Kako je reportaža o ženi koja bere špagete s drveta u Švajcarskoj usijala telefonske žice pre pola veka

Dan šale se drugu godinu zaredom obeležava u svetlu rata u Ukrajini, a prethodno u pozadini pandemije korona virusa.

Pretpostavlja da će se mnogi u svetu ipak našaliti, a medicinska istraživanja inače smatraju da je smeh dobra terapija.

Britanski Bi-Bi-Si (BBC) je prvi počeo s masovnim prvoaprilskim šalama. Taj servis je 1957. godine objavio reportažu o jednoj porodici u Švajcarskoj koja uzgaja stabla na kojima rastu špagete. Prikazana je žena koja bere špagete s drveta. Posle toga, mnogi gledaoci su zvali BBC da se raspitaju gde mogu da kupe takva stabla.

Veliki glumac Orson Vels je 1938. godine radio dramom „Rat svetova“ izazvao masovnu paniku u SAD zato što su slušaoci poverovali da su svet stvarno napali vanzemaljci. Amerikanci se nisu smirili ni nakon niza upozorenja da se radi isključivo o fikciji i radio drami.

Kod nas onaj ko napravi šalu uzvikuje „aprili-li“. U nekim zemljama, kao u Velikoj Britaniji, Australiji i Južnoj Africi, šale se prave do podne, a onaj koji se šali posle 12 sati naziva se prvoaprilskom budalom (April Fool). U drugim zemljama ljudi se šale tokom celog dana.

Prema nekim tumačenjima, 1. april kao Dan šale je nastao kada je u 16. veku pomeren dan Nove godine sa 25. marta na 1. januar. Do tada se u mnogim evropskim gradovima Nova godina obeležavala 25. marta, a slavlje je trajalo sedam dana, do 1. aprila.

Prema tom tumačenju, oni koji su prihvatili novi datum kao dan Nove godine šalili su se sa onima koji su ga dalje obeležavali do 1. aprila.

Među poznatim šalama su hamburgeri za levoruke ljude. Burger King iz SAD objavio je 1998. godine reklamu o hamburgerima za levoruke koji su napravljeni tako da im sadržaj curi s desne strane.

Neki događaji koji su se zaista desili 1. aprila često su prihvatani s nevericom. Iran je 1979. godine proglasio 1. april Danom Republike. Do danas mnogi ne veruju da je to stvarni praznik.