Kako je FSB obmanuo Vladimira Putina o Ukrajini

Peta služba FSB, glavna ruska obaveštajna služba, bila je meta, a rukovodstvo je stavljeno u kućni pritvor, navode autori u članku za cepa.org, pozivajući se na svoje izvore.

Njegov načelnik, general-pukovnik Sergej Beseda i njegov zamenik u kućnom su pritvoru na osnovu optužbi za zloupotrebu operativnih sredstava namenjenih za subverzivne aktivnosti i za pružanje loših obaveštajnih podataka uoči invazije Rusije, usled čega je ruska vojna operacija u Ukrajini posrnula.

Ruske snage su naišle, navode autori, na ozbiljne prepreke, ne samo na žestok otpor ukrajinskih oružanih snaga već i na snažno jedinstvo stanovništva, uključujući većinu onih koji govore ruski i njihovu jaku podršku ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom i njegovoj vladi.

Peta služba FSB je, ukazuju, bila odgovorna za pružanje obaveštajnih podataka Putinu o političkim dešavanjima u Ukrajini uoči invazije.  Dve nedelje kasnije Putin je shvatio da su ga obmanjivali. U strahu od reakcije Putina to odeljenje FSB je izgleda prenelo predsedniku podatke koje je želeo da čuje.

Beseda i njegovi saradnici u Petoj službi koja je zvanično poznata kao Služba operativnih informacija i međunarodnih veza, nadgledaju veze sa stranim partnerima, uključujući Amerikance. Unutar njega se nalazi zloglasno Odeljenje za operativne informacije (DOI), koje je u suštini spoljno-obaveštajni ogranak FSB-a.

FSB je dobio pravo da obavlja operacije u inostranstvu krajem 1990-ih kada je Putin postao direktor Federalne službe bezbednosti. Formirana je nova direkcija koja je imala zadatak da špijunira posebno najbliže susede Rusije. U to vreme su i autori ovog članka počeli da prate aktivnosti ove jedinice FSB, izveštavajući o njenim aktivnostima za ruske i međunarodne medije.

Kada je niz narodnih ustanaka poznatih kao “obojene revolucije” počeo da ruši režime u postsovjetskim republikama, Direktorat je dobio zadatak da promoviše političare naklonjenje Kremlju kako bi te zemlje zadržali u sferi uticaja Rusije.

Godine 2004. Direktorat je postao punopravno odeljenje (DOI), što je istaklo njegov značaj u očima Kremlja. Beseda je ubrzo postao šef DOI, pošto je prethodno radio u odeljenju FSB koji je nadgledao administraciju predsednika, gde je uspostavio odlične veze.

Primetno je bilo da službenici DOI-a putuju u Belorusiju, Moldaviju i Abhaziju, otcepljeni region u Gruziji, čiju je separatističku pobunu podržavao Kremlj. Tamo su špijunirali i takođe pokušavali da utiču na lokalnu politiku.

Ali Ukrajina je uvek bila jedna od ključnih meta za DOI.

U junu 2010, autori ovog teksta su dobili informaciju da je pokrenut veb-sajt za curenje osetljivih dokumenata FSB-a. Veb lokacija je bila hostovana na nazivu domena lubianskaiapravda.com, “Istina o Lubjanki (zgrada sedišta FSB)”.

Naravno, sajt je sadržao mnoštvo izuzetno osetljivih dokumenata, kao što su izveštaji o uspešnim operacijama DOI, upućenih direktno Putinu. Većina njih imala je potpis general-pukovnika Besede.

Među dokumentima je bio i jedan koji je falsifikovan da bi se podrio odnos između Ukrajine i Turkmenistana; to je bio lažni izveštaj ukrajinskih bezbednosnih službi koji sugeriše da je Kijev finansirao turkmenistansku opoziciju.

Izveštaj DOI je procureo u ukrajinskim medijima, a glavna ruska spoljna obaveštajna služba ( SVR), progutala je mamac i opisala ga kao autentičan u pismu Kremlju  – dokaz, kako je Beseda ushićeno preneo u da je njegova ruska obaveštajna služba prevarila drugu rusku obaveštajnu službu.

Gore tek dolazi: u aprilu 2014. ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova poslalo je zahtev svom ruskom kolegi da ispita Besedu. U njemu se navodi da je oficir FSB boravio u Ukrajini od 20. do 21. februara te godine, tokom revolucije na Trgu Majdan, kada je ubijeno na desetine nenaoružanih demonstranata.

Ukrajinska vlada je smatrala da je važno razgovarati s njim “u okviru pretkrivične istrage u krivičnom postupku o zločinima počinjenim tokom masovnih događaja u Kijevu u tom periodu”.

FSB je potvrdio da je Sergej Beseda tih dana zaista bio u Kijevu. Međutim, tvrdi se da je on bio tamo da utvrdi da li je ruska ambasada adekvatno zaštićena, što je verzija koju je vrlo mali broj Ukrajinaca prihvatio.

Beseda se od 2014. nalazi na spisku sankcija SAD i Evropske unije. FSB je “umešan u finansiranje i podršku separatističkim aktivnostima na Krimu i u istočnoj Ukrajini“, stoji u saopštenju Ministarstva finansija SAD.

Peta služba je ostala neoštećena uprkos skandalu. Beseda i njegovi ljudi ostali su zaduženi za snabdevanje obaveštajnih podataka o Ukrajini, razvoj izvora na terenu i izvođenje subverzivnih operacija. Čini se da je sada zaštitni kišobran povučen.

Uhapšeni Beseda u Beogradu 2014. potpisao sporazum sa Goranom Matićem

Sergej Beseda, šef Pete Službe FSB odgovorne za obaveštajne poslove u bivšim republikama SSSR-a, bio je član delegacije Vladimira Putina tokom njegove posaete Beogradu oktobra 2014. On je tada sa direktorom Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka Vlade Srbije Goranom Matićem potpisao Sporazum o uzajamnoj zaštiti tajnih podataka.

Potpisani sporazum ima 15 Članova a kako piše u Članu 2. “nadležni organi odgovorni za primenu ovog Sporazuma u Srbiji su Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka a u Ruskoj Federaciji – Federalna služba bezbednosti Ruske Federacije. Strane bez odlaganja, diplomatskim putem, obaveštavaju jedna drugu o promenama svojih nadležnih organa.