Kako Izraelci i Palestinci vide izbore u SAD?

Tramp Hajts je izolovana grupa montažnih kuća na Golanskim visoravnima.

Ovo je bila Trampova nagrada za poništavanje pola veka američke politike i širokog međunarodnog konsenzusa priznavanjem teritorijalnih pretenzija Izraela na Golan, koji je otet od Sirije u ratu 1967, a kasnije jednostrano aneksiran, podseća BBC.

Pitanje za tamošnje stanovnike – dvadesetak porodica i nekoliko vojnika koji su tamo smešteni – jeste kakav bi uticaj republikanski kandidat Tramp ili njegova demokratska rivalka Kamala Haris sada mogli da imaju na interese Izraela u regionu.

Elik Goldberg i njegova supruga Hodaja preselili su se u Tramp Hajts sa svoje četvoro dece zbog bezbednosti male ruralne zajednice.

Od napada Hamasa 7. oktobra na jugu Izraela prošle godine posmatraju kako izraelski rat sa Hezbolahom, saveznikom Hamasa, eskalira duž severne granice sa Libanom, deset milja od njih.

„Poslednjih godinu dana naš prelepi zeleni prostor ima puno dima, a naš divan pogled je pogled na rakete koje nam šalje Hezbolah“, rekao je Elik. „Ovo je ratna zona i ne znamo kada će se završiti.”

Elik kaže za BBC da želi da nova američka administracija „uradi pravu stvar“. Upitan šta to znači, on odgovara: „Podržite Izrael“.

„Podržite dobre momke i imajte zdrav razum za dobro i loše“, kaže on.

To je vrsta retorike koju često čujete u Izraelu. To je takođe vrsta retorike koju Tramp razume.

Zadobio je naklonost izraelskog lidera Benjamina Netanjahua tokom svog poslednjeg mandata na mestu predsednika SAD tako što je poništio iranski nuklearni sporazum kojem se Izrael protivio, posredovao u istorijskim sporazumima o normalizaciji sa nekoliko arapskih zemalja i priznao Jerusalim kao glavni grad Izraela, suprotstavljajući se višedecenijskoj američkoj politici.

Netanjahu ga je jednom nazvao „najboljim prijateljem koga je Izrael ikada imao u Beloj kući“.

Dok se Amerika priprema za glasanje, izraelski lider ne krije da ceni republikanskog kandidata, a ankete pokazuju da nije sam u tome.
Prema nedavnim istraživanjima, oko dve trećine Izraelaca bi radije da Tramp ponovo bude u Beloj kući.

Ispostavlja se da manje od 20 odsto želi da pobedi Kamala Haris. Prema jednoj anketi, to pada na samo jedan odsto među pristalicama Netanjahua.

Gili Šmuelevits (24), koja kupuje na pijaci Mašane Jehuda u Jerusalimu, rekla je da je Haris „pokazala svoje pravo lice“ kada se ispostavilo da se slaže sa demonstrantom na mitingu koji je optužio Izrael za genocid. Potpredsednica SAD je rekla: „To o čemu priča je realno.“
Kasnije je pojasnila da ne veruje da Izrael vrši genocid.

Rivka, koja kupuje u blizini, rekla je da je „sto posto za Donalda Trampa“.

„Njemu je više stalo do Izraela. On je jači protiv naših neprijatelja i nije uplašen“, rekla je ona. „Shvatam da ga ljudi ne vole, ali ne moram da ga volim. Treba mi da bude dobar saveznik Izraelu.”

Za mnoge ljude ovde, dobri saveznici nikada ne vrše pritisak, ne kritikuju i ne ograničavaju. Rat u Gazi je pomogao da se zabije klin između Izraela i njegovog američkog saveznika.

Haris je bila otvorenija u pozivanju na prekid vatre u Gazi, a više je akcenat stavila na humanitarna pitanja.

Nakon sastanka sa Netanjahuom u Beloj kući u julu, rekla je da „neće ćutati“ o situaciji u Gazi i rekla da mu je izrazila „ozbiljnu zabrinutost zbog razmera ljudske patnje“ i smrti nevinih civila.

Tramp je okončanje rata označio kao „pobedu“ Izraela i usprotivio se trenutnom prekidu vatre u prošlosti, navodno govoreći Netanjahuu „radi ono što moraš da uradiš“.

Ali mnogi Palestinci malo nade polažu u oba kandidata.

„Ukupna procena je da su demokrate loše, ali ako Tramp bude izabran, biće još gore“, rekao je Mustafa Barguti, ugledni palestinski analitičar i političar na okupiranoj Zapadnoj obali.

„Glavna razlika je u tome što će Kamala Haris biti osetljivija na promenu u američkom javnom mnjenju, a to znači više favorizovanja prekida vatre.”

Rat u Gazi je povećao pritisak američkih saveznika poput Saudijske Arabije za napredak ka palestinskoj državi.
Ali nijedan kandidat nije stavio uspostavljanje palestinske države u prvi plan u svojoj agendi.