Kako je lažna smrt Nelsona Mandele „pokrenula“ Mandela efekat

Ovaj fenomen uočen je sasvim slučajno na jednoj konferenciji na kojoj je učestvovala blogerka Fiona Brum 2010. godine.

Brumova je prisutnima ispirčala kako je bila uvereni da je južnoafrički predsednik Mandela preminuo tokom boravka u zatvoru na kraju  prošlog veka.

Ispostavilo se da se mnogi od prisutnih sećaju istih stvari kao ona, i to potpuno identično.

Sećali su se savršeno jasno da su o tome su slušali na vestima, čitali u novinama, a neki su čak tvrdili da se sećaju televizijskog prenosa sahrane i potresnog govora Vini Madikizel Mandele, predsednikove supruge.

Da stvar bude još bizarnija, o ovom događaju je i pisano i to u udžbeniku. Naime, u u jednoj knjizi o južnoafričkoj istoriji piše da je Mandela preminuo 1991. godine.

Ali, Mendela nije preminuo tada, već nekoliko godina kasnije, 2013. u 95-oj godini života.

Bilo kako bilo, činjenica koju nisu mogli da opovrgnu je da je on u trenutku konferenciji bio živ, bez obzira na to što su oni bili sigurni u to da je ceo svet brujio o njegovoj smrti dvadesetak godina ranije.

To ih je navelo da shvate da ta sećanja nisu došla sama od sebe, već da se iza svega krije neki fenomen, koji oni tada nisu umeli da objasne.

Ne zna se ko je prvi došao na ideju da naziv fenomena bude „Mendelin efekat“, ali su ga usvojili još tokom samog razgovora.

Ubrzo su to podelili sa ostatkom sveta, što je dovelo do toga da milioni drugih ljudi shvate da i oni imaju iskrivljena sećanja o bezbroj drugih događaja. Od tada o ovom fenomenu počinje naširoko da se govori.

Šta je Mandela efekat?

Iskrivljeno sećanje najčešće je iskustvo pojedinca vezano za to kako se on seća nekog događaja koji je doživeo tokom života. Ono što je specifično, jeste to da se dešava da drugi ljudi, njemu nepoznati dele potpuno isto sećanje vezano za te događaje.

Danas se ovaj fenomen vezuje za popularnu kulturu. Tačnije, za kultne scene iz filmova, stihove pesama koje milionska publika citira potpuno pogrešno, uverena da ih je čula u originalnim delima.

Još uvek nije jasno šta ga izaziva, ni pod kojim okolnostima nastaje, postoji nekoliko mogućih uzoraka. koncept lažnog sećanja, sugestibilnost, paralelni univerzum i konfabulacija.

Najčešće se objašnjava konfabulacijom, tačnije „kićenje“ priče koja se prepičava.  Prema mišljenju psihologa, ljudi ih koriste kako bi svoja objašnjenja učinila uverljivijim. Međutim, mogu biti i posledica Alchajmerove bolesti, drugi oblika demencije, kao i šizofrenije.

Postoji i obajšnjenja da čovek puni prazninu u sećanju nečim drugim, što mu je asocijativno logićnije. Do nje dolazi i kada i  mozak nije u stanju da obradi informacije, jer je pod uticajem psihoaktivnih supstanci, alkohola, straha, uzbuđenja ili traume.

Popularno objašnjenje je i koncept lažnog sećanja. On podrazumeva iskrivljena sećanja u kojima su neki od elemenata slični stvarnom događaju, dok su drugi potpuno izmišljeni.

Dešava se zbog toga što ljudi ne mogu da isključe emocije i ličnu pristrasnost kada formiraju uspomene.  Podrazumeva iskrivljena sećanja u kojima su neki od elemenata slični stvarnom događaju, dok su drugi izmišljeni.