Kako izgleda život u okupiranom Mariupolju? „Ljudi stoje u redovima za ruske pasoše“

Novinar BBC Vitalij Ševčenko teško je mogao da pronađe stanovnike u Mariupolju koji bi s njim razgovarali o tome kako je živeti u tom gradu pod ruskom okupacijom. Ruske snage su podvrgle stanovnike Marijupolja užasnoj višemesečnoj opsadi pre nego što su zauzele grad prošlog maja.

„Mislim da ste ruski novinar. Neće vam se dopasti ono što imam da kažem. Ljudi poput vas ubijaju ako im kažete istinu“, rekao je on novinaru na društvenim mrežama koji je tvrdio da je iz Marijupolja.

Rusi obnavljaju Marijupolj

Troje ljudi iz Marijupolja na kraju su razgovarali sa reporterom BBC – lokalni gradski odbornik, penzioner i inženjer. Svi su govorili pod uslovom anonimnosti i koristeći lažna imena iz straha od odmazde lokalnih vlasti koje je postavila Rusija. Rusi sprovode skupu kampanju u gradu kako bi pridobili stanovnike i obnovili grad, koji su ruske trupe oštetile do neprepoznatljivosti.

Teško je proceniti tačan broj ljudi koji su poginuli u granatiranju Marijupolja, ali ukrajinske vlasti tvrde da je tamo stradalo preko 20.000 ljudi. Vlasti u Marijupolju koje je postavila Rusija kažu da tamo sada živi oko 300.000 ljudi. Stanovnici koji su govorili za BBC kažu da je Marijupolj preplavljen građevinskim radnicima iz cele Rusije, kao i iz centralne Azije.

Oleg Morgun, gradonačelnik Marijupolja kojeg je imenovala Rusija, kaže da trenutno u gradu ima 70.000 građevinskih radnika i pripadnika ruske vojske. Pojavile su se nove zgrade, a mnoge zgrade oštećene tokom bombardovanja su nestale. Na primer, ruska vojska je izgradila potpuno novu četvrt od desetak stambenih blokova u zapadnom delu Marijupolja.

Naselje se zove Nevski, po reci Nevi, na kojoj se nalazi rodni grad ruskog predsednika Vladimira Putina – Sankt Peterburg. Kako prenose ruski državni mediji, Sankt Peterburg je glavni sponzor rekonstrukcije Marijupolja.

Brza rekonstrukcija Marijupolja izazvala je zavist u Donjecku

„U autobusu piše da su Sankt Peterburg i Marijupolj pobratimljeni gradovi. Svuda su parole da smo sada deo Rusije. Voleo sam stvari kakve su bile ranije. Sada živimo u strahu. Nemamo pojma šta možemo očekivati“, rekla je penzionerka Marija za BBC.

U kućama koje su relativno neoštećene posle meseci žestokih borbi, Rusi menjaju prozore, radijatore, a ponekad i cevi za grejanje i kanalizaciju. Snabdevanje grejanjem, tekućom vodom i električnom energijom je uglavnom uspostavljeno. Autobusi ponovo saobraćaju i puni su putnika, iako električna trolejbuska i tramvajska mreža i dalje ne rade.

Mnoge škole, bolnice i prodavnice su takođe ponovo otvorene, iako mnogi trgovci prodaju svoju robu na ulici, a ne u radnjama. Marija kaže da je impresionirana renoviranjem škole. Prema njenim rečima, broj dece u Marijupolju je sada veći nego što škole trenutno mogu da prime, pa se nastava odvija u dve smene: jedna pre podne, a druga popodne.

Rusija je nametnula sopstveni nastavni plan i program na ruskom jeziku na okupiranim teritorijama – otežavajući napore da se deca vrate u školu. Brza obnova Marijupolja izazvala je zavist Donjecka, glavnog grada regiona koji su okupirale proruske snage 2014. U poređenju sa Marijupoljom, Donjeck je zanemaren.

Denis Pušilin, šef samoproglašene Donjecke Narodne Republike koju je imenovala Rusija, morao je da demantuje glasine da će Marijupolj biti glavni grad regiona.

Stanovnici pod pritiskom da imaju ruske pasoše

Postoje različiti načini na koje Rusija stavlja svoj pečat na Marijupolj. Na primer, lokalni stanovnici su pod pritiskom da dobiju ruske pasoše. Ivan, gradski odbornik Marijupolja sa kojim je intervjuisao BBC, rekao je da su meštani često čekali u dugim redovima da bi dobili ruske pasoše.

Ruski pasoši su im potrebni ako žele da se formalno zaposle, posebno u državnim organima ili u javnom sektoru, objasnio je on. Takođe su omogućili putovanje u Rusiju bez dodatnih strogih provera poznatih kao „filtracija“, dodao je on.

„Tako da su namerno napravili situaciju da imate problema ako imate ukrajinske papire. Onda morate da se nosite sa birokratijom i morate da čekate. S druge strane, ako dobijete ruski pasoš, vaši problemi se tu završavaju, postajete jedan. Od njih stvari postaju jednostavnije ako dobijete ruski pasoš“, rekao je Ivan.

Marijupolj takođe postaje deo ruskog finansijskog sistema. Ukrajinska grivna je ukinuta i sada je ruska rublja jedina valuta koja se prihvata u prodavnicama.

Penzioneri primaju i ruske i ukrajinske penzije

Rusija usmerava ogromne količine novca u isplatu penzija za stanovnike Marijupolja. Upoređujući sadašnje penzije sa onim što su penzioneri u Marijupolju primali od ukrajinskih vlasti pre rata, penzije koje su im dali Rusi su veće.

Tako stanovnici Marijupolja mogu da primaju dve penzije – jednu iz Rusije, drugu iz Ukrajine. Ovo je situacija kojom su zadovoljni mnogi domaći penzioneri. Ruske penzije su još jedan razlog zašto stariji stanovnici čekaju u redovima da dobiju ruske pasoše, jer mnogi penzioneri veruju da će ti dokumenti biti potrebni u budućnosti da bi nastavili da primaju uplate iz Rusije.

Mediji koji trenutno rade u Marijupolju naporno rade na promovisanju proruske agende.

„Ukrajina gubi srca i umove ljudi u Marijupolju“

Mnogi od sadašnjih stanovnika Marijupolja su tamo jer nisu mogli da napuste grad kada su Rusi upali. Neki nisu otišli ​​zbog bolesti ili starosti, a neki zato što pozdravljaju prisustvo Rusije u gradu.

Brza kampanja rekonstrukcije i rezultirajući osećaj obnovljene normalnosti, velikodušne isplate penzija i intenzivna medijska kampanja usmerena na stanovnike Marijupolja podstiču širenje proruskog raspoloženja u gradu.

„Muka mi je od sve te propagande u novinama. Počeli su to da objavljuju od prvog dana, govoreći nam kako stvari idu dobro. Osećam se kao da ne živim u svom gradu. Ljudi su drugačiji, moj grad je drugačiji. “, rekao je inženjer Juri za BBC.

„Postalo mi je teško da govorim proukrajinske stvari svojim biračima. Teško je biti proukrajinski orjentisan u proruskom okruženju. Nažalost, Ukrajina gubi srce i um ljudi u Marijnupolju“, rekao je gradski savetnik Ivan.

„Ako su uništili 10 bolnica, pa jednu obnovili – to nije obnova“

Oni koji su još uvek u Marijupolju možda će biti srećni što vide neki stepen normalnosti koji se vraća u njihov grad, ali ima onih koji sumnjaju da Rusija ima skrivene motive.

Popularni ukrajinski novinar Denis Kazanski tvrdi da Rusija koristi nove kuće koje gradi u Marijupolju da odvrati pažnju od razaranja koje je izazvala u gradu i drugim delovima Donjecke oblasti.

„Ako su uništili 10 bolnica, a zatim obnovili jednu – to nije obnova. To nije nešto za šta im se treba zahvaliti. Možete da budete srećni koliko god hoćete oko obnove škole, ali šta je sa hiljadama ljudi koje je Rusija ubila? Ne možete ih obnoviti, ne možete ih vratiti…“, rekao je ukrajinski novinar, prenosi Indeks.