Kako je Medvedev od prozapadnog reformatora postao žestoki ratni huškač?

Mnogi su se nadali da bi baš Medvedev mogao da odvede zemlju u novom pravcu, piše Biznis insajder.

Ali od ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. Medvedev je postao jedan od najotvorenijih antizapadnih ličnosti Rusije, koji neretko preti nuklearim napadima i predviđa kolaps zapadne civilizacije.

Njegove izjave, od ruske invazije u februaru 2022, više liče na reči žestokog ratnog huškača, piše Biznis insajder.

„Ljudi me često pitaju zašto su moje objave u Telegramu tako grube“, napisao je u junu 2022. „Odgovor je da ih mrzim. Oni su kopilad i ološ. Oni žele smrt za nas, za Rusiju. I dok sam živ, učiniću sve da nestanu“.

Nejasno je da li je mislio na Ukrajinu, Zapad ili oboje.

Medvedev je takođe prošle godine sugerisao da Ukrajina možda neće ni postojati za dve godine, a ukrajinske zvaničnike je nazvao „bubašvabama“.

Hvalio se da NATO neće reagovati ako Rusija bombarduje Ukrajinu, i predvideo je rat između Francuske i Nemačke, kao i građanski rat u SAD koji bi mogao da dovede do toga da Elon Mask postane predsednik.

Ranije ovog meseca on je pozvao na postavljanje hipersoničnih projektila u blizini Vašingtona, i rekao da bi Rusija mogla da upotrebi nuklearno oružje ako izgubi u Ukrajini.

U izjavi za Insajder eksperti ocenjuju da postoji jasan razlog za njegovu retoriku: Medvedev je u slaboj poziciji u ruskoj politici i pokušava da pridobije naklonost Putina.

Edvard Lukas, viši savetnik u Centru za analizu evropske politike (CEPA), uporedio je Medvedevljevu ulogu u ruskoj politici sa likovima u seriji „Sopranovi“ koji očajnički pokušavaju da impresioniraju vođu mafije.

„Medvedev je kao jedan od slabijih momaka u krugovima Tonija Soprana, koji jednostavno mora da ode i uradi užasne stvari da bi umirio šefa“.

Ben Nobl, vanredni profesor ruske politike na Univerzitetskom koledžu u Londonu, rekao je za Insajder da su divlje izjave Medvedeva strategija da nadoknadi njegovu slabu političku poziciju.

„Da bi ostao relevantan – i bezbedan – pokušao je da bude još jastrebskiji od mnogih postojećih jastrebova“, rekao je on.

Lukas je, u međuvremenu, primetio da, iako su mnogi videli da je Medvedev više prozapadni, on je uvek verovao da je to „smeće“.

Dok Nobl kaže da se transformacija Medvedeva čini ekstremnom, to ne mora da znači da se suštinski promenio.

Umesto toga, čini se da je Medvedev uvek bio spreman da učini sve što je potrebno kako bi zadobio naklonost ruskoj eliti.

„Međutim, mislim da bi bilo pogrešno zaključiti da je on oduvek skrivao svoje novije, agresivnije ja. Umesto toga, mislim da se prilagodio vremenu“, rekao je on.

Lukas je rekao da je Medvedev imao „kozmetički interes Zapada“ jer je bio posebno zainteresovan za tehnologiju i govorio engleski.

Ali je dodao da se Medvedev nije promenio od njegovog predsedništva: u oba slučaja, njegov imidž i njegove javne izjave date su u korist njegovog većeg i popularnijeg saveznika.

Medvedev „svira melodiju koja dolazi u najužem krugu, kada uži krug želi da on bude liberalan, on će biti liberalan, kada želi da bude tvrd, biće tvrdolinija“.

Eksperti kažu da je Medvedev žestoka nova ličnost može da se objasni njegovom slabom političkom pozicijom.

Njegov izbor 2008. usledio je kada Putin više nije mogao da služi još jedan uzastopni mandat prema ruskom ustavu, a Putin je nezvanično bio premijer.

Putin je ponovo postao predsednik kada je Medvedevu istekao prvi mandat, a Medvedev je uredno postao njegov premijer, na funkciji do 2020.

Nobl je rekao da je, kada je Medvedev odstupio sa mesta premijera, postojao osećaj „da je on potrošena politička snaga – bivši predsednik, koji nije imao sopstveni nezavisni politički kapital“.

Dobio je svoju sadašnju ulogu, zamenika predsednika Saveta bezbednosti Rusije, za koju je Nobl rekao da je „viđena kao utešna nagrada“.

Njegova nedavna otvorenost stoga služi kao način da Medvedev ponovo stekne popularnost: „Sa promenom u retorici, moguće je da se dopao žestokijim elementima elite“, kaže Nobl.

Profesor J.L.Blek, autor knjige „Rusija posle 2012: Od Putina do Medvedeva“, rekao je za Insajder da se Medvedev i dalje izdvaja u poređenju sa većinom Rusa zbog „čak i blagog prihvatanja” nekih zapadnih ideja.

Ipak, Blek je opisao Medvedeva kao nekoga ko je „uvek bio drugi stringer“, a Putin je dobio priznanje čak i kada je Medvedev imao uspeha.

On je napomenuo da Rusija ima „širu populaciju koja Medvedeva vidi kao slabu kariku“.

Nedavna strategija Medvedeva bi, stoga, mogla biti da pokuša da pokaže podršku kako ne bi izgubio vlast ako dođe do rekonstrukcije od strane Putina, ili ako drugi lider desnice preuzme vlast u Rusiji.

„Ako Putin ode, a Medvedev pokuša da pristupi vlasti, on nema krug ’prijatelja‘ koji bi ga podržali, niti ima popularnu bazu, tako da je njegov agresivni stav verovatnije sredstvo da zadrži ulogu drugog „Stringer ako desnica preuzme vlast — ili ako Putin odluči na čistku“, kaže Blek.

Njegove primedbe su takođe u suprotnosti sa Putinom, koji je ostao mnogo nečujniji od početka rata.

Lukas napominje da Putinu ne treba mnogo da govori, pošto njegovi saveznici to rade umesto njega — bez obzira šta on želi da kaže.

„Ako bi se Putin okrenuo i rekao ‘mi ćemo sada imati mirovni sporazum’, Medvedev bi rekao ‘Apsolutno briljantno, želeo sam to sve vreme’.