Kako je Putin sprečio kolaps ruske ekonomije?

Jasno je da mnogi s pravom dovode u pitanje pouzdanost ekonomskih cifara koje se tek sada pojavljuju. Čak su i investicione banke, koje više ne savetuju svoje klijente o ruskim kompanijama, smanjile svoje istraživačke napore.

Usred takve statističke magle vodi se žestoka debata o stanju ruske ekonomije, piše Ekonomist. Nedavno istraživanje sa Univerziteta Jejl – i koje je izazvalo široku pažnju – ističe da je ekonomska moć Rusije samo iluzija za naivne.

Navodi se i da je povlačenje zapadnih kompanija veoma naškodilo ekonomskoj moći Rusije. „O Putinovoj izabranoj statistici nemarno se trubi u medijima, dok je koristi gomila nemarnih stručnjaka! Šta na kraju dobijamo? Ekonomske prognoze koje su nerealno povoljne za Kremlj“, tvrde istraživači.

Drugi uveravaju javnost da ruska ekonomija nikako ne propada. Isto, između mnogih drugih, tvrdi i Kris Vifer, ugledni makroekonomista, dugogodišnji posmatrač ruskih ekonomskih dešavanja.

Nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, njena ekonomija je otišla u slobodan pad. Rublja je izgubila četvrtinu svoje vrednosti u odnosu na dolar. Berza je propala, a regulatori su obustavili trgovanje.

Usledio je egzodus zapadnih kompanija iz Rusije, a zapadne vlade su počele kolektivno da udaraju ekonomskim i drugim sankcijama. Podsećamo, analitičari su u prvih mesec dana smanjili prognoze ruskog BDP-a, sa rasta od 2,5 odsto na pad od skoro 10 odsto.

Neke prognoze su bile još sumornije. „Stručnjaci predviđaju da će se ruski BDP ove godine smanjiti do 15 odsto, brišući ekonomske dobitke u poslednjih 15 godina“, jednom je likovala Bajdenova administracija.

Ruskoj ekonomiji ide bolje nego što su predviđale i najoptimalnije prognoze

Obe strane u ovoj debati se slažu da Rusija još uvek mnogo pati. Masivno povećanje kamatnih stopa u proleće, osmišljeno da stabilizuje ekonomiju u kolapsu, zajedno sa povlačenjem stranih kompanija, gurnulo je zemlju u recesiju. Prema zvaničnim podacima, BDP je u drugom tromesečju pao za 4 odsto na godišnjem nivou. Mnogi obrazovani ljudi su pobegli, a drugi su svoju imovinu iselili iz zemlje.

U prvom kvartalu 2022. godine, prema najnovijim dostupnim podacima, povučene su direktne strane investicije u vrednosti od čak 15 milijardi dolara, što je verovatno najgora cifra do sada. Štaviše, u maju 2022. godine, ruske doznake u Gruziju bile su zapanjujućih deset puta veće u dolarima nego godinu dana ranije.

Ali najnovija Ekonomistova analiza podataka iz različitih izvora sugeriše da ruska ekonomija napreduje bolje nego što su predviđale čak i najoptimističnije prognoze. Za primer uzimaju tzv „indikator trenutne aktivnosti“, koji je objavio Goldman Sachs, meri privredni rast u realnom vremenu. U martu i aprilu se drastično smanjio, a u narednim mesecima se dosta oporavio.

Drugi parametri govore sličnu priču. Indeks rasta uslužnog sektora bio je manje pogođen nego u prethodnim krizama. Potrošnja električne energije, nakon početnog pada, ponovo raste. U međuvremenu, inflacija jenjava.

Od početka 2022. do kraja maja cene su porasle za oko 10 odsto. Pad rublje poskupio je uvoz, a povlačenje zapadnih kompanija rezultiralo je smanjenjem ponude. Rosstat navodi da cene i sada padaju. Nezavisni izvori kao što je konsultantska kuća State Street Global Markets pokazuju slične trendove.

Jača rublja automatski podrazumeva smanjenje troškova uvoza. I inflatorna očekivanja su pala; sa 17,6 odsto u martu na 11 odsto u julu. Sa obiljem gasa, malo je verovatno da će Rusija doživeti talas inflacije evropskog tipa izazvan većim cenama energenata.

Pad cena nije jedina okolnost koja pomaže ruskim domaćinstvima. Podaci Sberbanke, najvećeg ruskog zajmodavca, pokazuju da su prosečne realne zarade naglo porasle od proleća. Delimično zato što tržište rada stoji, ljudi mogu nastaviti da troše. Podaci Sberbanke govore da je realna potrošnja u julu bila gotovo nepromenjena u odnosu na početak godine.

„Rusi mogu da pate kao niko drugi“

Uvoz je naglo opao u proleće, delom zbog toga što su mnoge zapadne kompanije prekinule kanale snabdevanja. Međutim, pad nije bio ozbiljan prema standardima nedavne recesije i uvoz se sada brzo oporavlja. Tri faktora objašnjavaju zašto Rusija nastavlja da nadmašuje prognoze. Putin slabo razume ekonomiju, ali rado delegira upravljanje ekonomijom ljudima koji to razumeju. Ruska centralna banka je puna visokokvalifikovanih stručnjaka koji su brzim akcijama sprečili ekonomski kolaps. Udvostručenje kamatnih stopa u februaru podržalo je rublju, pomažući u smanjenju inflacije. To je faktor broj jedan.

Drugi se odnosi na noviju ekonomsku istoriju. Sergej Šojgu, ruski ministar odbrane, rekao je još u februaru da Rusi „mogu da pate kao niko drugi“. Ovo je peta ekonomska kriza sa kojom se zemlja suočila u poslednjih 25 godina, posle ’98, ’08, 2014. i 2020. godine. Svako stariji od 40 godina seća se ekonomskog kolapsa izazvanog raspadom Sovjetskog Saveza. Ljudi su naučili da se prilagode i da ne paniče.

Isto tako, delovi ruske ekonomije dugo su uživali značajnu autonomiju od Zapada. To je učinilo izolaciju koja je usledila nakon invazije na Ukrajinu mnogo manje bolnom. Pre invazije, samo oko 0,3 odsto Rusa je radilo za jednu američku kompaniju. U zapadnoj Evropi taj broj je oko dva, skoro tri odsto. Rusiji je takođe potrebno relativno malo inostranih zaliha sirovina.

Treći faktor se odnosi na ugljovodonike. Prema nedavnom izveštaju Međunarodne agencije za energetiku, sankcije su imale samo ograničen uticaj na rusku proizvodnju nafte. Od početka invazije Rusija je prodala fosilna goriva u vrednosti od oko 85 milijardi dolara.

Dokle god Putin ostane na funkciji, zapadni investitori neće ni dirati Rusiju, zaključuje Ekonomist. Čak i Centralna banka Rusije priznaje da Rusiji očajnički nedostaje strana tehnologija. Analitičari sada tvrde da će vremenom sankcije učiniti svoje i da će Rusija proizvoditi robu slabijeg kvaliteta po višoj ceni. Takva situacija bi vrlo brzo morala da sruši Putinov ekonomski mehur. Ali za sada – Moskva se sasvim solidno drži, piše Jutarnji.hr.