Kako će se sukob razvijati nakon neuspele ruske ofanzive na Harkov?: Analiza zamenika komanda za specijalne operacije Nacionalne garde Severne Karoline

Ruska kampanja je počela 10. maja, a neki analitičari su je opisali kao nastojanje da se uspostavi tampon zona u blizini granice sa okrugom Harkov.

Ali to je bilo mnogo više od toga – bila je to prilika da se testiraju ukrajinske jedinice koje se protežu duž linije fronta od 1.000 km.

Skoro dva meseca kasnije, prošli su krvavi ispit, ukazuje u analizi za CEPA Dag Livermur, zamenik komandanta odreda za specijalne operacije – Zajednička komanda za specijalne operacije u Nacionalnoj gardi vojske Severne Karoline.

Šta sad? Posledice neuspele ruske prolećne ofanzive nude ključni uvid u razvoj situacije i ruske i ukrajinske vojske u trećoj krvavoj godini „specijalne vojne operacije“ Kremlja.

Nakon intenzivnih borbi u regionu Harkova, relativne snage i slabosti svake strane postale su očiglednije, pod uticajem njihovih strateških odluka, vojnih kapaciteta i međunarodne podrške koju su dobili.

Kako će se sukob razvijati u narednim mesecima?

Neuspeh ruske vojske naglašava nekoliko kritičnih aspekata njihovih operativnih sposobnosti i ograničenja.

Rusija je započela ofanzivu sa značajnom snagom, pokušavajući da probije ukrajinsku odbranu severno od grada Harkova, u blizini Vovčanska.

Štaviše, ova ofanziva je bila osmišljena da privuče ukrajinske rezerve iz okoline Vuhledara (Lugansk) i Časiv Jara (Donjeck), gde ruske ofanzive nisu uspele da postignu željeni prodor. (Postigla je određeni napredak u potonjoj oblasti operacija.)

Uprkos početnim teritorijalnim dobitcima, kampanja u Harkovu je zaustavljena početkom juna zbog žestokog ukrajinskog otpora i logističkih izazova pogoršanih ukrajinskim gađanjem linija snabdevanja preko granice u ruskoj oblasti Belgorod (nešto je omogućeno sporazumom Bajdenove administracije o upotrebi oružja preko granice i sveže američke zalihe artiljerijske municije i balističkih projektila.)

Nesposobnost Rusije da razbije ukrajinske snage naglašava stalne probleme unutar njene vojne strukture, uključujući loše planiranje i koordinaciju, neadekvatnu logističku podršku i nizak moral trupa.

Uprkos poukama iz 40 meseci intenzivnih borbi, ruska vojska se oslanja na zastarelu taktiku i opremu.

Iako je pokušala da modernizuje svoje snage, veliki deo njenog vojnog hardvera datira iz sovjetske ere i nedostaje mu tehnološka prednost koja se vidi u zapadnoj opremi.

Štaviše, ruske snage su se borile da održe stabilan lanac snabdevanja, ključan za trajne operacije.

Neuspeh ofanzive je takođe otkrio slabosti ruske fleksibilnosti i komandnih struktura, koje su nadmašile agilnije ukrajinske snage.

Ova rigidnost je takođe direktan rezultat loše obuke pre borbe, sa sve većim procentom muškaraca koji su ubačeni u ukrajinski „mlin za meso“ uz malo pripreme.

Od pokretanja invazije u punom obimu u februaru 2022, Rusija je izgubila većinu svojih modernih glavnih borbenih tenkova prve linije (T-90M i nadograđeni T-72B3M) i ozbiljno iscrpila svoje rezervne zalihe starijih modela iz sovjetske ere (originalne T-72 i T-64.)

Materijal otvorenog koda pokazuje da je Rusija pretrpela potvrđene gubitke od skoro 3.200 tenkova, zajedno sa još nekoliko hiljada oklopnih vozila i artiljerijskih oruđa.

Uprkos kritikama na račun režima sankcija Rusiji, te mere značajno utiču na njen vojno-industrijski kompleks.

Dok je proizvodnja oružja dramatično porasla sa prelaskom na ekonomiju u punom ratu, ove sankcije i kontrakcija ruske petrohemijske industrije ometaju njenu sposobnost da nabavi naprednu tehnologiju i opremu.

Na primer, efekat ovih sankcija i ekonomski faktori su smanjili proizvodnju lovačkih bombardera Su-34, sa 20 proizvedenih 2022. godine, 12 u 2023. godini, a samo osam predviđeno za završetak 2024.

Rusija je izgubila preko 82 ova aviona, sa procenjenom ukupnom vrednošću od skoro tri milijarde dolara.

Nasuprot tome, ukrajinska vojska je pokazala značajnu otpornost i prilagodljivost kao odgovor na rusku ofanzivu.

Posle početnog šoka, ukrajinske snage su se brzo pregrupisale i pokrenule uspešnu kontraofanzivu, stabilizujući linije fronta i povrativši ključne teritorije do sredine juna.

Ovaj uspeh ukazuje na nekoliko ključnih snaga u ukrajinskoj vojsci.

Brzina i intenzitet ukrajinskog kontranapada poljuljali su samopouzdanje ruskih formacija koje su se suočile sa njima u Harkovu, pri čemu je navodno uništena 83. vazdušno-desantna brigada, a druge ruske trupe su se pobunile oko Vovčanska.

Prvo, ukrajinske snage su imale ogromnu korist od zapadne vojne pomoći, uključujući i obaveštajnu podršku i obuku.

Snabdevanje svežim zalihama savremenih protivtenkovskih projektila, dronova, artiljerijskih sistema i municije poboljšalo je odbrambene i ofanzivne sposobnosti Ukrajine, direktno doprinoseći porazu ruske ofanzive.

Pored toga, sposobnost ukrajinske vojske da brzo integriše ove tehnologije u svoje operativne strategije bila je ključni faktor njihovog uspeha.

Podrška zemalja NATO-a ne samo da je obezbedila preko potrebnu opremu, već je takođe podigla moral i pružila stratešku dubinu ukrajinskim odbrambenim operacijama.

Ukrajina se takođe može pohvaliti visoko motivisanim i prilagodljivim borbenim jedinicama.

Ove formacije su pokazale izuzetan kapacitet za brzo učenje i prilagođavanje u uslovima evolucije na bojnom polju.

Borbe u Harkovu jasno su otkrile relativne uslove ruske i ukrajinske vojske. Rusija se i dalje bori sa sistemskim problemima, uključujući zastarelu opremu, logističku neefikasnost i loše strateško planiranje.

Nasuprot tome, ukrajinska vojska je iskoristila međunarodnu podršku, tehnološki napredak i visok moral kako bi uspostavila snažnu odbranu i neke ograničene kontraofanzivne operacije.

Rat je u ćorsokaku i, osim ako ruska vojska ne padne u potpunu nedisciplinu (kao u slučaju Vagnerove pobune prošle godine), nema predvidljivih mogućnosti za veliku ukrajinsku kontraofanzivu.

Ako bi se to pokušalo, odigralo bi se slično kao krvava i neefikasna kampanja prošlog leta.

U ovom ratu odbrana je kralj.