Kako je Nemačka obuzdala virus

Kriva infekcije se bez sumnje poravnava, a srazmera ozbiljnih i fatalnih slučajeva je u Nemačkoj manja nego u drugim zemljama. Ali to nas čini pre skromnim nego suviše samopouzdanim.

Vidim tri razloga iz kojih Nemačka za sada kroz ovu krizu prolazi relativno dobro.

Prvo, nemački zdravstveni sistem je u krizu ušao u dobrom stanju; svako je imao pun pristup medicinskoj nezi. To je zasluga ne samo sadašnje vlade, već sistema građenog u vreme mnogih vlada. Pokraj odlične mreže lekara opšte prakse na raspolaganju za blaže slučajeve kovida 19, bolnice su mogle da se usredsrede na one sa ozbiljnijom bolešću.

Drugo, Nemačka nije bila prva zemlja pogođena virusom, pa je tako imala vremena da se pripremi.

Iako smo uvek imali na raspolaganju relativno veliki broj bolničkih kreveta, posebno na odeljenjima intenzivne nege, mi smo pretnju kovida 19 od početka uzeli ozbiljno. Shodno tome je kapacitet na odeljenjima intenzivne nege širom zemlje vrlo brzo povećan sa 12 000 na 40 000 kreveta.

Treće, u Nemačkoj postoje mnoge laboratorije za testiranje na virus, a na terenu ima puno odličnih istraživača, što objašnjava zašto je prvi brzi test na kovid 19 napravljen baš kod nas.

Sa oko 83 miliona stanovnika u stanju smo da obavimo do milion dijagnostičkih testova dnevno, a uskoro ćemo imati kapacitet za pet miliona testova na antitela mesečno. Ekstenzivno testiranje je kao lampa u mraku – bez nje možete videti samo nijanse sive. Sa njim vidite detalje jasno i trenutno. A kad bukne epidemija, ne možete kontrolisati ono što ne vidite.

Ipak, kao savezni ministar zdravlja Nemačke uviđam da mi vidimo samo trenutne snimke. Niko sa sigurnošću ne može predvideti kako će pandemija teći za nekoliko nedelja ili meseci.

Nismo uveli policijski čas ali smo zamolili građane da dobrovoljno ostanu kod kuće. Kao i mnoge druge zemlje, živeli smo pod strogim restrikcijama javnog i privatnog života dva meseca. Na osnovu onoga što znamo, ovakva reakcija je bila neophodna i efikasna.

Posledice restrikcija, međutim, ne mogu biti ignorisane i zato postepeno pokušavamo da se vratimo u normalu. Izazov je u tome što je smanjivanje zaštitnih mera jednako teška tema kao što je bilo njihovo uvođenje.

Iako radimo u okolnostima duboke nesigurnosti, možemo biti uvereni u opasnost koju predstavlja drugi epidemijski talas. Zato ostajemo budni.

Samo će vreme dati odgovor jesmo li doneli prave odluke i zato sam u ovom trenutku oprezan u izvlačenju lekcija iz krize. Ipak, nekoliko stvari čini mi se jasnim.

Prvo, od kritičke je važnosti da vlade obaveštavaju javnost ne samo o onome što znaju, nego i o onome što ne znaju. To je jedini način izgradnje poverenja potrebnog za borbu protiv smrtonosnog virusa u demokratskom društvu. Nijedna demokratija ne može prisiliti svoje građane da promene ponašanje – ili bar ne bez visokih troškova.

U preduzimanju koordinisanog, kolektivnog odgovora, transparentnost i pouzdane informacije su mnogo efikasniji od prinude.

Mi smo u Nemačkoj uspeli da usporimo širenje virusa jer velika većina građana želi da sarađuje, iz osećaja odgovornosti za sebe i za druge. Ali da bi sačuvala ovaj uspeh, vlada pravovremeno informisanje o virusu mora da dopunjuje otvorenom javnom debatom i planom za oporavak.

Drugo, uz informisanje javnosti, vlade treba da pokažu da se oslanjaju na građane kako bi razumele situaciju i šta ona zahteva.

Nemci, zato što su informisani, znaju da povratak normalnosti nije moguć bez vakcine.

Razmišljajući o našim novim svakodnevnim rutinama, naša formula je uspostaviti što je moguće više normalnosti uz onoliko zaštite koliko je to neophodno.

Dok kod su naše odluke o tome gde i kako popuštamo restrikcije u skladu sa jasnim i razumnim kriterijumima, verujemo da će ih nemački građani podržavati.

Odluke treba da budu zasnovane na dokazima i da naglašavaju smanjivanje rizika infekcije. Znamo da je socijalno distanciranje najefikasnija zaštita.

Kada su ljudi na razmaku od najmanje metar i po rizik zaraze se značajno umanjuje. I ako možemo da obezbedimo pridržavanje osnovnih pravila higijene, taj rizik je još manji. Preostali rizici mogu se tretirati na različite načine, zavisno od situacije.

Treće, pandemija je pokazala zašto je međupovezanom svetu potreban krizni menadžment na globalnom nivou.

Tužno je što je multilateralna saradnja poslednjih godina postala teža, čak i među bliskim saveznicima. Sada kada vidimo koliko smo jedni drugima potrebni, aktuelna kriza bi trebalo da nas osvesti.

Nijedna država ne može sama da upravlja pandemijom. Treba nam međunarodna koordinacija, a ako postojeće institucije koje za to postoje ne funkcionišu dovoljno dobro, moramo zajedno da radimo da ih unapredimo.

Četvrto, mi Evropljani moramo razmotriti kako pristupamo globalizaciji, prepoznajući da je od velike važnosti u Evropskoj uniji proizvoditi neophodna osnovna dobra kao što je medicinska oprema.

Biće potrebno da diverzifikujemo naše lance snabdevanja kako bi izbegli da budemo potpuno zavisni od bilo koje pojedine zemlje ili regiona. Ali preispitati globalizaciju ne znači smanjiti međunarodnu saradnju.

Naprotiv, zajednički napori država EU već su pokrenuli napredak ka vakcini. Kada bude pronađena, biće samo pametno obezbediti da se proizvede u Evropi, iako će biti dostupna širom sveta.

Kao i većina kriza, i ova nudi šanse.

U mnogim stvarima izvukla je najbolje u nama: novi osećaj zajedništva, veću spremnost da se pomogne drugima, obnovljenu fleksibilnost i kreativnost. Ne može biti sumnje da će srednjoročne posledice pandemije biti teške. Ali uprkos svim teškoćama i nesigurnostima pred nama i dalje sam optimista. U Nemačkoj i drugde pokazujemo koliko su naše liberalne demokratije i građani u stanju da učine.

Autor je nemački ministar zdravlja Copyright: Project Syndicate, 2020. www.project-syndicate.org