Kako će rat u Ukrajini uticati na energetiku i klimatske planove Evropske unije?

Ruski napad na Ukrajinu doveo je rat ponovo u Evropu i istovremeno kao jedan od ključnih problema nametnuo pitanje energetske sigurnosti i evropske zavisnosti od ruskih fosilnih goriva.

Cene nafte i gasa dostigle su ove nedelje višegodišnje maksimume nakon što su Sjedinjene Američke Države u utorak 8. marta uvele zabranu uvoza nafte iz Rusije, dok je istog dana Evropska komisija predstavila plan koji u narednim godinama treba da okonča veliko oslanjanje Evropske unije na ruska fosilna goriva.

Jasno je da nakon rata u Ukrajini mnogo toga više neće biti isto. Prema izveštavanju svetskih medija za dve nedelje od početka rata je iz Ukrajine izbeglo oko 2 miliona ljudi, odnos Rusije i zapadnog sveta je trajno narušen. I dok će pune posledice sankcija biti poznate tek u narednom periodu, sve će bez sumnje uticati i na energetsku tranziciju i planove država za zaustavljanje klimatskih promena.

Evropa želi da što pre okonča svoju zavisnost od ruskog gasa

„Moramo postati nezavisni od ruske nafte, uglja i gasa. Jednostavno ne smemo da se oslanjamo na snabedevača koji nam eksplicitno preti”, izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen na predstavljanju plana REPowerEU koji treba da obezbedi evropsku nezavisnost od ruskih fosilnih goriva.

EU želi da potražnju za ruskim gasom smanji za dve trećine do isteka 2022. godine, a predložena je i zakonska obaveza da sva skladišta gasa u Uniji do 1. oktobra budu na najmanje 90 odsto popunjenosti.

Međutim to neće biti jednostavan zadatak. Evropska unija 90 odsto svojih potreba za gasom podmiruje iz uvoza, a ključan snabdevač je Ruska Federacija iz koje dolazi 45 odsto ukupnog uvoza. Imajući ovo u vidu jasno je da energetski sistem u Evropi čekaju radikalne promene kakve nisu viđene od kriznih situacija iz prošlosti.

I dok mnogi eksperti i zvaničnici novonastalu situaciju vide kao mogućnost za ubrzanje energetske tranzicije i prelazak na obnovljive izvore energije, pojedini ocenjuju da je će za ostvarenje energetske sigurnosti biti ključno otvaranje novih nalazišta fosilnih goriva koja bi mogla da ugroze evropske ciljeve za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, piše Klima 101.

Ubrzani prelazak na obnovljive izvore kao put za izlazak iz krize

Frans Timermans, izvršni potpredsednik za Evropski zeleni dogovor, najavio je u narednom periodu razvoj obnovljivih izvora energije „munjevitom brzinom” ističući da su oni jeftin i čist izvor energije koji kreira poslove u Uniji umesto slanja novca u industriju fosilnih goriva u inostranstvu.

Nemačka je zvanično potvrdila svoje planove da do 2035. proizvodi 100 odsto električlne energije iz čistih izvora, a ministar finansija Kristijan Lindner najavio je investicije u vrednosti od 200 milijardi evra kako bi taj cilj bio ispunjen.

Ursula fon der Lajen je takođe potcrtala važnost bržih investicija u obnovljive izvore: „Što pre se prebacimo na obnovljive izvore i vodonik, uz unapređenja u energetskoj efikasnosti, pre ćemo postati zaista nezavisni i upravljaćemo svojim energetskim sistemom”, izjavila je ona.

Zamena fosilnih goriva čija cena je nestabilna i zavisi od mnogih ekonomskih i političkih faktora obnovljivim izvorima zaista deluje kao logičan izlazak iz trenutne krize.

Holandija i Španija u poslednje vreme predvode Evropsku uniju kada je u pitanju rast proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora zahvaljujući velikom broju novih postrojenja koja koriste solarnu i energiju vetra. Samo u poslednje dve godine ove države su značajno smanjile svoju upotrebu gasa, Holandija za 22 odsto i Španija za 17 odsto.

Mnogi su, pomalo šaljivo, primetili i da, dok cene nafte i gasa divljaju, Sunce nije poskupelo svoje zrake, a ni vetar nije povisio svoju tarifu.

Nova nalazišta fosilnih goriva i diversifikacija uvoza

Iako dugoročno opredeljenje Evropske unije leži u čistoj energiji, za brzo smanjenje upotrebe ruskog gasa države članice će morati da se okrenu i drugim rešenjima.

U ovom trenutku je vrlo izvesno da će države morati da povećaju svoju potrošnju uglja kako bi nadomestile manju upotrebu gasa. Iako je Rusija istovremeno jedan od najvećih snabdevača ugljem, za ovaj energent nije potrebna komplikovana infrastruktura kao za gas te se članice EU jednostavnije mogu okrenuti drugim proizvođačima.

U prethodnim danima pojavile su se i informacije da bi Nemačka mogla da odloži zatvaranje preostalih nuklearnih elektrana, ili da čak ponovo pokrene neke koje su nedavno ugašene. Međutim najviši nemački zvaničnici su 8. marta odbacili takvu mogućnost ističući da preostale tri elektrane nemaju dovoljno goriva da nastave da proizvode električnu energiju i u 2023. a da bi proces ponovnog pokretanja onih koje su već ugašene bio komplikovan i da bi trajao predugo.

Pored toga govori se i o otvaranju novih polja za proizvodnju tečnog prirodnog gasa u SAD i izgradnji infrastrukture koja treba da obezbedi više ovog goriva u Evropi, a pojedine države takođe razmatraju i pokretanje domaćih projekata eksploatacije fosilnih goriva kako bi se osigurale od velike nestabilnosti cena.

Problem sa ovim rešenjem međutim je što je za realizovanje takvih planova neophodno dosta vremena. Potrebno je da prođu godine dok nova nalazišta fosilnih goriva ne počnu da snabdevaju Evropsku uniju, a njihova upotreba bi morala da ima ograničen rok trajanja kako ne bi ugrozila ispunjavanje evropskih ciljeva za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Nasuprot svim prethodnim idejama stoji i predlog radikalnih ulaganja u unapređenje energetske efikasnosti koja bi mogla da smanji potražnju za energentima. Prema pojedinim analizama, samo izolacija krovova i tavanskog prostora bi mogla da smanji potrošnju energije za grejanje za 14 odsto na nivou cele EU.

Velike promene su pred nama

Koja god vrsta odgovora na energetsku krizu na kraju bude dominantna, jasno je da Evropsku uniju na ovom polju čekaju ogromne promene. Naučnici i klimatski aktivisti su često od donosioca odluka zahtevali da se prema pitanju klimatskih promena odnose kao prema krizi, međutim iako se termin ‘klimatska kriza’ u poslednje vreme koristi više nego ranije, jasno je da se klimatske promene još uvek većinski smatraju problemom koji je u dalekoj budućnosti.

Sa ratom u Ukrajini to će se promeniti. Politička volja, mobilizacija kapitala i podrška javnog mnjenja za promene koje Evropsku uniju treba da učine energetski nezavisnom od Rusije znače da ćemo sada imati prilike zaista da vidimo brze i dramatične promene koje treba da transformišu čitav energetski sistem Evropske unije za svega nekoliko godina.

Ono što ostaje kao pitanje je da li će ovo zaista poslužiti kao dodatni razlog za ubrzanje energetske tranzicije, ili će se države okrenuti poznatom receptu i povećanju proizvodnje fosilnih goriva.

Sudeći po izjavama najviših zvaničnika EU, ali i država članica, opredeljenje ka obnovljivim izvorima energije je neupitno, ali još postoji mnogo neizvesnosti. Nije poznato koliko će rat trajati, koliki će biti konačan doseg sankcija koje će biti uvedene Rusiji, kao ni potpune razmere njihovog uticaja na svetsku ekonomiju. Jedino u šta možemo biti sigurni je to da se globalni energetski sistem nije susreo sa ovakvim šokovima još od naftne krize sedamdesetih godina 20. veka.

Međutim kakav god konačan ishod po energetsku tranziciju bio, u ovom trenutku je ipak najvažnije da se rat i stradanje civila završe što pre.

Izvor: Klima101.rs