Kako je ćutanje evropskih institucija i SAD na rat u Gazi uticalo na porast islamofobije i antisemitizma u svetu?

Ujedno, to je i dokaz da rat ne ostaje samo u granicama zemalja koje učestvuju u njemu, već se preliva na sve zemlje, nevezano da li su u susedstvu ili, u ovom slučaju, zemlje članice Evropske unije.

Najnoviji primer toga jeste subotnji napad na izraelsku ambasadu u Beogradu.

Ubijeni napadač je identifikovan kao Miloš Žujović, za koga je Ivica Dačić, potpredsednik Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova, izjavio da je reč o konvertitu rodom iz Mladenovca, jedne od beogradskih opština.

„Utvrđeno je da je lice koje je izvršilo teroristički napad Miloš Žujović (1999), versko ime Salahudin, konvertit iz Mladenovca, koji je prešao da živi u Novom Pazaru“, navodi se u saopštenju emitovanom iz MUP-a Srbije.

No, Srbija bi, u odnosu na zemlje EU mogla da se okaratkeriše isključio kao incident, kada bismo je uporedili sa Francuskom, Nemačkom ili Sjedinjenim Američkim Državama (SAD).

Francuska

Prema podacima iz godišnjeg izveštaja Francuskog odbora za ljudska prava (CNCDH), rasizam i netolerancija su u porastu u Francuskoj, podstaknuti ratom u Gazi i krajnje desnim idejama u javnoj raspravi.

Uz sve to, francuski predsednik Emanuel Makron raspisao je prevremene izbore zbog sve većeg porasta desnice u toj zemlji. Međutim, njegova vlada se u međuvremenu približila desnici u pitanjima vezanim za bezbednost, identitet i migracije.

“Zakon o imigraciji koji je vlada predložila u februaru 2023. i koji je sadržavao ponavljanje (ideje krajnje desnog Nacionalnog okupljanja) o ‘nacionalnoj preferenciji’ te debate o njemu pojačali su ovaj ksenofobičan trend”, navodi se u izveštaju CNCDH.

Rat u Gazi je prouzrokovao porast antisemitizma i islamofobije u Francuskoj kao i u drugim delovima sveta.

“Izraelsko-palestinski sukob redovno izaziva (antisemitske) postupke, koji su najviši u odnosu na operacije izraelske vojske u palestinskim teritorijima. No, ovaj nivo dosad nije viđen”, navodi CNCDH.

Antisemitski i protivislamski postupci porasli su za 29 odsto, a druge vrste rasističkih dela za 21 odsto. Pedeset jedan posto ispitanika iz generalne populacije više se u Francuskoj ne oseća kod kuće, u poređenju s 43 odsto francuskih državljana 2022, što autori izveštaja povezuju sa stavom prema migrantima. Među pristalicama Nacionalnog okupljanja (RN), taj udeo iznosi 91 odsto.

Nedavno se u Parizu nekoliko hiljada ljudi okupilo na maršu protiv rasizma i islamofobije, ali i protiv policijskog nasilja. Mnogi demonstranti su nosili palestinske marame u znak solidarnosti sa stanovništvom Pojasa Gaze, a vijorile su se i palestinske zastave.

Nemačka

U Nemačkoj je primetan porast antisemitizma. Oktobra prošle godine, pokušano je podmetanje vatre u sinagogi sa dva molotovljeva koktela, dok je nedavno u berlinskoj četvrti Gezundbrunen napadnut mlašdić koji je, osim fizičkog napada, i antisemitski vređan.

Centra za istraživanje i informisanje o antisemitizmu“ (RIAS-Berlin) je zabeležio 1.270 antisemitskih incidenata u glavnom gradu Nemačke u 2023. godini. To je najveći broj od osnivanja Centra 2015. i predstavlja povećanje od gotovo 50 odsto u odnosu na prethodnu, 2022. godinu

„Sedmi oktobar 2023. je prekretnica“, kaže menadžer projekta RIAS-Berlin Julija Kop. Od tada je antisemitizam u Berlinu „značajno prisutniji“ nego ranije.

U maju se pojavilo istraživanje koje je uradio britanski Gardijan, a koje pokazuje da su mladi sve više protiv migracije nego što su to starije generacije u nekim delovima Evrope.

Istraživanje je tada pokazalo da se stavovi prema migraciji sve više zaoštravaju pre izbora za Evropski parlament (EP) koji su bili održani u junu.

U takvim stavovima veliki udeo imali su i poslanici EP koji su u aprilu ove godine usvojili reformu evropske migracione politike, kojom se pooštravaju kontrole dolazaka na granice EU, te se uspostavlja sistem solidarnosti država-članica, što su tada Danasovi sagovornici okarakterisali kao poruku „da se paktom ne odstupa od ideje da se migracija fizički zaustavi i da se izbeglima pošalje poruka da ne dolaze u EU“.

Tada je pravik Nikola Kovačević naglasio da „Evropa ne želi da pomogne izbeglicama osim ako nisu beli Evropljani koji beže iz Ukrajine“.

Sjedinjene Američke Države

A da rat ne ostaje samo na jednom kontinentu, prvoklasan primer su Sjedinjene Džrave u kojima su mladi zauzeli kampusa univerziteta solidarišući se sa Palestincima. Povrh toga, mladi su suočeni sa optužbama za antisemitizam.

Neki od njih žele da ukažu kako se upravo iz Gaze može pratiti „genocid uživo“ dok „demokratski predsednik (Džo Bajden) SAD to potpuno podržava“, tumači Leig Rajford, profesorka afričkih američkih studija na Berkliju.

Ona je dodala da je „tu čitava generacija ljudi koji neće glasati za Demokratsku stranku, neće glasati za Džoa Bajdena“.

Amerika, ne samo da podržava Izrael, već ga i vojno snabdeva. Tako je, prema podacima koje je objavio Vašington post, Izrael primio bezbednosnu pomoć SAD u vrednosti od 6,5 milijardi dolara od 7. oktobra prošle godine kada je počeo rat protiv Hamasa.

U tom ratu, skoro 40.000 Palestinaca je ubijeno, uključujući i decu.

Prema podacima Saveta za američko-islamske odnose (CAIR), diskriminacija i napadi na muslimane i Palestince dostigli su rekordan nivo u Sjedinjenim Državama 2023. godine, podstaknuti rastućom islamofobijom nakon izbijanja rata Izraela i Hamasa.

Broj tužbi je iznosio 8.061 u 2023. godini, što je za 56 odsto više u odnosu na prethodnu godinu i najveći broj otkako je CAIR počeo evidenciju pre skoro 30 godina, prenosi Reuters.

Oko 3.600 tih incidenata dogodilo se od oktobra do decembra, navodi ova organizacija.

Aktivisti za ljudska prava su takođe uočili globalni porast islamofobije, antipalestinskog sentimenta i antisemitizma od poslednjeg sukoba na Bliskom istoku.

U Americi su među ove napade navedeni i smrtonosni ubod nožem šestogodišnjeg palestinskog Amerikanca Vejda Al Fajomea u Illinoisu, pucanje na trojicu studenata palestinskog porekla u Vermontu u novembru i napad nožem na jednog Palestinca u Teksasu u februaru.