Kako je Džordž Soros postao strašilo Evrope

Protesti u Bukureštu su izazvani donošenjem zakona koji su usmereni na dekriminalizaciju korupcije, a bili su najveći u zemlji od pada komunizma 1989. godine. Rumunska televizija, kanal povezan sa vladom iako nije zvanično u njenom vlasništvu, je objavila da su demonstranti bili potplaćeni. 

„Odrasli su dobili 100 leja (24 dolara), deca 50 leja (12,30 dolara), a psi 30 leja (7,20 dolara)“, rekao je jedan novinar. 

Neki demonstranti su na pse stavili plakate; drugi su ugurali novac u kaputiće kućnih ljubimaca. Jedan pas je stajao pored znaka na kojem je pisalo: „Da li neko može da zameni 30 leja za evre?“ Drugi je pas nosio znak: „George Soros mi je platio da budem tu.“

Televizije lažu

„Vladine televizije stalno lažu. U tri rečenice izgovore pet laži“, rekao je istraživački novinar Andrei Astefanesei za Foreign Policy ispred grčkog restorana u Bukureštu. „Pomenuo sam vam tu laž da je Soros platio za pse. „Ako dovedete više pasa na ulicu, dobićete više“. Nasmejao se.

Rumunska televizija je novčano kažnjena za te tvrdnje o Sorosu. Ali ideja da je gotovo pola miliona Rumuna izašlo na ulice sa svojim psima jer ih je Soros na to naterao, prilično je odjeknula. Ta ideja je slična onoj da je Soros lično odgovoran za podučavanje učenika u rumunskim srednjim školama o pravima LGBT lica; da je Soros izmanipulisao omladince koji su predvodili antikorupcijske proteste u Slovačkoj; i da civilna udruženja i ono šta je ostalo od nezavisnih medija u Mađarskoj ne bi preživeli bez Sorosa i njegovih Fondova za otvoreno društvo. 

Ideja da 87-godišnji Soros samostalno uzrokuje nezadovoljstvo nije jedinstvena za evropsku stranu Atlantika; teorije zavere o Sorosu su globalni fenomen. Šest američkih senatora u martu je potpisalo pismo u kojem su tražili od osoblja državnog sekretara Reksa Tilersona da istraže Sorosove organizacije koje finansira američka vlada. 

„Naš skepticizam prema grupama koje finansira Soros, a koje potkopavaju američke prioritete, odnosi se na šire područje od istočne Evrope“, rekao je glasnogovornik senatora Jute Majk Lija, koji je pokrenuo inicijativu, na pitanje da li postoji određeni dokaz o aktivnostima koje Soros finansira u istočnoj Evropi koje su podstakle dopis ili su generalno zabrinuti. 

Soros se čak povezivao sa bivšim NFL-ovim bekom Kolinom Kepernickom koji je kleknuo tokom himne u znak protesta protiv brutalnosti policije. „Čestitam Kolinu Kepernicku na popularizaciji mržnje prema Americi. Bravo, brate“, objavila je konzervativna komentatorka Tomi Lahren na Twitteru tokom kontroverznog događaja. „Tvoj prijatelj Džordž Soros je jako ponosan.“

Na Tviteru je Soros takođe proglašen odgovornim za nedavni referendum o katalonskoj nezavisnosti i masovno pucanje u Las Vegasu.

Međutim, mesta na kojima je sumnja u Sorosa najočiglednija su centralna i istočna Evropa. Tamo se Soros ne razlikuje od Ogledala žudnje iz Harija Potera osim što fiktivno ogledalo gledaocu pokazuje ono što najviše želi, a Soros zemlji pokazuje ono što najviše mrzi.

U Rumuniji gde je predsednik vladajuće stranke rekao da Soros želi činiti zlo, milijarderu ne treba da se veruje jer je Mađar. U Mađarskoj gde je premijer Viktor Orban navodno rekao da će Soros biti glavna tema kampanje na opštim izborima sledeće godine, on je izdajnik. I svuda je Jevrejin i samo njegovo ime podstiče antisemitizam koji je duboko ukorenjen u regionu. 

Sada će se Sorosova efikasnost kao strašila za konzervativne vlade bukvalno testirati. Ove nedelje Mađarska drži „nacionalne konsultacije“, u suštini referendum koji je osmišljen da osudi Sorosa i njegove stavove o imigraciji. Upitnik koji finansira vlada biće otvoren za odrasle građane i trebalo bi da ispita njihovo mišljenje o Mađaru koji je preživeo holokaust.

Emigranti i ograde

„Džordž Soros kupuje ljude i organizacije, a Brisel je pod njegovim uticajem“, rekao je Orban u radio intervjuu u petak tokom priprema konsultacija. „Žele uništiti ograde, dozvoliti ulaz u Evropu milionima emigranata, a zatim ih distribuirati koristeći obavezni mehanizam te žele kazniti one koji se toga ne pridržavaju.“

Soros je odbio dati intervju za ovaj članak, ali glasnogovornica Fondova za otvoreno društvo, koji služe kao kanal za Sorosov filantropski rad, komentirala je reakcije na njegovu otvorenost. „On je čovek koji stoji iza svojih uverenja“, glasnogovornica Fonda Laura Silber izjavila je za FP. „Kada govorite protiv autokrata i korupcije, to je pretnja.“

Ako pozajmimo izjave Karla Marksa i Fridriha Engelsa, optuživanje i mržnja prema Sorosu su utvare koje proganjaju centralnu i istočnu Evropu. Ali kako je 87-godišnji milijarder, koji je udaljen hiljadama kilometara, postao najpoznatiji duh regiona?

Soros sa filantropskim radom nije krenuo u centralnoj i istočnoj Evropi, nego u Južnoafričkoj Republici 1979. godine, u eri aparthajda. Tamo je davao stipendije crncima iz Južnoafričke Republike da bi mogli pohađati Univerzitet u Kejptaunu. Pet godina kasnije, 1984. godine pokrenuo je prvo Otvoreno društvo u Evropi, u Mađarskoj.

Ime Fonda preuzeo je iz dela Karla Popera Otvoreno društvo i njegovi neprijatelji. Soros je upoznao Popera kao student na londonskom ekonomskom fakultetu nekoliko decenija ranije i očigledno ga se ideologija filozofa toliko dojmila da je po njemu nazvao svoju organizaciju.

Soros je uspostavio mrežu organizacija Otvorenog društva širom centralne i istočne Evrope delimično zbog toga što je bio zabrinut zbog intelektualnog egzodusa, kaže Jan Orlovski, predsednik Otvorenog društva u Slovačkoj, koji je za FP govorio u svojoj kancelariji u starom gradu u Bratislavi. Soros je želeo da region bude mesto gde ljudi ostaju, i to u liberalnim demokratskim društvima. „Ne želim da ljudi osećaju kao da moraju da odu“, Orlovsky je opisao Sorosovo razmišljanje. 

U nekim slučajevima taj dodir liberalne demokratije imao je političku cenu. U Slovačkoj su nevladine organizacije pod pokroviteljstvom Otvorenog društva 1998. pokrenule kampanju „Rock the Vote“ koja je podstakla izlaznost birača i srušila premijera Vladimira Mečiara, za kojeg se smatralo da je dozvolio da zemlja postane mafijaška država. 

Paul Stubbs, britanski akademski profesor koji radi u Hrvatskoj, rekao je da se u ono vreme Soros kritikovao da je filantrop koji želi biti regionalni političar, ali da je to postigao davajući ogroman novac lokalnim elitama. „Podržavao je takve figure koje su pokretale lokalne Fondove za otvoreno društvo… i dobile su ogromnu autonomiju“ sredinom i krajem devedesetih godina prošlog veka, kaže Stubbs. 

Devedesetih godina ideja da Otvoreno društvo i Soros imaju politički uticaj, iako indirektno, nije bila plod mašte vladajućih. Finansirale su se lokalne elite, ponekad suprotstavljene onima na vlasti, a često i oni koje Stubbs naziva „fleksibilnim akterima“, što je termin pozajmljen od američke antropologinje Janine Wedel, a označava ljude koji mogu da kažu prave stvari svakome ako to znači da će dobiti više moći i uticaja. 

Međutim, Sorosov novac je takođe pomogao da se izlože zapadne ideje ljudima, a koji ih nisu nužno prihvatali. Roxanu Marin, srednjoškolsku nastavnicu i aktivistkinju za prava Roma i LGBT osoba, Soros je lično podržao devedesetih godina prošlog veka kada je otišla na jednonedeljno putovanje u Škotsku sa Sorosovom stipendijom. Soros i njegov novac bili su svuda u ono vreme. „Soros je zapravo ikona“, rekla je.

Ali ikona je za različite ljude iz različitih razloga. Za one koji su dobili „Sorosovu stipendiju“ bio je ikona jer im je omogućio da prvi put napuste zemlju, ponekad sa više novaca nego što su ikad imali te da saznaju za ideje za koje nisu ranije čuli. Ali za one koji nisu, on je bio mitska figura mađarskog porekla (što je u Rumuniji zločin) sa neverovatnim novcem, odgovoran za uvođenje stranih ideja. Nije moglo da mu se veruje.

Marin je u Škotskoj bila samo mesec dana, kada je imala oko 25 godina, sa više novaca od stipendije nego što je ikada imala. „To je promenilo moj pogled na podučavanje i društvo i ostale gluposti. I to je bio prvi put da sam napustila Rumuniju“, rekla je. Što je važilo za mnoge devedesetih godina prošlog veka. „Svako ko je dobio stipendiju“ kaže: „O da, sećam se Sorosove stipendije, mog Soros putovanja.“

Ipak je Soros devedesetih godina prošlog veka bio popularan u svojoj domovini. Soros se slavilo u Mađarskoj gde je otvorio Centralnoevropski univerzitet, finansirao nevladine organizacije i davao stipendije studentima, uključujući i onu koja je osamdesetih godina prošlog veka poslala mladića Vikotra Orbana na Univerzitet u Oksfordu.

U prvoj deceniji 2000-ih, Sorosov rad bio je relativno dobro prihvaćen u centralnoj i istočnoj Evropi i izgledalo je da se ciljevi njegove organizacije, otvorena društva i zapadna integracija, realizuju. Fondovi za otvoreno društvo finansirali su nevladine organizacije, studentske debatne organizacije i edukativna putovanja širom regiona. Baltičke zemlje, zajedno sa Češkom, Mađarskom, Poljskom i Slovačkom pristupile su Evropskoj uniji 2004. godine. Usledile su Rumunija i Bugarska 2007. godine.

Ružičaste revolucije

U drugim zemljama u kojima je Soros radio, promene su bile još dramatičnije. Ružičasta revolucija u Gruziji dovela je do pada Edvarda Ševardnadzea koga je Soros kritikovao. Otvoreno društvo tamo je finansiralo neke nevladine organizacije i građanske aktere koji su podržavali revoluciju, a Soros je platio nadgledanje izbora. Narandžasta revolucija u Ukrajini, još jednoj zemlji u kojoj je Soros bio aktivan, dovela je 2004. godine do pada autokrata koga je podržavao Kremlj.

Smatralo se da je Soros bio faktor u obe obojene revolucije. „Džordž Soros napravio je dobar posao na mnogim mestima: podržavao je Ružičastu revoluciju, grupe mladih“ rekao je Mikael Sakašvili koji je postao predsednik Gruzije nakon revolucije. „Jasno je da je u tom trenu bio prirodan saveznik.“

U stvari, jedan od članova Sakašvilijevog kabineta, Alexander Lomaia, prethodno je bio izvršni direktor Fonda za otvoreno društvo u Gruziji, što je bilo pokazatelj bliskih veza između pobornika Ružičaste revolucije i filantropskog rada mađarskog milijardera. Soros je znao da neguje takvu vrstu popularnog pokreta, smatra Sakašvili. Ali bivši gruzijski predsednik nije siguran da bi se Soros trebao uključivati više od toga. „Kada se uključi u politiku, u tome nije baš dobar“, dodaje. 

Koliko je Soros zaslužan za Ružičastu revoluciju je za raspravu. „Uloga fonda, i moja lična uloga, u velikoj su meri preterane“, Soros je izjavio u Gruziji 2005. godine. „Uveren sam da znate bolje od drugih da je Ružičasta revolucija rezultat rada gruzijskog društva.“

Premda se činilo da Sorosov rad daje rezultate, političko okruženje zemalja u kojima je radio menjalo se. Globalna ekonomska kriza koja je započela 2008. godine stvorila je sumnje u finansijske prednosti članstva u Evropskoj uniji i zapadne integracije. To je bio početak kraja otvorenih društava u centralnoj i istočnoj Evropi prema mišljenju jednog bivšeg mađarskog političara koji je hteo da ostane anoniman. 

„Većina tih zemalja imale su veoma krhke demokratske institucije“, rekao je. „Pre nego što su uspele da očvrsnu, došla je finansijska kriza koja je potkopala sve demokratske postavke.“

Kriza je takođe olakšala klevetanje svakoga ko se bavio finansijama, kao što je milijarder. 

Soros je odgovorio donacijom od 100 miliona dolara centralnoj i istočnoj Evropi kako bi podržao oporavak ljudi i nevladinih organizacija. „Politički rizik je vrlo velik i uspon šovinističke, ksenofobične radikalne desnice uznemirava“, Soros je izjavio za Financial Times 2009. godine kao objašnjenje njegove donacije.

A 2012. godine centralni Fond za otvoreno društvo odlučilo je da će prekinuti sva finansiranja lokalnih ogranaka u regionu. Lokalni ogranci finansirali su se još nekoliko godina, a onda su se mogli prijaviti za individualne potpore iz centralnog fonda. Ali više nisu primali redovno finansiranje koje su primali do tada. 

Soros je prestao da finansira organizacije u regionu jer je mislio da je misija ostvarena, Gabriel Petrescu rekao je za FP iz svoje kancelarije u Bukureštu koja gleda na trg na kome su stotine hiljada ljudi demonstrirale protiv korupcije prošle zime i gde su nekada stajali psi sa plakatima. 

„Rekao je da smo sada članica EU“, rekao je Petrescu koji vodi Fondaciju Serendinno, koja je pre toga bila rumunski ogranak Otvorenog društva. „Ostvario je misiju da otvori te zemlje“.

Dok je Soros smanjivao obim posla u istočnoj Evropi, političko okruženje oko njega se menjalo. Orban koji je ranije bio Sorosov stipendista, 2010. godine ponovo je postao premijer Mađarske, kao član konzervativne partije Fides. Dve godine kasnije Robert Fico ponovo je postao premijer Slovačke. Liviu Dragnea je 2015. godine postao predsednik rumunske socijaldemokratske partije. Iste godine Poljska konzervativna stranka Pravo i pravda, predvođena Jaroslavom Kaščinskim, koji je optužio Sorosa da pokušava uništiti tradicionalna društva, vratila se na vlast.

Te vođe došle su na vlast zahvaljujući globalnoj ekonomskoj krizi u kojoj su ljudi počeli misliti da Evropska unija nije sve ono što je obećano i da možda predstavlja pretnju njihovom načinu života. Orlovsky, predsednik Otvorenog društva u Slovačkoj, rekao je da su došli na vlast jer „se liberalna demokratija sada smatra zlom“. 

Nisu odmah počeli da napadaju Sorosa. Ali 2012. godine, nakon razočarenja sa Orbanom koji nije imao istinskog političkog protivnika, premijer je skrenuo pažnju na milijardera, kaže bivši mađarski političar. Delimično to je bilo zato što je Orban nekad zavisio od Sorosa i njegovog novca. 

„Orban, kada je skrenuo u autokratiju i sve manje liberalne političke poglede, počeo je da zamera Sorosu i negira taj deo svoje prošlosti, kada ga je podupiralo lice koje mari za otvorena društva“, rekao je. „To je delimično lična stvar“.

Mađarska ambasada u Vašingtonu odbacila je ove tvrdnje. „Ova pretpostavka je totalna besmislica“ rekao je glasnogovornik e-poštom za FP. „Mađarska vlada je u sporu sa g. Georgeom Sorosom jer on zagovara imigraciju, a mađarska vlada želi da spreči imigraciju“.

Ali Soros se ipak prikazuje kao Mađar koji je izdao Mađarsku, finansijer koji se obogatio prljavim novcem, Amerikancem i, najvažnije, Jevrejom. Slika Sorosova lica stavljena je na autobuske stanice, zajedno sa sloganom „Zaustavite Sorosa“ u okviru vladine kampanje. Njegova slika je na oglasima za nacionalne konsultacije u nizu mađarskih novina. U ponedeljak je poslanik Andras Aradszki dostavio govor sa naslovom „Hrišćanska dužnost je boriti se protiv satanskog/Sorošova plana“.

Izmišljeni duh

Sam Orban ne govori javno da je Soros loš jer je Jevrejin. Ali mnogi misle da ni ne mora. Za Sorosovo Jevrejstvo Stubbs je rekao „To uopšte ne bih zanemario. Uklapa se u opšti obrazac antisemitskih teorija zavera“.

Mađarski Jevreji preklinjali su Orbana u julu da prekine „loš san“ o antisemitizmu. Orban je preko glasnogovornika insistirao da antisemitizam nije relevantan za kampanju protiv Sorosa. Nedavno, nakon što je novinar mere protiv Sorosa proglasio antisemitskim, glasnogovornik vlade rekao je na televiziji da je taj novinar zavisan od prozivanja ljudi nacistima.

Vladajuća stranka u Mađarskoj suzbija nevladine organizacije koje primaju inostrano finansiranje, od kojih mnoge zaista dobijaju novac iz Fondova za otvoreno društvo. Nacionalni parlament takođe je usvojio zakon protiv univerziteta sa stranim vezama, za šta vlada insistira da nema nikakve veze sa Sorosom, koji je 1991. godine osnovao Centralnoevropski univerzitet u Budimpešti.

Slična situacija se dešava u Rumuniji gde Dragnea i njegova vladajuća stranka krive Sorosa za probleme svoje zemlje. „Za te momke u vladi očigledno je da Soros nije pretnja“, rekao je Petrescu, predsednik Fondacije Serendinno. „Ali oni to koriste; znate, tokom izbora opozicione stranke su bile vrlo slabe“.

Petrescu kaže da ne žele izgraditi opoziciju tretirajući ih kao neprijatelja, a time i legitimnu pretnju moći vladajuće stranke pa se zato okreću Sorosu. Ne Sorosu kao 87-godišnjem čoveku, već Sorosu kao mitu. 

„Moraju izmisliti duha. To je naduvano. Možete imati neki dokaz o njegovom učešću u aktivnosti, a on ima priču i otkrili su da je Soros savršen kandidat. To je Orban i napravio“, kaže Petrescu. 

Neke nevladine organizacije koje se optužuju da su Sorosove marionete zaista finansira Otvoreno društvo. Ali druge nevladine organizacije koje se optužuju da su vezane sa Sorosom, nemaju nikakve veze sa njim. U Bukureštu je Cosmin Pojoranu, voditelj komunikacija u nevladinoj organizaciji Funky Citizens koja radi na podizanju građanske efikasnosti u Rumuniji, za FP rekao da su ga nazivali Sorosovom marionetom. 

„Ljudi i ne znaju da postoji cela tenderska procedura za dobijanje donacija… traženje donacija, popunjavanje papirologije. Nije da imam neki telefon i da mogu samo da pozovem Sorosa“, rekao je. Pojoranu priznaje da prima donacije iz inostranstva, ali smatra da to ne bi smelo da bude problem. 

Neki ljudi zamišljaju „pet momaka u stanu koji mogu jednostavno da pozovu Sorosa. Mislim, Soros je tako star“, rekao je Pojoranu. Ozlojeđen je zbog svih tih tvrdnji da se nevladinim organizacijama manipuliše. „Ako nemate čvrst dokaz, odjebite.“

Ali u stvarnosti nije važno da li postoji čvrst dokaz jer se rad nevladinih organizacija u svakom slučaju napada. Soros kao čovek možda nema jednak uticaj u regionu kao nekad, ali Soros kao mit, duh, zvezda svake teorije zavere, nadvija se veći nego ikad. 

„Najvažnija vrednost nevladinih organizacija i razlog zašto im građani veruju je njihov kredibilitet“, rekao je Sandor Lederer, borac protiv korupcije u Mađarskoj. „Jedan od načina da se to uništi je pokazati da su one samo marionete u tuđim rukama“.

A ipak Mađarska ide puno dalje od napada na organizacije koje Soros podržava i usredsređuje energiju na Sorosa kao čoveka. Nacionalne konsultacije mađarske vlade ispituju da li se odrasli građani slažu sa raznim tvrdnjama uključujući: „Još jedan cilj Džordža Sorosa je obezbediti da imigranti dobijaju blaže kazne za zločine koje počine“ i „Takođe je deo Sorosovog plana pokrenuti političke napade protiv onih zemalja koje se protive imigraciji i teško ih kazniti.“

U svakom slučaju radi se o čudnom političkom procesu s obzirom da se u suštini radi o referendumu o skoro 90-godišnjem čovjeku koji ne živi u Mađarskoj, ne učestvuje u kampanji i nije odgovoran za mađarsku imigracionu politiku.

Orban je „zaista od ovoga napravio svoju ličnu kampanju protiv Džordža Sorosa“, rekla je Silber, glasnogovornica Otvorenog društva. „A Džordž Soros se jednostavno ne oseća tako“.

Emily Tamkin je dopisnica za Foreign Policy koja obrađuje ambasadorska i diplomatska pitanja u Vašingtonu.

Ovaj članak je prvobitno objavljen na ForeignPolicy.com. Autorska prava pripadaju FP Grupi.