Kako Iran koristi mentalne bolesti kao alat represije?

U Iranu vlasti sve češće označavaju žene koje krše zakon o nošenju hidžaba – ključni stub islamskog sistema – kao psihički nestabilne.

Ovaj potez se poklapa s dosad neviđenim protestima protiv iranskog klerikalnog establišmenta i sve većim pozivima za društvene i političke slobode, piše redakcija Radija Slobodna Evropa (RSE) na engleskom jeziku.

Stručnjaci navode da iranske vlasti koriste kaznenu psihijatriju – zloupotrebu psihijatrijskih dijagnoza, tretmana i ustanova za kažnjavanje, kontrolu ili represiju pojedinaca – protiv kritičara režima.

„U zemljama poput naše, mentalne bolesti su tabu, pa vlasti koriste optužbe o mentalnom zdravlju kako bi pridobile javno sažaljenje i opravdale svoja kršenja ljudskih prava“, rekla je za Radio Farda RSE Medis Tavakoli, iranska psihoterapeutkinja i aktivistica za ljudska prava sa sjedištem u Evropi.

‘Etiketiranje zdravih ljudi kao bolesnih’

U julu 2023. po prvi put, sudovi su po prvi put označili tri istaknute glumice osuđene zbog nenošenja hidžaba kao „mentalno bolesne“.

Ovaj presedan osudili su vodeći iranski psiholozi, navodeći da pravosuđe zloupotrebljava svoj autoritet.

Sada su vlasti najavile otvaranje rehabilitacionog centra u Teheranu za žene koje ne nose obavezni hidžab.

Teheranski štab za promociju vrline i prevenciju poroka izjavio je 12. novembra da će centar pružati „naučne i psihološke tretmane“ ženama koje odbijaju poštovati islamski kodeks oblačenja. Nisu pružene dodatne informacije.

Kao odgovor, iranski psiholozi su izrazili zabrinutost zbog posledica „etiketiranja zdravih ljudi kao bolesnih“.

Ranije ovog meseca, mlada žena koja je skinula odeću ispred univerziteta u Teheranu, očigledno protestujući protiv uznemiravanja, poslata je na psihijatrijsku negu – potez koji su aktivisti za ljudska prava označili kao „nezakonit“.

Politička zloupotreba psihijatrije je dobro dokumentovana, a prominentno se koristila u Sovjetskom Savezu protiv disidenata.

Posljednjih godina, vlasti u zemljama poput Kine, Severne Koreje i Rusije takođe su svoje domaće kritičare označavale kao mentalno bolesne.

Prema Amnesti internešnelu, Iran sve češće koristi optužbe o mentalnom zdravlju i druge „izjave pune mržnje“ protiv žena koje se protive hidžabu, posebno nakon protesta 2022. godine.

Višemesečni protesti protiv režima izbili su širom Irana u septembru 2022. nakon smrti mlade žene u pritvoru, koja je bila uhapšena zbog kršenja zakona o hidžabu.

Žene su bile na čelu ovih protesta, koji su prerasli u jedne od najodrživijih demonstracija protiv iranskog teokratskog sistema, pri čemu su neki demonstranti pozivali na kraj klerikalne vladavine.

„Vlade same ne mogu eliminisati sve svoje kritičare“, rekla je Medis Tavakoli. „Jedna metoda je da kritičarima daju etikete i optužbe. Tako, kada ih se riješe, društvo vjeruje da su uklonjeni loši elementi.“

„Alternativna“ kazna

Odluka vlasti da uspostave rehabilitacioni centar za one koji krše zakon o hidžabu izazvala je negodovanje u Iranu.

Mojgan Ilanlu, režiserka dokumentarnih filmova i aktivistkinja za prava žena iz Teherana, rekla je da oseća „sažaljenje“, prema onima koji smišljaju „tako briljantne ideje“.

„Oni sami najbolje znaju koliko te stvari izazivaju podsmeh“, rekla je za Radio Farda.

Poslednjih godina vlasti su preduzele brojne mere kako bi naterale žene da nose hidžab u društvu koje sve više odbacuje marame.

Zakon o hidžabu i čednosti stupio je na snagu prošlog meseca, uvodeći novčane kazne i zatvorske kazne do 10 godina za one za koje se smatra da su „neprikladno“ odevene u javnosti.

Iranske vlasti su istakle da centar za „lečenje“ u Teheranu može poslužiti kao „alternativna“ kazna.

Međutim, Ilanlu smatra da otvaranje ove klinike pokazuje da vlasti „gube bitku“ za sprovođenje hidžaba.

Politička aktivistkinja iz Irana, Pouran Nazemi, istakla je da „žene pružaju otpor „.

„Sumnjam da vlasti mogu nastaviti da se odupiru onome što društvo želi“, rekla je za Radio Farda.