Kako je Kuba uspela da razvije čak četiri verzije cepiva protiv korone

Isto tako nezapaženo je prošla i vest da su kubanski državni Institut za vakcinaciju Finlej i iranski Pasterov institut početkom ovog meseca sklopili sporazum o saradnji na ispitivanju najnaprednije od četiri potencijalne vakcine, čiji je naziv Suveren 2.

Kuba se nada da će ove godine proizvesti oko sto miliona doza svoje vakcine protiv virusa korona i vakcinisati svoje celokupno stanovništvo, izjavio je za agenciju AFP Visente Veres, direktor Instituta Finlej, gde se radi na razvoju dva od četiri projekta vakcina koje su u kliničkim ispitivanjima.

– Imamo kapacitet za proizvodnju sto miliona doza cepiva tipa Suveren 2 koja je najnapredniji kandidati ako sve bude u redu, ove godine će biti vakcinisano čitavo stanovništvo Kube, rekao je Veres. Ova vakcina već je ušla u takozvanu „fazu 2b“ kliničkih ispitivanja ispitivanja na 900 dobrovoljaca. Ako rezultati budu dobri, u martu će ući u „fazu 3“, poslednju pre odobrenja, sa 150.000 dobrovoljaca. Druga kubanska vakcina, Suveren 1, koja je sada u „fazi 1“ ispitivanja, u februaru bi trebalo da pređe u narednu i bude testirana na ljudima koji se oporavljaju od bolesti.

„U februaru ćemo početi i kliničko ispitivanje na pedijatrijskoj populaciji, tako da se vakcina može primenjivati i na decu“, rekao je Veres i dodao da je cilj pokretanje opšte vakcinacije Kubanaca u prvoj polovini godine.

Prema njegovim rečima, vakcina će biti besplatna, ali ne i obavezna, a „kao opcija“ će biti ponuđena i turistima koji posećuju to ostrvo.

Treća i finalna faza ispitivanja vakcine Suveren 2 sprovodiće se istovremeno na Kubi i u Iranu – osim na 150.000 stanovnika Havane, ona će biti testirana i na 50.000 iranskih dobrovoljaca.

„Slobodna Dalmacija“ navodi zanimljiv podatak da je jedan od razloga što su kubanske vlasti sklopile ovaj sporazum s Iranom to što zbog uspešnog upravljanja pandemijom Kuba ima nisku stopu zaraze, tako da zaraženih građana nema dovoljno da bi se moglo završiti istraživanje i da bi ono imalo statističku snagu.

Zbog toga su posegnuli za „izvorom“ zaraženih u Iranu, gde ih ima najviše na čitavom Bliskom istoku.

Iako od nedavno raste broj slučajeva zaraze, Kuba je i dalje jedna od najmanje pogođenih pandemijom u svom regionu, sa ukupno oko 19.000 slučajeva, uključujući 180 smrtnih, na 11,2 miliona stanovnika.

Kako piše Galf njuz (gulfnews.com), Hose Moja iz SZO ističe da Kuba ima mnogo iskustva u ovoj oblasti i proizvodi gotovo 80 odsto svojih vakcina.

Zbog američkog embarga, ova zemlja je često bila primorana da sama razvija i pravi svoje lekove i vakcine.

Uz to, kako je priznao Visente Veres, „za siromašnu zemlju poput Kube, kupovina vakcine koja je potrebna za naš narod, predstavlja ekonomski problem“.

Uskoro i vakcina u spreju

Osim ovih vakcina u različitim fazama kliničkih ispitivanja su još i Abdala i Mambisa, na čijem razvoju radi kubanski Centar za genetsko inženjerstvo i biotehnologiju (CIGB). Prve tri se daju injekcijom, dok je četvrta u vidu spreja za nos. Ako bilo koja od njih dobije konačno odobrenje, biće to prva vakcina protiv kovida 19 napravljena i proizvedena u Latinskoj Americi.

Više lekara nego cela Afrika

Uprkos već 60 godina dugoj američkoj ekonomskoj blokadi (što je najduži embargo u istoriji čovečanstva) koja je devastirala životni standard kubanskih građana, čak dve trećine Kubanaca ima neku vrstu višeg obrazovanja, a pritom je naročita pažnja usmerena na razvoj studija medicine, tako da i kubanski zdravstveni sistem spada u najbolje na svetu. Kuba ima najrazvijenije javno zdravstvo u Latinskoj Americi, kao i daleko najveći broj lekara po glavi stanovnika. Još pre deset godina broj kvalifikovanih lekara na Kubi premašio je 70.000 (kompletna Afrika ih je tada imala 50.000), a na kubanskim fakultetima trenutno studira 25.000 budućih doktora medicine.