„Nije imao pojma“: Kako je Henri Kisindžer doživeo 100 godina?

U svom poslednjem TV intervjuu, sa izvršnim direktorom Axel Springera Matiasom Dofnerom, njih dvojica su se nakratko dotakli ove tačke.

„Kako sam doživeo 100 godina? Ne znam. Nisam ciljao na to“, rekao je Kisindžer.

Prema tvrdnjama njegove porodice, Kisindžer je uradio mnoge stvari za koje će vam lekari reći da ne smete.

Dejvid Kisindžer je ranije ove godine pisao o očevom načinu života

Njegov sin Dejvid Kisindžer je ranije ove godine pisao o očevom načinu života i dugovečnosti za Vašington post.

Kaže da je njegov otac praktikovao „dijetu obilnu bravurstom i bečkom šniclom, karijeru nemilosrdno stresnog donošenja odluka i ljubav prema sportu isključivo kao gledalac, a nikada kao učesnik“.

Dakle – loša ishrana, veliki stres i bez fizičke aktivnosti.

Umesto toga, prema Kisindžeru mlađem, sve je bilo u mislima. Njegov otac je, kako je napisao, imao „neugasivu radoznalost” i „osećaj misije“.

Uprkos svojoj slabosti, Kisindžer je ostao deo svetskih dešavanja skoro do kraja – pojavljivao se u Kini i Vašingtonu.

Bivši izvršni direktor Gugla Erik Šmit je zajedno sa Kisindžerom napisao knjigu o veštačkoj inteligenciji koja je objavljena 2022.

Govoreći o svom koautoru, rekao je da Kisindžer nikada nije prestao da radi i teoretiše te da ga to održavalo u životu.

„Radi više od 40-godišnjaka“, rekao je Šmit. „Mogu da vam kažem da on ustaje ujutru i radi ceo dan. Večera sa ženom i porodicom, a radi noću“.

Zaključio je: „Uveren sam da je tajna dugovečnosti biti radoholičar“.

Daun Skelton, profesorka na predmetu zdravlje i starenje na Glazgovu Kaledonijan univerzitetu u Škotskoj, Velika Britanija, rekla je za Business Insider:

„Henrijev aktivan i radoznali um, njegov smisao za svrhu i njegovo međugeneracijsko angažovanje su ključni kamen za dugovečnost, zajedno sa nekim dobrim genima i naravno novac kojim bi se osiguralo da se sva zdravstvena pitanja odmah reše“.

„Iako nije ‘vežbao’, on je bio stalno u pokretu i nikada nije sedeo predugo. Sedentarno ponašanje se smatra lošim za vas kao i pušenje, čini se da on oličava činjenicu da se stalno krećete, bavite se u životu, da je imao aktivan i upitan um i činjenica da se i dalje sluša i traže njegovi stavovi bili su važni za njegovo uspešno starenje.“

Rutine, društvene veze i genetika igraju ulogu u dugovečnosti.

Mnogi takozvani „SuperAgeri“ — ljudi stariji od 80 godina koji zadržavaju određene kognitivne sposobnosti, kao što je dobro pamćenje, koje su slične ljudima u 50-im godinama — ne prate nužno ono što bismo smatrali zdravim načinom života, kaže istraživač Hilari Bruk iz Business Insidera.

Dok su mnogi faktori životnog stila povezani sa dugovečnošću, kao što su održavanje aktivnosti, upravljanje stresom, uravnotežena ishrana i ne konzumiranje nikotina, istraživanja sugerišu da postoje podjednako, ako ne i važniji faktori koji se ponekad zanemaruju.

Imati jake društvene veze, na primer. Otkriveno je da stariji ljudi koje su jednom mesečno posećivali porodica i prijatelji žive duže od onih koji su imali manje poseta, pokazalo je nedavno istraživanje istraživača sa Univerziteta u Glazgovu u Velikoj Britaniji.

Imati dnevnu rutinu i navike – poznate kao „rutinologija“ – takođe je povezano sa dužim životom, čak i ako te navike nisu najzdravije.

„Sadržaj naših dana nije toliko važan za dugovečnost koliko redovno raditi stvari za podršku stabilnosti“, kaže dr Angel Iscovich u svojoj knjizi „Umetnost rutine: otkrijte kako rutina može da transformiše vaš život“ nakon intervjua sa stogodišnjacima.

Genetika takođe igra veliku ulogu u tome koliko dugo osoba živi.

„Dobra genetika je divna stvar“, rekao je Skelton za Bussines Insider.

Doživeti 99 ili 100 godina nije tako neobično kao što je nekada bilo, ali retko je da ljudi to rade bez uključivanja fizičke aktivnosti u svoje živote, rekla je ona.

Prema Tomasu Perlsu, direktoru studije Boston univerziteta dostizanje 90. godine je oko 30 odsto genetika i 70 odsto način života, dostizanje 110. godine je otprilike 70 odsto genetika.

S obzirom da su Kisindžerovi roditelji živeli do 95. i 97. godine, verovatno je njegova genetika igrala ulogu u njegovoj dugovečnosti.