Kako je pobuna Vagnera otkrila slabost Putina?

A onda se pojavio Jevgenij Prigožin, bivši prodavac hot-dogova, koji je pretio Rusiji verovatno najgorom unutrašnjom bezbednosnom krizom u poslednjih 30 godina – i gurnuo obično mirnog Putina u ćošak, piše Danijel Depetris za portal Msnbc.com.

Odjednom, najdugovečniji lider Rusije od vremena Josifa Staljina suočio se sa listom loših opcija.

Za sada, opasnost izgleda da je prošla. Prigožin izgleda da okreće svoje snage i vraća ih na njihova mesta.

Još uvek ne znamo koje, ako uopšte, ustupke je Prigožin dobio za povlačenje.

Postoje glasine da su se promene osoblja na vrhu Ministarstva odbrane Rusije možda dogodile u zamenu za povlačenje Vagnera, ali to nije potvrđeno.

Takođe, ne znamo kako će se ova serija događaja odraziti na već haotičnu rusku vojnu situaciju na frontu.

Ali znamo da se ništa od ovoga ne bi dogodilo da Putin nije prvobitno napao Ukrajinu.

Zbog njegove sklonosti ka održavanju ruskog uticaja bez upotrebe ruske vojske, Putin je stvorio kvazi-vojsku poput Frankenštajna kojom nije mogao potpuno da upravlja.

U tom procesu, Putin je uzdigao okrutnog i možda nestabilnog čoveka koji se pokazao neupravljivim.

Sve je već bilo spremno, čekajući samo jednu pogrešnu iskru.

U Ukrajini, Prigožinove plaćeničke snage Vagnera su poznate po svojoj brutalnosti i posvećenosti. To su najžešće „šok trupe“ koje Moskva ima, nemilosrdne prema dezerterima, koje ne pokazuju kajanje zbog uništenja koja prouzrokuju u cilju postizanja pobeda na bojnom polju.

Međutim, Prigožin je bio u dugotrajnoj svađi s visokim rukovodstvom ruske vojske otkako je prošle godine počeo rat u Ukrajini.

Njegova očigledna iritiranost koju oseća prema ruskom generalu Valeriju Gerasimovu, šefu ruskih oružanih snaga, i ruskom ministru odbrane Sergeju Šojguu dramatično se povećavala kako su žrtve rasle.

Neposredno pre nego što je naredio svojim ljudima da se pobune, bivši ugostitelj je optužio Gerasimova i Šojgua da su obmanjivali Putina i lagali rusku javnost o razlozima invazije na Ukrajinu.

Ranije, Putin se uglavnom izuzeo iz rivalstva između Vagnera i rukovodstva ruske vojske. To je bilo i pitanje nužnosti i kontrole.

Bilo je nužno jer je grupa plaćenika Vagnera Rusiji obezbedila desetine hiljada boraca, omogućavajući Moskvi da odloži drugu nepopularnu mobilizaciju trupa.

Divljanje Prigožina takođe je služilo da održi ruske generale poštenima. U meri u kojoj je Prigožin ostavljao predsednika na miru, Kremlj ga je uglavnom tolerisao.

Ali Putinove računice su se promenile kada je Prigožin preterao.

Tolerisanje ružičastih reči upućenih njegovim generalima je jedno, tolerisanje potencijalne oružane pobune je sasvim druga stvar.

Ako postoji nešto što Putin ne može da podnese, to je izdaja.

A invazija Vagnera na rusku teritoriju, ma koliko kratka bila, bila je izdaja – ne samo Rusije, već i lično Putina.

Prigožin bi, na kraju krajeva, verovatno i dalje bio samo običan ugostitelj da nije bilo Putina.

Sve što danas ima Vagnerov vođa, od bogatstva do slave, nikada ne bi mogao da ostvari da nije uspostavio vezu s Putinom devedesetih godina.

Prvo su borci Vagnera preuzeli kontrolu nad južnim ruskim gradom Rostovu na Donu, zauzimajući tamošnje vladine i bezbednosne zgrade.

Zatim su se uputili severno prema Moskvi i vodili vatrenu borbu s ruskim bezbednosnim snagama u Voronješkoj oblasti. Kako se situacija razvijala možete da ispratite u Danasovom BLOGU.

Britansko ministarstvo odbrane je izvestilo da su neki ruski vojnici „pasivni prema Vagnerovcima“, što sugeriše da neke lokalne ruske jedinice ili nisu bile zainteresovane za borbu protiv sunarodnika ili su možda čak bile saučesnički nastrojene prema Prigožinovom stavu.

Putin je očigledno shvatio pretnju ozbiljno.

Ruska policija je ciljala sedište Vagnera u Sankt Peterburgu, bezbednosne snage u Moskvi su bile u stanju visoke pripravnosti, a Nacionalni antiteroristički komitet ga je optužio za poziv na oružanu pobunu.

Dok je svet posmatrao sa distance, Prigožin i njegovi ljudi teoretski su mogli da uđu u Moskvu kao heroji osvjači.

Međutim, Putinov režim je već pretrpeo štetu. Njegov sjaj nepobedivosti je smanjen, ako ne i potpuno nestao. I Putin će morati da radi na ponovnom osvajanju javnog mnjenja znajući da je za to kriv samo on.