Veliki oproštaj: Kako je izgledao Bajdenov govor na Nacionalnoj konvenciji demokrata u Čikagu?

„Volim ovaj posao, ali više volim svoju zemlju“, rekao je Bajden o svojoj nedavnoj odluci da se ne kandiduje za reizbor.

Prva dama Džil Bajden izjavila je kako je njen suprug „duboko zavirio u svoju dušu i odlučio da se više ne kandiduje za reizbor, kao i da podržava Kamalu Haris“.

Vašington post izdvaja pet tačaka jučerašnje koncencije u Čikagu.

1. Bajdenov veliki oproštaj

Demokrate su bile podeljene na kraju programa. S jedne strane, želeli su da Bajdenu pruže trenutak na koji može biti ponosan i da se fokusiraju na njegovu ostavštinu; s druge strane, ova konvencija je o trci koja dolazi, a Bajden je nepopularan predsednik.

Bajden je detaljno govorio o svojim dostignućima, dok je povremeno napadao Trumpa i isticao doprinose Kamale Haris. Takođe je pokušao da umanji bilo kakva negativna osećanja zbog odlaska iz trke.

“Zahvaljujući vama, imali smo četiri izuzetne godine napretka,” rekao je Bajden.

“Kada kažem ‘mi,’ mislim na Kamalu i mene.”

Bajden je pomenuo njenu pomoć u ograničavanju cena insulina na 35 dolara mesečno i usvajanje značajnog zakona o bezbednosti oružja. Govorio je o radu na ponovnom otvaranju škola i preduzeća sa Haris. Napomenuo je da je ona dala ključan glas za prekid o lekovima na recept u Senatu.

Govor je inače bio prilično standardan – kampanjski govor sa Bajdenovim postignućima. Ali publika je jasno pokazala zahvalnost prema njemu.

Bajden je ušao na scenu brišući suze nakon što ga je predstavila njegova ćerka, Ešli Bajden. Publika je aplaudirala nekoliko minuta, pevajući “Hvala ti, Džo.”

“I sve ovo pričanje o tome kako sam ljut na sve te ljude koji su rekli da treba da se povučem, to nije tačno. Volim svoju zemlju više. I treba da očuvamo našu demokratiju 2024. godine.”

Možda je najveći aplauz došao pred kraj.

“Ameriko, Ameriko, dao sam sve od sebe za tebe,” rekao je Bajden. “Napravio sam mnogo grešaka u svojoj karijeri. Ali sam dao sve od sebe za tebe.”

2. Velika prilika Okasio-Kortez

Ako postoji neki trenutak koji će ostati upamćen iz programa — osim Bajdenovog de facto oproštaja posle života u politici — to će verovatno biti strastven govor Aleksandrije Okasio-Kortez.

Okasio-Kortez je prikazala Trampa kao nekoga ko nije prijatelj radnih ljudi, rekavši da bi on “prodao ovu zemlju za dolar ako bi to značilo da napuni svoje džepove i podmaže dlanove svojim prijateljima sa Vol Strita.”

Napala je republikanace koji vole da je kritikuju zbog toga što je nekada bila konobarica. Rekla je da bi rado ponovo radila taj posao “bilo kog dana u nedelji, jer nema ništa loše u radu za život.”

Publika je bila oduševljena. Činilo se da je to trenutak kada je Okasio-Kortez završila svoje putovanje od levo orijentisane “Squad” (grupe) provokatora — i trna u oku liderima svoje stranke u prošlosti — do postajanja pravom zvezdom demokratskog establišmenta.

Ne bi bilo iznenađujuće da se isečci iz njenog govora prikazuju godinama koje dolaze.

3. Abortus i kovid 19 su u fokusu

Možda su dva najistaknutija napada na Trampa u ponedeljak uveče uključivala abortus i koronavirus.

Program u prajm-tajmeu je predstavio tri žene koje su se suočile sa teškim okolnostima vezanim za abortus.

Jedna je preživela silovanje od svog očuha i ostala trudna kada je imala 12 godina. Druga je čekala tri dana na abortus zbog neodržive trudnoće, a treća je odbijena u hitnim službama uprkos spontanom pobačaju. Poslednje dve priče su uključivale teške bolove.

Preživela silovanje, Hadli Duval, je napomenula da je Tramp nazvao grupu zakonodavstva o abortusu “lepim stvarima.”

“Šta je to lepo u tome da dete mora da nosi dete svog roditelja?” rekla je Duval.

Zabrane abortusa su trenutno velika slabost za Republikansku stranku. Tramp je pokušao da naglasi prava država i da se na tome zaustavi. Međutim, program je istakao koliko su crvene države otišle daleko nakon što su Trampom nominovani suci poništili Rou protiv Vejda (proces pred Vrhovnim sudom SAD, u kojem je Sud doneo presudu kojom je zakon savezne države Teksas koji je zabranjivao abortus stavljen van snage, prim. prev.).

Pandemija je bila iznenađujuće važan fokus — ali i lična nota. Govornici su pominjali Trampov nedostatak liderstva, njegove napore da umanji pretnju i njegove teorije zavere. I više od jednog govornika je govorilo iz srca kao rođak nekoga ko je preminuo.

Robert Garcia je spomenuo smrt svoje majke i očuha koji su radili u zdravstvenoj zaštiti i dodao: “Kada Donald Tramp i njegovi MAGA (Učinite Ameriku ponovo velikom, prim. prev.) ekstremisti poput Mardžore Tejlor Grin umanjivali užas pandemije, to bi nas sve trebalo da ljuti.”

Emocionalna potpredsednica Minesote, Pegi Flanagan, govorila je o smrti svog brata i rekla: “Naše zajednice su patile. Naša ekonomija je bila u krizi. A Donald Tramp je igrao igre. Naša zemlja je dovedena do ivice zbog njegove nesposobnosti da odgovori.”

Kovid 19 je bio značajna slabost za Trampa kada je napustio funkciju, s anketom koja je pokazala da se Amerikanci nisu slagali sa njegovim upravljanjem krizom 63 prema 34 procenta.

4. Malo znakova velikih podela do sada

Prelazak sa Bajdena na Harisa bio je neprimetan koliko su se demokrate mogle nadati, a entuzijazam je van granica. Ali veliko pitanje ove nedelje je da li će se pojaviti bilo kakve podele pod svetlom reflektora.

Do sada, malo je znakova da se to dešava — čak i pored Bajdenovog govora.

Protesti pro-palestinskih grupa u blizini konvencije se naziru, posebno sa organizatorima koji sugerišu da će se pojaviti desetine hiljada ljudi. Ali stvarna prisutnost do sada izgleda znatno manja.

Mala grupa protestanata je nakratko napustila planirani marš u ponedeljak, stvarajući napetu situaciju sa policijom. Neki očigledno neobavezni delegati su raširili transparent tokom Bajdenovog govora. A senator Geri Piters je, u međuvremenu, sugerisao da bi Haris trebala da se ne boji da se razlikuje od Bajdenove dugogodišnje pro-izraelske politike.

Takođe se postavlja pitanje da li bi moglo biti bilo kakvih ljutnji zbog napora javnosti da se Bajden gurne na stranu.

Lider tog napora, bivša predsednica Predstavničkog doma Nensi Pelosi, imala je neke direktne komentare za sve koji gledaju unazad. Rekla je na CNN-u u ponedeljak da ako su ljudi uzrujani, “žao mi je zbog njih. Ali zemlja je veoma srećna… Ne znam ko su, ali, znate, to je njihov problem, ne moj.”

Demokratska stranka je zaista veoma srećna. I ankete sugerišu da malo njih oseća ljutnju zbog promene. Anketa odmah nakon Bajdenovog povlačenja pokazala je da je samo četiri procenata demokrata bilo snažno protiv toga.

5. Napad se rađa: “Tramp je krasta”

Tramp je pokušao da se obrati sindikatima, čak je istakao predsednika Teamsters-a Šona O’Brajena na Republičkoj nacionalnoj konvenciji prošlog meseca.

Ali komentar koji je Tramp napravio prošle nedelje na tu temu doveo je do jednog od najvećih povika u ponedeljak naveče. I izgleda da će to biti značajna tema u budućnosti.

Tokom intervjua na društvenoj mreži X prošle nedelje, Tramp je pohvalio Ilona Maska zbog otpuštanja radnika koji su štrajkovali. Komentar je naveo O’Brajena (koji nije podržao Trampa uprkos njegovom govoru) da optuži Trampa za “ekonomski terorizam.”

Predsednik United Auto Workers-a, Šon Fejn, je u ponedeljak naveče otkrio crnu majicu sa natpisom “Tramp je krasta. Glasajte za Haris.” Publika je reagovala uzvikujući, “Tramp je krasta! Tramp je krasta!”

Okasio-Kortez je govorila odmah nakon Fejna i nazvala Trampa “diletantom sindikata.”

Članovi sindikata su se donekle okrenuli Trampu, što je Trampov komentar učinilo lakim ciljem za Demokrate.

Slavljen kao heroj

Prema pisanju ABC Njuza, Bajden ostavlja iza sebe bogatu karijeru u javnoj službi kao senator, potpredsednik i konačno kao predsednik, što je dugo priželjkivana funkcija. Ali biće delimično zapamćen i po događajima koji su prekinuli njegove planove za reizbor i dali mu etiketu predsednika sa jednim mandatom, koja je uprljala nasleđa nekolicine bivših stanovnika Bele kuće.

Međutim, ove nedelje u Čikagu, Bajden je slavljen kao ništa manje nego heroj.

Govornici su mu tokom svojih izlaganja neprekidno zahvaljivali. Razgovori sa prisutnima naglasili su poštovanje prema čoveku koji je, prema njihovim rečima, žrtvovao lične ambicije kako bi stranku bolje pozicionirao da porazi pretnju demokratiji koja dolazi u obliku bivšeg predsednika Donalda Trampa.

U suzama izašao na binu

Prva dama Džil Bajden ga je hvalila kao čoveka ispunjenog saosećanjem, kako prema svojoj deci, tako i prema drugima, ljubavlju prema zemlji koja ga je navela da završi svoju predsedničku kandidaturu.

Nekoliko trenutaka kasnije, nakon uvoda njegove ćerke, Bajden je, sa suzama u očima, izašao na binu pred bučnu publiku koja je nosila plakate sa izjavama ljubavi prema predsedniku i skandirala zahvalnost.

„Volim vas,“ rekao je na početku svog govora. „Hvala vam, hvala, hvala.“

Dva puta spasao Ameriku

Piter Đangreko, demokratski strateg, mišljenja je da je Bajden dva puta spasao Ameriku.

„Prvi put je uklonio malignitet koji je bio Trampovo predsedništvo i izlečio naciju nakon 6. januara. A sada, mislim da ponovo pokušava da spase Ameriku tako što stavlja svoje ego u drugi plan, povlači se i čini ono što je najbolje za zemlju dopuštajući potpredsednici Kamali Haris da se suprotstavi Donaldu Trampu,“ rekao je Đangreko, piše ABC Njuz.

Nasleđe je očigledno bilo na umu 46. predsednika dok se obraćao vernim članovima stranke u ponedeljak uveče, čak i dok je držao govor koji je samo nekoliko nedelja ranije trebalo da podrži njegove vlastite aspiracije za reizbor, a ne one njegove zamenice.

Bajden upozorio na pretnju ako pobedi Tramp

Bajden je pohvalio potpredsednicu Kamalu Haris, svoju izabranu naslednicu čija bi pobeda u novembru ujedno uvela još četiri godine demokratske vladavine i pomogla Bajdenovom narativu da ‘predaje štafetu’ zdravoj stranci sa svetlom budućnošću.

„Da li ste spremni da glasate za slobodu? Da li ste spremni da glasate za demokratiju i slobodu? Da li ste spremni da glasate za Kamalu Haris i Tima Volca?“, upitao je publiku, sa svakim pitanjem izazivajući aplauz.

Bajden je takođe upozorio na opasnosti koje predstavlja njegov prethodnik, pozivajući stranku da mu uskrati još jedan mandat.

„Ne možete reći da volite svoju zemlju samo kada pobeđujete,“ rekao je, ponavljajući omiljeni refren kojim kritikuje Trampa i pobunu od 6. januara 2021.

U trenucima njegovog govora, Bajden je bio prekinut od strane obožavajuće publike.

Ipak, uprkos svom dodvoravanju u Čikagu, Bajdenovo nasleđe se sada tek piše.

Operativci stranke kažu da će rezultati ovogodišnjih predsedničkih izbora igrati ključnu ulogu u tome kako će Bajden biti upamćen. Pobeda Haris mogla bi opravdati njegovu odluku da bude tranzicioni lider stranke i zaustavi Trampov povratak na političku scenu. Ali poraz Haris mogao bi ponovo baciti svetlo na Bajdenovu nepopularnost, izazivajući pitanja da li je predsednik onemogućio Haris da osvoji pobedu pre nego što je započela svoju kampanju.

„Predsednici sa jednim mandatom se ne vide nužno kao sjajni predsednici, posebno kada ih prati neko kao što je Donald Tramp. Dakle, mislim da njegovo nasleđe donekle zavisi od toga šta će se desiti za nekoliko meseci. I mislim da ako Haris pobedi, to je neskriveno pozitivno nasleđe za njega“, rekao je Džim Kesler, suosnivač centra za mišljenje Treći put.

Debata Trampa i Bajdena

Pored toga, ne može se izbeći razorna debata iz juna.

Nakon tog okršaja sa Trampom, istoričari i operativci obe strane opisali su Bajdenov loš učinak istorijskim rečima. A čista moć debate – dovoljno moćna da okonča kampanju za reizbor sadašnjeg predsednika sa dobrim zakonodavnim dosijeom – sigurno će biti pomenuta u budućim udžbenicima kada se raspravlja o Bajdenu.

„Uvek je bolje povući se dok ste na vrhuncu nego odugovlačiti dok ljudi ne pamte utakmice koje niste trebali igrati, ali jeste ih odigrali“, rekao je dugogodišnji član Demokratskog nacionalnog komiteta Džejms Zogbi.

Bajdenovi branitelji kažu da debata neće biti ništa više od fusnote u predsednikovom nasleđu.

Nakon događaja, kada je Bajden bio uporan u nameri da ostane u trci, on i njegovi saveznici ponavljali su argument da se decenijama duga karijera ne može definisati jednim događajem.

Iako taj argument nije bio dovoljan da utiša pozive za Bajdenovo povlačenje iz kampanje, dovoljno je jak da njegovi zagovornici tvrde da će Bajdenove godine u javnoj službi nadmašiti uticaj debate u godinama koje dolaze.

„Mislim da debata neće imati veliki uticaj. Biće spomenuta u njegovoj biografiji, ali njegovo nasleđe je ono što je postigao, i njegovo nasleđe će biti povlačenje sa najmoćnije pozicije na svetu, što je teško za bilo koga da učini, kao i prepuštanje štafete novoj generaciji,“ rekao je bivši senator iz Alabame Dag Džons, D.