Kako je jedno selo u Švarcvaldu spasilo svoj bazen

Počinje sunčani dan na otvorenom bazenu u Tanhajmu na krajnjem jugozapadu Nemačke. Ali, umesto da obuče kupaće gaće, Rolf Keler se hvata lopate. Penzionisani zidar trenutno gradi novi bazen za bebe, a pomaže mu oko 20 ljudi svih uzrasta.

„Sve smo to mi uradili“, kaže on ponosno dok ravna sveže betoniranu ivicu bazena. Tako su nedavno renovirali veliki bazen dugačak 33 metra, sa novom folijom i postavili novi filter.

U malom mestu u Švarcvaldu, sa oko 1500 stanovnika, ima dovoljno majstora i nisu lenji, a ni škrti da prikupljaju i daju donacije. Od babica do stolara, od tinejdžera do penzionera: svake godine stanovnci rade besplatno na hiljade sati da bi mogli da uživaju u svom otvorenom bazenu, u zelenilu i brdima.

Kiosk kao izvor prihoda

„Evo kolači“, viče Nadin i stavlja pleh sa kolačem od šumskog voća na pult kioska. Ona je je direktorka osnovne škole, ali leti svakodnevno peče kolače i poklanja ih ekipi koja vodi kiosk. Hleb i kobasice dolaze od lokalnih preduzeća po otkupnoj ceni.

Za lepih dana ovde sedi oko 200 gostiju i jede kobasice i pice. Svako ko ovde nešto kupi, pomaže bazenu, jer je kiosk glavni izvor prihoda. Tako je kiosk postao mesto okupljanja u Tanhajmu.

Pre 20 godina, bazen se crno pisalo: jer, grad Vilingen-Šveningen, kojem pripada Tanhajm, 2004. je odlučio da zatvori dva od tri otvorena bazena. uključujući i ovaj u Tanhajmu. Troškovi su prosto bili preveliki.

U Tanhajmu su munjevito reagovali, seća se Karl-Hajnc Barč, tek pridošli učitelj. U roku od 48 sati je osnovano Udruženje za podršku bazenu, jer to onda građanima omogućava da kontatktiraju institucije, skuljaju donacije, i imaju čist račun sa poreskim vlastima, itd.

„Svako dete treba da nauči da pliva“

Desetine građana se obučilo za spasioce. Mesna zajednica je od grada kupila otvoreni bazen za simboličnu sumu od jednog evra. Udruženje za podršku sada ima skoro 300 članova, njih oko 70 aktivno pomaže. Svi rade besplatno: od čišćenja toaleta, do naplate ulaznica, svaka aktivnost se obavlja na dobrovoljnoj bazi.

Otvara se samo po sunčanim danima, a organizacija ide preko WhatsApp grupe. Imaju „povernika za travnjak“ i „dizajnera stranice na intrentu“. A ako se nešto pokvari, dolazi građevinska ekipa. Iza svlačionica iz 1957. su postavili malu radionicu. „Iz poštovanja prema generaciji koja je sama iskopala bazen“, objašnjava Rolf Keler

Beate Risterer ljubazno ali odlučno dovikuje: „Lepo plivajte, polako!” Ona je spasilac i veruje da „svako dete treba da nauči da pliva“. Risterer takođe obučava dobrovoljne spasioce i svake godine održava kurs gde spasioci mogu da osveže obuku. Njen tim spasilaca uključuje penzionisanog televizijskog tehničara, fizioterapeuta i babicu.

Timski duh – kasa u plusu

Prema nemačkom društvu za spasavanje života (DLRG), svake godine se zatvori oko 80 bazena u Nemačkoj. Glavni razlozi su navodno skupo održavanje i nedostatak personala.Kada je Tanhajm pripojen gradu 1970-ih, očuvanje otvorenog bazena je bilo deo sporazuma. Da je grad zaista zatvorio bazen, sa njim bi nestalo i srce sela.

Dakle, šta je drugačije u Tanhajmu? „Postojala je dinamika e sad ćemo vam pokazati da mi to možemo,“ seća se Karl-Hajnc Barč, član udruženja za podršku od samog početka.„Ovde nemamo semafore ni zebre na pešakom prelazu – ali imamo otvoreni bazen!“

Uspeh dokazuje da su tvrdoglavi meštani Tanhjama u pravu: „Mi smo u plusu“. Oni su verovatno jedini bazen u Nemačkoj koji može da ostavi nešto nova sa strane. Grad sada subvencioniše bazen sa 35.000 evra godišnje, ali ono što je mnogo važnije za ljude u Tanhajmu, prema Barču, jeste solidarnost: „Otvoreni bazen nas je okupio, timski duh je ogroman“.