Kako EU planira da spreči zloupotrebu kanabisa

Evropski parlament je pozvao Komisiju i zemlje članice da izrade proceduru obaveznog razlikovanja medicinske od drugih vrsta upotrebe kanabisa. Obavezao je, takođe, članice EU i Komisiju na podsticanje inovacija i istraživanja, te zatražio da delotvorni lekovi na bazi kanabisa budu obuhvaćeni programima zdravstvenog osiguranja u svim članicama EU.

U obrazloženju rezolucije se navodi da bi jedinstven, stabilan i jasan pravni okvir na nivou EU mogao imati pozitivan učinak na kvalitetno i precizno označavanje lekovitih sastojaka kanabisa kojima bi se osigurao siguran i jednakopravan pristup svim pacijentima za njegovu medicinsku upotrebu, prenosi Al Jazeera.

Zajednička zakonska regulativa ove tematike bi, smatraju evropski parlamentarci, pomogla povećanju nadzora nad proizvodnjom, prometom, prodajom i upotrebom kanabisa, ograničila bi crno tržište, te sprečila zloupotrebu i zavisnost među maloletnicima i drugim ranjivim grupama kao što su trudnice. Ujednačavanjem pravila bi se, smatraju EU zastupnici, podstakla i svestranija istraživanja, te širenje znanja o medicinskom kanabisu.

Dozvoljeno sve što nije izričito zabranjeno

Polazeći od nepisanog pravnog principa po kojem je dozvoljeno sve ono što nije izričito zabranjeno, evropski zastupnici se uz ostale međunarodnopravne standarde pozivaju i na konvencije Ujedinjenih naroda (UN) kojima medicinska upotreba kanabisa ili proizvoda na bazi ove biljke nije zabranjena. Polazi se i od proverenih međunarodnih istraživanja kojima je potvrđeno da kanabis sadrži „više od 480 spojeva koji obuhvataju preko 100 različitih kanabinoida sačinjenih od psihoaktivnih i nepsihoaktivnih spojeva kao što su kanabikromen, kanabinol, kanabidiolna kiselina, kanabigerol i tetrahidrokanabivarin koji mogu imati neuroprotektivno delovanje i mogu doprineti smanjenju nekih simptoma kod pacijenata kao što su hronični bolovi, upale ili bakterijske infekcije, a mogu pospešiti i rast kostiju.“

Najčešće javno spominjani i do sada najdetaljnije proučeni kanabinoidi utvrđeni u kanabisu su tetrahidrokanabinol (THC) i kanabidiol (CBD), pri čemu se THC smatra glavnom psihoaktivnom supstancom kanabisa koja stvara zavisnost, dok CBD nema svojstva opojnosti ili izazivanja zavisnosti.

Imajući u vidu da se proizvodi dobijeni od kanabisa koji se koriste u medicinske svrhe konvencionalno nazivaju ‘medicinski kanabis, ali da taj pojam uglavnom nije pravno ujednačen, da je dvosmislen i da je podložan svakojakim proizvoljnostima, evropski parlamentarci zahtevaju novu „usaglašenu praksu na nivou cele EU kojom bi se pojam medicinski kanabis razlikovao od lekova dobijenih od kanabisa koji su klinički ispitani i odobreni u skladu s važećim propisima Svetske zdravstvene organizacije. Polazi se i od činjenice da su tradicionalna shvatanja i pristup zakonodavstvu u vezi s kanabisom vrlo šarenoliki, uključujući zakonodavstvo o kanabisu u medicinske svrhe. Suštinske razlike među državama članicama EU postoje i u pogledu najvećih dopuštenih doza koncentracije THC-a i CBD-a što, smatraju EU parlamentarci, može dovesti do još većih poteškoća u državama koje primenjuju oprezniji pristup prema kanabisu.

U rezoluciji se takođe ukazuje na „staromodnost“ Evropske unije u ovom pogledu i podseća da do juna prošle godine ni jedan lek na bazi kanabisa nije imao dozvolu Evropske agencije za lekove (EMA). U tom trenutku samo jedan takav proizvod prolazio je kroz postupak uzajamnog priznavanja od 17 država članica EU za lečenje spastičnosti prouzrokovane multiplom sklerozom „iako je političko i stručno okruženje u vezi s medicinskim kanabisom u svetu u tom trenutku već bilo bitno pozitivnije nego nekoliko godina ranije“.

Legalizacijom protiv nelegalnog prometa kanabisa

Evrozastupnici odbacuju dosadašnje razloge za nerazumevanje i neprihvatanje kanabisa u medicinske svrhe, smatrajući da se njegova legalizacija za povremenu upotrebu namerno meša s nužnošću davanja sigurnog i zakonitog pristupa kanabisu kao leku „i to ravnopravno prema svim pacijentima kojima je on potreban.“

Ne sporeći da prekomerna upotreba kanabisa kao i svakog drugog opijata generalno može izazvati ovisnost i „znatne društvene i zdravstvene probleme“, prevencija takve zavisnosti se u rezoluciji dodatno apostrofira kroz usaglašavanje mehanizama zajedničke kontrole nezakonitih praksi, osobito onda ako upotreba kanabisa u medicinske svrhe postane masovnija pojava.

Opravdane strahove, međutim, potiskuju sve uverljivija naučna istraživanja o upotrebi kanabisa u medicinskom kontekstu koja daju sve više stručno zadovoljavajućih dokaza da kanabis i kanabinoidi imaju terapijske učinke u lečenju hroničnih bolova kod odraslih osoba u slučaju raka, da ublažavaju mučninu i povraćanje povezano s hemoterapijom, kao i simptome spastičnosti koje opisuju pacijenti s multiplom sklerozom, te da su delotvorni u lečenju pacijenata s poremećajima anksioznosti, PTSP-om i depresijom.

Ubedljivom većinom glasova u korist rezolucije evropski parlamentarci su podržali i postojeće dokaze po kojima bi kanabis ili kanabinoidi mogli biti efikasni u povećanju apetita i smanjenju gubitka težine povezanih s HIV-om/AIDS-om, ublažavanju simptoma kod mentalnih poremećaja kao što su psihoza ili Tureteov sindrom, kao i u slučaju epilepsije, Alchajmerove bolesti, artritisa, astme, raka, Kronove bolesti i glaukoma, u smanjenju rizika od gojaznosti i dijabetesa, te u ublažavanju menstrualnih bolova.

Zastupnici smatraju da EU u svim ovim istraživanjima dramatično zaostaje, da su ulaganja u ovu vrstu naučnih provera do sada bila vrlo oskudna i da nema skoro nikakve koordinacije između država članica u pogledu istraživačkih projekata o medicinskom kanabisu. U sklopu evaluacije primene „Strategije EU za borbu protiv droga 2013. – 2020.“ nije bilo ozbiljnije rasprave o najnovijim trendovima u vezi s kanabisom, ne postoji jedinstveni sistem standardizacije, obeležavanja i označavanja lekova koji sadrže THC, CBD i druge kanabinoide koji se nalaze u konoplji, niti unutar EU postoje usaglašeni propisi o stavljanju na tržište preparata na bazi ove lekovite biljke.

Pravno i pojmovno usaglašavanje na nivou EU

Najnovijom rezolucijom o kanabisu, Evropski parlament poziva Komisiju i nacionalna tela država članica da konačno otvore kanale međusobne saradnje, da usvoje pravnu definiciju medicinskog kanabisa i da prikažu jasnu razliku između lekova na bazi kanabisa koje su odobrile Evropska agencija za lekove ili druge regulatorne agencije i medicinskog kanabisa čija upotreba nije opravdana u kliničkim ispitivanjima.

Evropski parlament poziva Komisiju i države članice da reše problem regulatornih, finansijskih i kulturnih prepreka koje opterećuju naučna istraživanja u području upotrebe kanabisa u medicinske svrhe i istraživanje kanabisa očigledno, te poziva Komisiju i države članice da definišu potrebne uslove za primenu pouzdanih, nezavisnih i opsežnih naučnih istraživanja o upotrebi kanabisa u medicinske svrhe.

EP poziva Komisiju da u dogovoru s nadležnim telima EU i zemalja članica utvrdi prioritetna područja inovatorstva i istraživanja kanabisa koji se koristi u medicinske svrhe, da se pritom osloni „na pionirska istraživanja u drugim zemljama“ (poput Holandije i Kanade), te da se usmeri na ona istraživačka područja koja mogu doneti najveću dodatnu vrednost za građane.

„Pozivamo Komisiju da izradi sveobuhvatnu strategiju kako bi se osigurali najviši standardi za nezavisno istraživanje, razvoj, odobravanje i stavljanje na tržište, te kako bi se izbegla zloupotreba proizvoda dobijenih od kanabisa“, navodi se u rezoluciji EP i posebno naglašava potreba za standardizacijom i ujednačavanjem proizvoda koji sadrže lekove na bazi kanabisa.

Od Komisije se traži da „uspostavi mrežu koja će objediniti Evropsku agenciju za lekove (EMA) i Evropski centar za praćenje droga i zavisnosti o drogama (EMCDDA), te nadležna nacionalna tela i organizacije pacijenata, civilno društvo, socijalne partnere, organizacije potrošača, zdravstvene radnike i nevladine organizacije kao i ostale aktere društva kako bi se osigurala efikasna primena strategije za lekove na bazi kanabisa.

Zabrinjavajuća neravnopravnost u pristupu lekovima

Očekuje se da Komisija od sada tešnje sarađuje s državama članicama kako bi se poboljšala jednaka prava u pristupu lekovima na bazi kanabisa i zagarantovalo pravo svim građanima da budu obuhvaćeni programima zdravstvenog osiguranja, a pacijentima da se omogući siguran i jednak izbor između različitih vrsta lekova na bazi kanabisa „i da pritom, svi pacijenti tokom lečenja imaju jednaka prava na specijalizovani zdravstveni nadzor.“

Od država članica se traži da zdravstvenim stručnjacima osiguraju odgovarajuće medicinsko osposobljavanje i stalno proširivanje znanja o medicinskom kanabisu na temelju nezavisnih i opsežnih istraživanja; medicinskoj struci da se dopusti da slobodno prosuđuje kada je reč o prepisivanju zakonski odobrenih lekova na bazi kanabisa; apotekarima da se omogući zakonito izdavanje recepata za takve lekove; te da se celokupnom medicinskom osoblju (od studenata medicine do lekara, apotekara i istraživača) omogući pristup svim svetskim naučnim istraživanjima i publikacijama s rezultatima nezavisnih naučnih istraživanja.

Evropski parlament poziva države članice da osiguraju dovoljnu dostupnost lekova na bazi kanabisa kako bi se proizvodnjom u skladu s medicinskim standardima država članica, ili eventualno uvozom koji se sprovodi prema njihovim državnim uslovima za lekove na bazi kanabisa, zadovoljile stvarne potrebe u državama članicama.

Od Komisije se posebno zahteva da sarađuje s državama članicama kako bi se zagarantovala sigurna i strogo kontrolisana upotreba kanabisa u medicinske svrhe isključivo u obliku proizvoda dobijenih od kanabisa koji su provereni u kliničkim ispitivanjima i koji su prošli zakonom propisani postupak ocenjivanja i odobrenja. Od Komisije se traži da istraživanja i upotreba medicinskog kanabisa u Evropskoj uniji „ni na koji način neće pogodovati kriminalnim narkomrežama, niti smeju da dovedu do njihovog širenja.“

U zaključnim odredbama rezolucije se naglašava da se sveobuhvatnim regulisanjem lekova na bazi kanabisa želi ograničiti crno tržište, osigurati kvalitet proizvoda i tačno označavanje ovih lekovitih proizvoda kako bi se uspostavila što potpunija i efikasnija kontrola nad prodajnim mrežama kanabisa, ograničio nekontrolisani pristup maloletnicima, te kako bi se omogućila pravna sigurnost pacijenata kojima je kanabis potreban isključivo u medicinske svrhe.

Ukazujući na „nedopustivo velike razlike“ među državama članicama Evropske unije koje su legalizovale upotrebu medicinskog kanabisa, izvestilac Kluba zastupnika EPP-a hrvatska evrozastupnica Dubravka Šuica posebno ukazuje na potrebu „pravne definicije“ medicinskog kanabisa.

„Čak i u onim državama članicama u kojima je medicinski kanabis zakonit, uslovi za pristup, propisivanje, kupovinu, određivanje cena, povrat novca kao i nivoa znanja zdravstvenih radnika o upotrebi takvih lekova veoma se razlikuju od zemlje do zemlje. Do sada su to bili neprebrodivi problemi za pacijente koje hitno moramo rešiti“, izjavila je Šuica za Al Jazeeru.

Šta će na kraju biti realno moguće sprovesti, a šta će i dalje biti samo želje, ostaje da se vidi. Poverenica Evropske komisije za zaštitu potrošača Vera Jourova podsetila je tokom rasprave o kanabisu da je delovanje Komisije ograničeno „jer svaka zemlja članica odlučuje što je na njenoj teritoriji legalno, a šta ilegalno.“

Šarenilo propisa i praksi

Među zemljama članicama EU po pitanju kanabisa najliberalnije su Holndija, Španija, Portugal, Nemačka i Češka. U Grčkoj i Danskoj je omogućen kontrolisani uzgoj kanabisa i izrada medicinskih preparata. U svetu su najliberalniji Urugvaj i Kanada gde je dopušten uzgoj, posedovanje i konzumacija kanabisa u rekreativne svrhe.

Hrvatska je medicinski kanabis legalizovala 2015. godine, ali medicinski sastavi od kanabisa se od marta 2018. ponovo ne mogu legalno nabaviti. Oboleli u Hrvatskoj se ponovo kazneno gone za uzgoj ili posedovanje kanabisa.

U Švajcarskoj i Izraelu sađenje kanabisa u manjim količinama radi lečenja je takođe dekriminalizovano. U Nemačkoj zdravstveno osiguranje plaća količine potrebne za pacijenta. U Sloveniji se medicinski kanabis može izdavati samo na lekarski recept obolelima od bolesti za koje je dokazana njegova delotvornost. Od ostalih zemalja zapadnog Balkana, samo je još u Makedoniji dozvoljena upotreba kanabisa u medicinske svrhe i može se nabaviti u apotekama.