Kako IT preti demokratiji

Tviter, Fejsbuk i druge društvene mreže zaista su odigrali ključnu ulogu u narodnim pobunama u Iranu 2009, arapskom svetu 2011. i Ukrajini 2013-2014. Tvit se činio moćnijim od mača.

Autoritarni režimi, međutim, ubrzo su počeli da guše internet slobode. Plašili su se hrabrog novog digitalnog sveta jer je bio van dometa njihovih analognih bezbednosnih postrojenja. NJihova strahovanja pokazala su se neosnovanim. Većina narodnih pobuna podstaknuta društvenim mrežama nisu uspela, jer nisu imala efektivno rukovodstvo i tradicionalne političke i vojne organizacije zadržale su prevagu.

Zapravo, ovi režimi su počeli da koriste društvene mreže za sopstvene ciljeve. Svi smo čuli navode da je Rusija tajno koristila društvene mreže da utiče na izborne ishode u Ukrajini, Francuskoj, Nemačkoj te na kraju Sjedinjenim Državama. Prema procenama Fejsbuka, ruski sadržaj na ovoj mreži uključujući postove i plaćene oglase videlo je 126 miliona Amerikanaca, što je oko 40 odsto populacije.

Trebalo bi da se podsetimo ranijih optužbi Rusije na račun uloge Zapada u podstrekivanju „obojenih revolucija“ u Ukrajini i Gruziji. Internet i društvene mreže, čini se, obezbeđuju još jedno bojište za prikrivene manipulacije javnog mnjenja.

Ako čak i tehnološki najnaprednije zemlje ne mogu da zaštite integritet izbornog procesa, mogu da se zamisle izazovi sa kojima se suočavaju zemlje sa manje tehnološkog znanja. Drugim rečima, pretnja je globalna. U odsustvu činjenica i podataka, sama mogućnost manipulacije podstiče teorije zavere i potkopava poverenje u demokratiju i izbore u vreme kada je poverenje javnosti ionako na niskom nivou.

Ideološke „eho komore“ društvenih medija pogoršavaju prirodne predrasude ljudi i smanjuju mogućnost za zdravu debatu. Ovo ima efekte stvarnog sveta jer podstiče političku polarizaciju i erodira sposobnost lidera da postignu kompromise, osnovu demokratske stabilnosti. Isto tako, govor mržnje, promovisanje terorizma, rasna i seksualna uznemiravanja koji su pronašli dom na internetu mogu dovesti do nasilja u stvarnom svetu.

Teško da su socijalni mediji prva komunikaciona revolucija koja osporava političke sisteme. Štampani mediji, radio i televizija bili su revolucionarni u svoje vreme. I svi su postepeno regulisani, čak i u najliberalnijim demokratijama. Sada moramo razmotriti kako društvene mreže potčiniti istim pravilima transparentnosti, odgovornosti i oporezivanja kao i konvencionalne medije.

U SAD je grupa senatora predstavila „Pošteni reklamni akt“, koji bi proširio pravila koja se primenjuju na štampu, radio i televiziju i na društvene mreže. Nadaju se da će akt postati zakon pre ovogodišnjih izbora za Kongres. U Nemačkoj, novi zakon Netzwerkdurchsetzungsgesetz, zahteva od društvenih medija da uklone govor mržnje i lažne vesti u roku od 24 sata ili će platiti kaznu od 50 miliona dolara.

Nisam siguran da će nacionalni zakoni adekvatno regulisati onlajn političke aktivnosti. Mnoge siromašne zemlje neće moći da podnesu takav otpor, a primena će biti svuda teška jer se veći deo podataka skladišti i njime upravlja izvan zemlje.

Bilo da su nove međunarodne norme potrebne ili ne, trebalo bi da budemo oprezni da u nastojanjima da obuzdamo ekscese ne ugrozimo osnovno pravo slobode izražavanja. U stvari, otvorena društva ne bi trebalo da previše reaguju da ne bi povredila same slobode na kojima zasnivaju svoj legitimitet.

Ali ne možemo se ni uljuljkivati. Nekoliko glavnih igrača, u Silicijumskoj dolini i svugde, drže naše sudbine u svojim rukama; ali ako ih možemo pridobiti, onda se možemo i pozabaviti neuspesima postojećeg sistema.

Godine 2012. sazvao sam Globalnu komisiju za izbore, demokratiju i bezbednost kako bi identifikovali i suočili se sa izazovima integriteta izbora i promovisali legitimitet izbornog procesa. Samo izbori koje generalno populacija prihvata kao poštene i kredibilne mogu voditi ka mirnoj i demokratskoj rotaciji rukovodstva dajući legitimitet pobedniku i zaštitu gubitniku.

Pod pokroviteljstvom Fondacije „Kofi Anan“ sada ću sazvati novu komisiju – ovoga puta sa glavnim stratezima društvenih medija i informacione tehnologije kao i sa političkim liderima kako bi se pozabavili ovim novim važnim pitanjima. Nastojaćemo da pronađemo efikasna rešenja koja će služiti našim demokratijama i sačuvati integritet naših izbora, a istovremeno iskoristiti mnoge mogućnosti koje nude nove tehnologije. Izradićemo preporuke koje će, nadamo se, umiriti neugodne tenzije koje postoje između naprednih tehnologija i jednog od najvećih postignuća čovečanstva – demokratije.

Tehnologija ne miruje, a ni demokratija. Trebalo bi da delujemo brzo jer bi digitalni napredak mogao biti početak klizavog nagiba koji vodi do Orvelovog sveta koji kontroliše Veliki brat, gde milioni senzora u našim pametnim telefonima i drugim uređajima prikupljaju podatke i čine nas podložnim manipulaciji.

Ko bi trebalo da poseduje sve te podatke sadržane u našim telefonima? Kako se ti podaci mogu koristiti? Treba li naša saglasnost u slučaju da ih drugi koriste? Ko su oni koji koriste naše podatke? Ovo su velika pitanja koja će izmeniti budućnost slobode.

Autor je predsednik Fondacije „Kofi Anan“. Bivši je generalni sekretar UN

Copyright: Project Syndicate, 2018.

www.project-syndicate.org