Kako je Putinov rat u Ukrajini postao istorijska katastrofa?

Rusija gubi moć

Bez obzira na to kako će se rat odvijati sledeće godine, jasno je da je moć Rusije značajno opala i oslabila. Ruski predsednik Vladimir Putin planirao je blickrig, brzi rat koji bi demonstrirao rusku vojnu moć i pojačao ruske tvrdnje da njihova zemlja ima važnu ulogu na svetskom političkom stolu, uprkos svojoj korumpiranoj ekonomiji.

Umesto toga, dogodilo se suprotno – Putin je zapao u blato sličnu sovjetskom ratu u Avganistanu 1980-ih ili američkom ratu u Vijetnamu. Muke Amerike, poput onih u Iraku, poremetile su unutrašnju politiku, ali zahvaljujući ogromnoj ekonomiji i narodnom demokratskom legitimitetu, Amerikanci su okončali izgubljene ratove bez većeg raspada.

Rusija nema taj luksuz. Njena ekonomija je 7% veličine američke, tako da će produženi rat biti ekonomski prilično destruktivan za Rusiju. Osim toga, Putinova diktatura je suštinski nestabilna, piše portal 1945, a prenosi N1 Hrvatska. Putin je ranjiv na državni udar ako ne dobije rat u Ukrajini.

Štaviše, trenutno stanje rata u Ukrajini razbilo je mit o moćnoj ruskoj vojnoj modernizaciji. Rusija gubi rat od vojske koju niko nije ozbiljno shvatao pre godinu dana. Ruska ekonomija je tek među prvih 20 u svetu, a rat i sankcije će je dodatno oslabiti.

Dakle, ni ruska ekonomija ni njene vojne sposobnosti više ne opravdavaju da Rusiju nazivamo velikom i moćnom zemljom.

Ukrajinski uspon

Na početku rata mnogi su verovali da će Ukrajina brzo podleći Rusiji, ali su se ove prognoze brzo pokazale netačnim.

Štaviše, na jesen se pričalo da bi Ukrajina mogla da pobedi i da bi Putin iz očaja mogao da upotrebi nuklearno oružje.

Iako su mnogi sumnjali u Ukrajinu, ona je na putu da dobije rat, piše portal 1945, a sada se govori o mogućnosti da Ukrajinci vrate Krim pod svoju kontrolu. Iako je ekonomija Ukrajine teško pogođena ratom, mogla bi da postane jedna od najboljih kopnenih sila u Evropi, dostignuće koje je malo ko mogao da zamisli pre deset meseci.

Dakle, na jednoj strani imamo Rusiju, čija moć opada, a na drugoj strani imamo Ukrajinu koja je u uzlaznoj putanji.

Povratak NATO-a

Putinov postupak je podstakao i promene u NATO alijansi, koja bi uskoro trebalo da dobije dve nove članice – Finsku i Švedsku. Takođe, alijansa sada nastoji da ojača saradnju sa azijskim demokratskim državama, gde raste zabrinutost zbog Kine.

Ne postoji ukrajinski model

Kina je jedan od saveznika Rusije. Na Tajvanu raste zabrinutost da Putin stvara model po kome bi velike autokratske države mogle da koriste teritorijalna i kulturna pitanja da opravdaju invaziju susednih manjih demokratija.

Možda je to ono čemu se Kina zaista nadala. Sijeva retorika o Tajvanu je stroža od retorike njegovih prethodnika. Ali taj model je pogrešio. Rusija je utvrdila da je ujedinjenje patriotskog naroda mnogo teže nego što je očekivala.

Takođe, zapadno jedinstvo koje stoji iza Ukrajine nije narušeno, kako je Putin očigledno očekivao, posebno pod pritiskom nuklearnih pretnji i poskupljenja goriva. Zapadne sankcije Rusiji takođe su bile strože nego što je Putin verovatno očekivao.

Sve ovo ne znači da je Kina odustala od mogućeg napada na Tajvan, ali je svakako svesna da tako nešto ne bi bilo ni lako ni brzo.

Sve su to pozitivni trendovi za demokratiju. Iako Ukrajina strašno pati, ona brani demokratiju i pokazuje da autokratija nije jača od otvorenih društava, piše za 1945. dr Robert E. Keli, profesor na Katedri za političke nauke na Nacionalnom univerzitetu Pusan.