Kako je izgledao susret Šolca i Bajdena?

Odavno nije bilo toliko putovanja preko Atlantika: čim se nemački vicekancelar i ministar ekonomije Robert Habek vratio iz Vašingtona u Berlin, nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok ukrcala se u avion da se obrati Savetu bezbednosti UN u Njujorku i zajedno sa svojim američkim kolegom, još jednom osudi Rusiju za njen osvajački rat u Ukrajini.

A tek što se vratila Berbok,nemački kancelar Olaf Šolc se i sam ukrcao u avion da se sastane sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom u Vašingtonu. To je Šolcova druga poseta Beloj kući otkako je pre petnaest meseci došao na čelo nemačke vlade.

Kamere su bile dozvoljene samo 7 minuta dok je nemački kancelar srdačno dočekan u Beloj kući sa rečima „dobrodošli nazad“ pre nego što je razgovor nastalvljen iza zatvorenih vrata.

Za SAD Nemačka ima sve važniju ulogu u strategiji saveza protiv ruskog agresora.

Severni tok

Pobeda socijaldemokrata na nemačkim izborima krajem 2021. u Vašingtonu je dočekana kao ne baš prijatno iznenađenje. S jedne strane, zato što je posle šesnaest godina Angele Merkel to značilo kraj već poznate konstante, ali i zato što se u Vašingtonu sumnjalo da su nemački socijaldemokrati bliži Rusiji nego SAD.

Onda je počela ruska invazija na Ukrajinu, a Nemačka se našla na udaru američke javnosti zbog bliskih ekonomskih veza sa Moskvom. Dopisnica DW je bila u Beloj kući na konferenciji za novinare Bajdena i Šolca, dve nedelje nakon početka rata. Ne može se poreći u kojoj meri je bilo neprijatno ćutanje kancelara o gasovodu Severni tok 2.

U SAD niko nije mogao da shvati zašto Šolc nije hteo ni reč da kaže o gasovodu čak i nakon Bajdenove jasne pretnje da Nemačka mora da prekine snabdevanje ruskim gasom u slučaju rata. Tačno je da je američki predsednik postupio profesionalno pred novinarima, ali se osetilo u kojoj meri mu ovakav stav Nemačke ide na živce, piše DW.

Nemačka je prešla dug put

Ali došla je nova era. Rat traje godinu dana. U međuvremenu, vlada predsednika Bajdena ne prestaje da naglašava koliko su bliski, iskreni i važni odnosi SAD sa Nemačkom. Čak i više nego u nemačkoj javnosti, preko Atlantika se razume i poštuje dokle je stigla ne samo Šolcova vlada, već i cela Nemačka. Pre godinu dana niko u Vašingtonu nije mogao ni da zamisli da će Nemačka ikada biti spremna da podrži Ukrajinu u tolikoj meri, ne samo tolikim novcem, već i vojnom pomoći.

Ovoga puta nakon sastanka Bajdena i Šolca nije bilo konferencije za novinare, ali se već na prijemu i u saopštenju Bele kuće moglo osetiti: poštovanje ova dva političara jedno prema drugom je potpuno iskreno, poverenje je duboko. A poruka vladaru Kremlja je jasna: zajedno stojimo na strani Ukrajine. Dominira svest da zapadni savez nije nešto što se samo po sebi razume. Snage i interesi ne samo Rusije, već i Kine su sve veći test i za ovaj savez.

A globalni Jug otkriva svoju snagu u borbi za novi svetski poredak i sve više pokreće pitanje toliko velike vojne i finansijske pomoći Ukrajini. Doduše, prošle nedelje je Generalna skupština UN još uvek velikom većinom osudila ruski napad i pozvala Putina da se povuče iz Ukrajine, ali izgleda da je samo pitanje vremena kada će neke od ovih zemalja tražiti saradnju sa Kinom i Rusijom.

Vašington ga razume bolje od Berlina

Utoliko se može pretpostaviti da je u privatnom razgovoru bilo mnogo reči o politici prema Kini. Ovde postoje fundamentalne razlike: i SAD su ekonomski u velikoj meri zavisne od uvoza iz Kine, ali Vašington sve više zaoštrava odnose sa Pekingom. Međutim, Šolc radije čeka i nada se da Kina neće preći granicu i početi da šalje oružje Rusiji. Kina je najvažniji trgovinski partner Nemačke, a nisu samo nemački proizvođači automobila zabrinuti za preživljavanje ako se bi prestala ekonomska saradnja sa Kinom.

Olaf Šolc nije čovek velikih reči. Zbog takve uzdržanosti kritikuju ga u domovini, ali u SAD mu to otvara vrata. Što se tiče tenkova za Ukrajinu, Nemačka i Evropa uopšte ne razumeju njegov stav, jer je Šolc više puta ponavljao da će Nemačka poslati tenkove samo ako i Amerikanci pošalju svoje Abrams u Ukrajinu. Na kraju, tako je i bilo.

Šolc je gotovo američki pragmatičan: svestan je da cela Evropa i dalje u velikoj meri zavisi od američke vojne podrške i da će biti potrebno još mnogo godina dok Evropska unija ne bude u stanju da samostalno prkosi agresoru poput Vladimira Putina. A ovaj američki predsednik je dovoljno dugo u politici da bi mogao da razume – i poštuje onu vrstu oprezne i dobro odmerene politike koju vodi nemački kancelar Šolc.