“. Druga je klauzula o predsedničkim elektorima, koja glasi: „Svaka država će imenovati, na način koji joj zakonodavno telo odredi, određeni broj elektora“.

„KRAĐA“ IZBORA 2024: Spor zavisi od toga kako razumeti reč zakonodavstvo. Dugo vremena preovlađujuće je shvatanje da se to odnosi na opšte zakonske procese svake države, uključujući sve normalne procedure i ograničenja. Dakle, ako državni ustav reguliše zakonom da bude blokiran vetom guvernera ili referendumom građana, izborni zakoni se mogu blokirati na isti način. Državni sudovi moraju osigurati da su zakoni za savezne izbore, kao i svi zakoni, u skladu sa ustavima njihovih država.

Pristalice teorije nezavisnog državnog zakonodavstva odbacuju ovo tradicionalno tumačenje, insistirajući da ove klauzule daju državnim zakonodavnim telima isključivu i skoro apsolutnu moć da regulišu savezne izbore. Rezultat? Kad su u pitanju savezni izbori, zakonodavci bi bili slobodni da krše savezni Ustav i državni sudovi ih ne bi mogli zaustaviti. Ekstremne verzije teorije bi blokirale zakonodavna tela da delegiraju svoja ovlašćenja na zvaničnike poput guvernera, državnih sekretara ili izbornih komesara, koji trenutno igraju važne uloge u upravljanju izborima.

Posle spornih izbora 2000, glavni sudija Vilijam Renkvist napisao je mišljenje u predmetu Buš protiv Gora, predlažući embrionalnu verziju teorije nezavisnog državnog zakonodavstva. On je tvrdio da ustavno prenošenje izbornih ovlašćenja državnim zakonodavnim telima umanjuje moć državnih sudija da menjaju „opštu koherentnost zakonodavne šeme“. Ovaj pristup je u to vreme izazvao malo pažnje izvan akademske zajednice. Petnaest godina kasnije, ideja je ekshumirana kao deo napora da se ukine nezavisna komisija Arizone za preoblikovanje izbornih okruga. Vrhovni sud je ponovo odbacio teoriju i pustio komisiju da nastavi rad.

Zatim, nakon izbora 2020, Tramp i njegovi saveznici koristili su ovu teoriju kao deo svojih napora da obore izborne rezultate. Po treći put, Vrhovni sud je odbio da usvoji teoriju. Ali, sudije Klarens Tomas, Semjuel Alito i Nil Gorsuh, podržali su ovu teoriju. Nedavno, pokušaji udešavanja izbornih okruga u Severnoj Karolini, Kanzasu i šire, pozivali su se na teoriju nezavisne državne zakonodavne vlasti kako bi pokušali da blokiraju državne sudove da pregledaju njihove mape izbornih okruga. Vrhovni sud to dosad nije prihvatio.

Scenario iz noćne more je da bi zakonodavna vlast, nezadovoljna načinom na koji je izborni zvaničnik na terenu tumačio izborne zakone njene države, pozvala teoriju kao izgovor da odbije da potvrdi rezultate predsedničkih izbora i umesto toga odabere sopstvenu listu elektora. Prema rečima bivšeg saveznog sudije – J. Mihaela Lutiga, istaknutog konzervativnog pravnika, ova teorija je deo „republikanskog plana za krađu izbora 2024“.

Sve to, naravno, ne može da zanemari da će republikanci, ako uspeju da u drugom krugu pobedom u Džordžiji, obezbede većinu u Senatu, najverovatnije krenuti Trampovom idejom i pokrenuti procedutu Bajdenovog impičmenta. Biće to sledeće drama američke politike u kojoj će se pripremati ishod predsedničkih izbora 2024. godine.