Kako izgleda kuvajtsko ekstremno leto?

Kuvajt je jedna od najtoplijih zemalja na svetu i na njenom severoistoku, u retko naseljenoj oblasti Mitraba je 21. jula 2016. zabeležena rekordno visoka temperatura na Istočnoj polulopti i u Aziji, od 54,0 stepena Celzijusova (C).

Deleći granicu sa Irakom i Saudijskom Arabijom, Kuvajt je uglavnom pustinja na svojih 17.818 kvadratnih kilometara (km). To značajno utiče na klimu i temperature koje zemlja iskušava tokom tipične godine.

Najprijatniji meseci za življenje u Kuvajtu su februar, mart i november, sa temperaturama izmedu 10 i 20 stepeni C i sa preko 200 sunčanih sati tih meseci. Krajem aprila, na kraju kuvajtskog proleća, uživao sam u temperaturama između 28 i 31 stepen C i ugodnoj bazenskoj vodi. Temperatura je dostigla 35 stepeni tek u pustinji, 50-tak kilometara jugozapadno od prestonice, Kuvajt Grada.

No, leto u Kuvajtu je ektremno vruće. Počinje već maju i završava oko oktobra. Juni, juli i avgust imaju svaki preko 300 sunčanih sati. Najtoplije je u julu. Prošlog meseca su minimalne temperature bile između 29. i 31. stepena C, a očekivane maksimalne između 47 i 49 stepeni. U julu je vlažnost najniža, oko 40 procenata, a vetrovi najaktivniji, pored juna.

U leto, u devet sati, temperature u Kuvajt Gradu je 45 stepeni C, ali ljudi već rade napolju. Čistači marljivo metu duž priobalnog autoputa, čitavih tela prekrivenih radi zaštitite od sunca.

Žitelji Grada imaju više sreće. Mogu da izbegnu ulice, beže od vreline u tržne centre, automobile i kancelarije, u kojima se održavaju polarne temperature. Često su za strance temperature po hotelskim sobama, restoranima i naročito automobilima neprijatne, sa propratnim kijavicom ili bronhitisom.

Naši sunarodnici koji žive i rade u Kuvajtu pričaju da se leti plastični delovi uličnih semafora izobličuju. “Važno je imati kapu na glavi, bocu vode uz sebe i automobil u blizini, ukoliko morate iz njega uopšte da izlazite,” odgovarali su na pitanje kako postupati leti. Opet u autumobilu, volan ne smete pipnuti bez rukavica.

Godinama se kuvajtska klima postojano zagreva. Sa ekstremno vrelim letima koja počinju da bivaju redovna, klimatska promena bi uskoro mogla da izazove da neprijatni životni uslovi postanu neodrživi – naročito u zemljama Zaliva, Severne Afrike i Južne Azije.

U sparnom Zalivu koji čine Ujedinjeni Arapski Emirati, Katar, Saudijska Arabija, Bahrein, Iran, Irak, Kuvajt i Oman – neposredan rizik od povećanja vrućine i vlage nadmašuje daleku pretnju od rasta nivoa mora. Istraživački tim sa Masačusetskog instituta za tehnologiju (MIT) utvrdio je da će temeperature u budućnosti tamo i u Jugoistočnoj Aziji premašiti prag za opstanak ljudi, ukoliko države ne uspeju da snize ispuštanje gasova u atmosferu.

Katar, emirat na obali Zaliva, sa futurističkim oblakoderima, prostranom pustinjom iza glavnog grada Dohe, brzim sportskim kolima i domaćinstvom Svetskog prvenstva u fudbalu 2022, predmet je strahovanja nekih da će zbog klimatskih promena i rasta temperatura u 2070-tim, postati u delovima zemlje nemoguć za ljudski život. No, sudeći po međunarodnom aerodromu Hamad u Dohi, navodno najluksuznijem na svetu i raskrsnici za Kuvajt, život cveta u Kataru.

Prema MIT, “izloženost temperaturama ‘vlažnog balona’ iznad 35 C dovoljna je da se najizdržljiviji pregreju i počnu da slabe.” Temperatura “vlažnog balona” meri kombinaciju vrućine i vlage kako bi se utvrdilo koliko ljudsko telo može da se uspešno hladi znojenjem. Poređenje je sa zagrevanjem termometra u vlažnom peškiru.

“Do sredine veka, redovnije temperature u rasponu od 140 do 160 stepeni Farenhajta (60 do 71,11 stepeni C) u Zalivu i drugim zemljama će postati normalna pojava”, smatra Harald Heubaum, stručnjak za energetsku i klimatsku politiku u Školi za afričke i orijentalne nauke u Londonu. “Potreba za hlađenjem biće najmanje utrostručena i biće glavni pokretač potrošnje struje”.

U Kuvajt Gradu prave planove u pripremimama za klimatske promene i sve veću vrućinu. No, sve je veća zabrinutost za stanovnike koji ne mogu da priušte da se zaštite u zatvorenom prostoru. Množe se pitanja kako će grad koji troši dosta električne energije za rashladne uređaje, moći da preživi pošto se smanjuju resursi kao što su voda i nafta, daleko najveća stavka u kuvajtskom budžetu.

Između 2010. i 2035., prosečna godišnja temperatura u Državi Kuvajt, porašće za 1,6 posto na 28,7 C, prema Upravi za javnu životnu sredinu (EPA), pa će leta biti sve sparnija i češće peščane oluje koje zapljuskuju Kuvajt Grad. „Pod pritiskom smo“, izjavio je Šarif al-Khajat, šef odseka za klimatske promene u EPA. „Ne samo zbog porasta temperatura, već i porasta nivoa mora – potražnja za električnom energijom i vodom će takođe biti veća u budućnosti“.

Njegov kolega, Samira al-Kandari, u šali je rekao: „No, spremni smo – svugde imamo rashladne uređaje“.