Koliko zapravo radite? Šta je sa onim kada uveče od kuće napišete par poslovnih mejlova?
Evropski sud je odlučio da će širom EU morati precizno da se evidentiraju radni sati i tako zaštitio zaposlene od neplaćenog rada.
Članice Evropske unije moraće da obavežu sve poslodavce da uvede sisteme kojima će se voditi evidencija o stvarnom radnom vremenu zaposlenih. To je odlučio Evropski sud u Luksemburgu, tvrdeći da se bez takvih sistema ne može efikasnu utvrditi broj prekovremenih sati niti ko kada radi.
Zaposleni nedeljno smeju da rade najviše 48 sati te moraju imati najmanje jedanaest sati dnevnog odmora – bez prekida. Mediji prenose da odluka Suda donosi znatno jačanje prava zaposlenih.
Kako piše Zidojče cajtung, to može da znači da se sistematski moraju unositi i radni sati za posao koji se obavlja van radnog mesta – recimo službeni telefonski razgovor ili vođenje poslovne prepiske od kuće. To bi u današnje doba moglo lako da se unosi recimo putem neke aplikacije na pametnom telefonu.
Sindikati hvale, poslodavci kude
Sud u Luksemburgu se bavio konkretnim slučajem u kojem je jedan španski sindikat tužio podružnicu Dojče banke u Španiji. Prethodno se slučajem bavio Vrhovni sud u Madridu koji je utvrdio da više od polovine prekovremenog rada u Španiji biva obaveljeno bez ikakve evidencije – samim tim i bez ikakvih prava za zaposlene da taj rad naplate ili pretoče u slobodne dane.
Savez nemačkih sindikata je pozdravio presudu. „Sud je okončano flatrate rad – tako treba“, rekla je Aneli Buntenbah iz uprave tog sindikata.
Jednako očekivano od nemačkog Udruženja poslodavaca dolazi kritika. „Odluka Evropskog suda o evidenciji radnog vremena zvuči zastarelo“, saopšteno je. Poslodavci tvrde da sve lični na uvođenje staromodnog „oktucavanja“ kartica na ulasku i izlasku sa radnog mesta što, kako kažu, ne odgovara veku u kojem živimo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.