Kako izgleda implozija podmornice: “Sva se zgnječila i od njih nije ostalo ništa”

Kontakt sa podmornicom Titan, koja je krenula da obiđe Titanik, izgubljen je u nedelju, sat i 45 minuta nakon ronjenja.

Podmornica duga 20 stopa izgubila je kontakt sa obalskom stražom tačno 15 minuta pre nego što je trebalo da stigne do Titanika. Pretpostavlja se da je do implozije ili pucanja došlo usled pritiska.

Titan je otišao na Titanik i ostao tamo, a nesreća se očigledno nije mogla sprečiti. „Došlo je do labavljenja konstrukcije čvrstog trupa podmornice, najverovatnije zbog zamora materijala i velikog pritiska, došlo je do implozije – sve se skupilo i ništa nije ostalo od njih“, rekao je Mislav Brlić, direktor građevinskog preduzeća. Dnevnik Nove TV.

I nestali su u trenu. Proces implozije je suprotan od eksplozije. Na većoj dubini pritisak vode je takođe veći. Jedan atmosferski pritisak se dobija na dubini od 10 metara. Fizičar Saša Ceci slikovito objašnjava snagu implozije.

„Sećate se samolepljivih traka za krpe i peškire – rade sa usisivačem, tako ih lepimo. Ako ste ikada pokušali da izvučete pločicu ako je čvrsto pričvršćena – koristimo mnogo lepka i ne možemo da odvojimo to je uopšte, a to je samo jedna amtosfera. Tamo ih ima 400 i guraju se na svaki deo podmornice spolja“, objasnio je on.

Pet putnika je samouvereno krenulo na ekspediciju koja ih je koštala života.

„Svaki naš objekat koji gradimo – testira se na određena opterećenja, određene dubine i stalno se testira da li je došlo do nekog drugog oštećenja. Ovde je bezbednost najvažnija“, dodala je Ceci.

Pretpostavlja se da podmornica nije imala sve potrebne mere bezbednosti. Ista jasna i rigorozna pravila važe za turističke podmornice u većem delu sveta. Osim u poslednjem slučaju.

Iskoristili su to što postoje međunarodne vode i niko im nije mogao zabraniti niti ih nadzirati“, objasnio je Brlić.

A stručnjak koji je radio na podmornici Titan nije dao zeleno svetlo za veću dubinu i po cenu otkaza.

„Uvek postoji jedan prateći brod na površini koji ima tlačnu komoru i kablovima je povezan sa turističkom podmornicom. Uvek mora da postoji komunikacija, ovde od toga nije bilo“, nastavio je Brlić.

Čak su i muzejske podmornice imale mere bezbednosti, specijalna odela i komunikaciju u slučaju opasnosti. A po svim uputstvima struke gradi se moderna podmornica za 48 putnika koji će istraživati hrvatsko podmorje, ali ne na četiri hiljade metara – već najviše do 60 metara dubine.