Kako Evropa može da živi s Kinom?

Sino-američki sukob je već postao centralno pitanje uoči američkih predsedničkih izbora u novembru jer je administracija predsednika Donalda Trampa već donela jasnu odluku da su žestoki napadi na Kinu jedan od načina da odvrati pažnju od svojih propusta.

Ali čak i ako Tramp izgubi od svog verovatnog rivala DŽoa Bajdena, bilateralni sukob će eskalirati i dalje. U okviru američkog političkog i spoljnopolitičkog establišmenta, aktivno traženje načina da se zauzda, spreči ili čak preinači geopolitički uspon Kine predstavlja dvopartijsku težnju.

Ipak, malo je verovatno da bi SAD ili bilo ko drugi mogao da ostvari taj cilj, čak i najagresivnijom politikom. Kineski BDP po glavi stanovnika (prema paritetu kupovne moći) predstavlja otprilike trećinu BDP-a po glavi stanovnika SAD ili većine evropskih zemalja. Ali kada je reč o celokupnoj veličini ekonomije, ona brzo sustiže SAD i EU.

Niko ne može da zna pouzdano kako će se tokom predstojećih decenija razvijati ekonomska priča Kine, ali aktuelni trendovi ukazuju da će ona nastaviti da beleži mnogo brži rast nego SAD ili EU.

Ako može da smanji bar pola razlike u BDP po glavi stanovnika u odnosu na Tajvan, njena ekonomija će postati (zahvaljujući broju stanovnika) dvostruko veća od ekonomija SAD ili EU.

Uprkos pandemiji kovida 19, i Međunarodni monetarni fond i Svetska banka očekuju da kineska ekonomija zabeleži pozitivan rast ove godine.

U međuvremenu, i SAD i Evropa beleže značajno smanjenje, čemu se ne nazire kraj. Rezultat je to što će pandemija dodatno osnažiti relativan uticaj Kine u globalnoj ekonomiji.

Doduše, s obzirom na starenje populacije, masovni državni sektor koji pravi gubitke i sve veći dug, Kina će se suočiti sa snažnim ekonomskim čeonim vetrovima u predstojećim godinama, naročito ako strukturalne reforme i dalje budu nisko rangirane na listi prioriteta kineskog predsednika Sija Đinpinga.

Kineski politički sistem je bolno nepodesan za upravljanje modernim društvom. Pre nego što je umro od kovida 19, Li Venliang, lekar koji je bio stacioniran u Vuhanu, a koji je bio ućutkan nakon što je pokušao da podigne uzbunu zbog epidemije virusa korona, ukazao je da „jedno zdravo društvo ne treba da ima samo jedan glas“.

Prema tom standardu koji se ne može dovesti u pitanje, kineski politički sistem je zaista lošeg zdravlja. I dalje će biti podložan svim vrstama morbidnih i nepredvidljivih boljki.

Ipak, ne može se osporiti da će Kina biti sve važniji deo globalne ekonomije tokom predstojećih godina.

Njeno sve šire prisustvo će svima doneti nove izazove, ali naročito Evropljanima. Pošto Evropa više ne može da računa na SAD kao na pouzdanog, sličnog partnera, moraće da uspostavi sopstveni pristup.

Nova evropska strategija prema Kini treba da počiva na dva stuba. S jedne strane, angažman na pitanjima od zajedničkog interesa može i mora da se nastavi. Kina je zaslužna za gotovo 30 odsto globalnih emisija štetnih gasova.

Pošto je sada jedan od glavnih političkih ciljeva Evrope težnja ka prelasku na zelenu energiju, odnosno da se do 2050. postigne nulta suma emisija, izbegavanje dijaloga s Kinom nije opcija.

Isto važi za druga međunacionalna pitanja, kao što su trgovina i javno zdravlje. I Evropa i Kina imaju snažan interes u očuvanju globalnog trgovinskog sistema, a to će zahtevati saradnju za reformu Svetske trgovinske organizacije (STO).

Izlazak SAD iz STO i Svetske zdravstvene organizacije (SZO) je izuzetno kontraproduktivno i stvara još veći teret za EU kada je reč o reformi i snaženju ovih neophodnih multilateralnih tela.

Poslednja svetska zdravstvena skupština SZO pokazala je da EU zaista može da igra važnu, konstruktivnu ulogu po tom pitanju, dok SAD nastavljaju da same sebe marginalizuju.

S druge strane, EU sve više vidi Kinu kao „sistemskog rivala“, čije se vrednosti i interesi neizbežno kose s njenim.

Očito postoji potreba za jačim mehanizmom za ispitivanje kineskih investicija u osetljive evropske sektore i za obezbeđivanje fer konkurencije između evropskih firmi i kineskih korporacija koje subvencioniše država.

Kada je reč o nizu pitanja, biće potrebno da evropski politički odlučioci i diplomate učine više da obezbede da Kina ispuni obećanja koja je dala.

Malo ima sumnje da evropsko javno mnjenje počinje da se okreće protiv Kine i da će to imati uticaja na politiku.

Pošto kineski režim strože postupa prema Hongkongu, preti Tajvanu i održava represiju u Sinkjangu i drugim regionima, zemljama poput Mađarske će biti mnogo teže da blokiraju delovanja EU u odbranu ljudskih prava i vladavine prava u Kini.

Zadatak EU jeste da uspostavi ravnotežu između ova dva stuba. Iako će Evropa i dalje biti jedinstvena sa SAD kada je reč o mnogim pitanjima, neće se odreći svog angažmana s Kinom na pitanjima od obostranog interesa.

A dok Evropljani moraju da budu realni u vezi sa sve većim kapacitetima Kine da koristi svoj uticaj na svetskoj sceni, kineski lideri bi dobro učinili ako bi takođe ostali realni.

Nasilna akcija u Hongkongu bi naterala EU da zauzme mnogo strožiji stav kada bude uspostavljala svoj novi strateški pristup.

Autor je bivši premijer i šef diplomatije Švedske

Copyright: Project Syndicate, 2020.

www.project-syndicate.org