Kako je Rusija posegnula za drevnim načinom ratovanja zbog vojnog neuspeha u Ukrajini?

Otkako je prošlog meseca Moskva povukla iz sporazuma koji su posredovale UN da bi se omogućio izvoz ukrajinskog žita preko Crnog mora, najavila je pomorsku blokadu luke i direktno ciljala hranu (uništavajući 220.000 tona žitarica koje čeka izvoz u silosima) na obali mora, ali i u unutrašnjosti, sa napadima u poslednje dve nedelje na dunavske luke Reni i Izmail.

Drastičan rast globalnog indeksa cena žitarica

Globalni indeks cena žitarica porastao je za 10% krajem jula nakon što je Rusija torpedovala Inicijativu za zrna Crnog mora (BSGI), blokirajući rutu koja je prevozila 32 miliona tona žitarica za godinu, više od polovine ukupnog ukrajinskog izvoza.

Neki trgovci veruju da će do kraja leta cene porasti za 20 odsto. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan apelovao je na Vladimira Putina da preispita, ali mali broj ljudi koji se bave žitaricama je optimista da sporazum može biti oživljen.
Drevne vojske spaljivale su žitnice svojih neprijatelja

Pretvarajući hranu u oružje, Rusija je pribegla jednom od najstarijih oblika ratovanja. Drevne vojske su spaljivale žitnice svojih neprijatelja da bi ih izgladnjile i pokorile.

U ovom slučaju, ukrajinska ekonomija je dodatno pogođena, a ruski izvoz je postigao više cene. Ali opasnost od gladi je hiljadama kilometara daleko u najsiromašnijim zemljama, koje bi se mogle suočiti sa glađu zbog viših cena i manje humanitarnih zaliha.

Ukrajina je obezbedila polovinu pšenice koju je Svetski program za hranu (VFP) otkupio na svetskim tržištima, koju je isporučila najpotrebnijima u Avganistanu, Etiopiji, Keniji, Somaliji, Sudanu i Jemenu. Dostava od Odese preko Bosfora do Mediterana, zatim preko Sueckog kanala do Jemena i Afričkog roga bila je kvalitetna, jeftina i brza. VFP sada mora da kupuje žito po višoj ceni i da ga transportuje iz mnogo udaljenijih luka.

„Borićemo se da nahranimo ljude“

Portparol VFP-a Stiv Taravela rekao je da će se ta organizacija „mučiti da nahrani istu količinu ljudi“ bez inicijative za Crno more.

Zbog rekordno niskog finansiranja, VFP je već morao da donosi nemoguće odluke. „Zbog nedostatka sredstava, što nisam video u mojih 16 godina ovde, VFP smanjuje količinu hrane koja se daje pojedincima ili smanjuje broj ljudi koje može da prehrani“, rekao je Taravela i dodao da ljudi koje opslužuje VFP su „već visile o koncu“.

Izvršna direktorka VFP-a Sindi Mekejn rekla je da su porodice u ugroženim zemljama koje se bore da prežive „kolateralne žrtve“ rata.
Kopneni putevi su komplikovani i skupi.

Više od 50 zemalja snabdeva Ukrajinu oružjem. Brzo su uspostavili proces i forum, Ramstein format, za koordinaciju isporuka, ali do sada nije bilo takvog koordinisanog odgovora na dostupnost hrane. To je uglavnom prepušteno tržištu i pojedinačnim dogovorima.

EU je najavila „rute solidarnosti“ – kopnene železničke, drumske i vodene rute preko kojih Ukrajina može da izvozi hranu, Hrvatska je ponudila na korišćenje svoju riječku luku, a baltičke zemlje svoje morske luke.

Međutim, kopneni putevi ka zapadu su komplikovani i skupi. Ukrajina je od Sovjetskog Saveza nasledila pruge koje su šire od većine u Evropi, pa se roba mora prebacivati između vozova na granici.

Pod pritiskom sopstvenih farmera, pet susednih evropskih zemalja zabranilo je uvoz ukrajinskog žita. Roba koja prolazi kroz ove zemlje je teoretski zdrava, ali i dalje postoje dugi redovi kamiona koji se zadržavaju na poljskoj granici radi veterinarskih pregleda stoke.

Ideja o „zelenim hodnicima“

Razgovara se o stvaranju „zelenih koridora“ koji bi omogućili da se ukrajinski izvoz transportuje bez carinskih, sanitarnih ili veterinarskih pregleda dok ne stigne do odredišne luke, ali oni tek treba da budu dogovoreni.

VFP se takođe suočava sa značajnim troškovima isporuke iz baltičkih ili drugih zapadnoevropskih luka u Afriku ili Aziju.

„Imamo ugovore na mnogim drugim mestima, ali ti ugovori će verovatno koštati. Verovatno će trebati više vremena da stignemo do mesta na koja treba da idemo, a obe te stvari znače da će ljudi kojima je hrana najpotrebnija patiti. Verovatno će biti više smrtnih slučajeva zbog nedostatka hrane nego što bi to bio slučaj da se ova inicijativa nastavila“, rekao je Taravella.

Prema rečima Aleksandra Koroljova, komercijalnog direktora kompanije za transferno skladište sa sedištem u Odesi, dodatni troškovi izvoza žitarica preko Nemačke iznose do 150 evra po toni. „Troškovi logistike su previsoki, tako da je ova trgovina apsolutno neisplativa“, rekao je Koroljov.

Ne postoji dobra alternativa

Ukrajina je sugerisala da bi međunarodni fond trebalo da plati višak, ali nije jasno da li će taj novac biti prikupljen.

Koroljov je rekao da ne postoji dobra alternativa za BSGI. Jedino što je imalo nekog ekonomskog smisla bilo je korišćenje luka na Dunavu u Ukrajini, Izmailu i Reniju, ili u Rumuniji, u Galaću i Braili, gde su se pošiljke mogle ukrcati na barže i brodove. Brodovi zatim prolaze kroz tri plovna kanala delte Dunava ili dva kraka kanala Dunav-Crno more, a roba se prebacuje u mnogo veće okeanske teretne brodove u rumunskoj luci Konstanci, koja može da primi 50.000 tona teretni brodovi.

Odatle, teretnjaci mogu da plove duž obale, ostajući bezbedno u rumunskim, bugarskim i turskim teritorijalnim vodama dok ne stignu do Bosfora.

Prošle godine je ovim putem prošlo oko 20 miliona tona. U teoriji i uz određena ulaganja, mogao bi da ima kapacitet do 35 miliona tona godišnje, više od ukupnog izvoza preko BSGI. Julsko otvaranje novog mosta u Braili, vrednog 500 miliona evra, moglo bi da poveća saobraćaj kamiona ka lukama i do pet miliona tona godišnje.

Prošle godine je ovim putem prošlo oko 20 miliona tona. U teoriji i uz određena ulaganja, mogao bi da ima kapacitet do 35 miliona tona godišnje, više od ukupnog izvoza preko BSGI. Julsko otvaranje novog mosta u Braili, vrednog 500 miliona evra, moglo bi da poveća saobraćaj kamiona ka lukama i do pet miliona tona godišnje.
Teške komplikacije

U praksi se javljaju ozbiljne komplikacije. Što je još važnije, Rusi su svesni da je dunavska ruta moguća alternativa i nastoje da je preseku. Napadi dronovima na Reni i Izmail u julu i avgustu uništili su skladišta i silose i žito koje su sadržavali – dovoljno da prehrani 66 miliona ljudi za jedan dan, prema zvaničnicima UN – ali najznačajniji uticaj imao je na samopouzdanje brodske posade, vlasnika i osiguravač.

„Osiguravači prilično nerado gledaju na bilo kakvo kretanje brodova bez garancija Ruske Federacije, koje predviđa Crnomorska inicijativa“, rekao je zvaničnik UN.

Trenutno postoje velika kašnjenja brodova ispred obale oko delte Dunava i Konstance, čekajući odluke da li je bezbedno nastaviti. Čak i tamo, u priobalnim vodama, suočavaju se sa opasnošću od mina i drugih plutajućih ostataka koji su ostali nakon miniranja brane Kahovka.

To nije samo problem bezbednosti, već i kapaciteta

Vazdušna odbrana bi mogla da bude raspoređena oko ukrajinskih rečnih luka, ali bi Rusi mogli da napadnu na druge načine. Pre dve godine, dve rečne barže su potopljene pod misterioznim okolnostima. Jedan zapadnoevropski investitor rekao je da ukrajinske i rumunske vlasti veruju da su za potonuće odgovorne ruske obaveštajne službe, koje su želele da istraže koliko će vremena biti potrebno za čišćenje reke, i da se može očekivati još sabotaže.

Pored bezbednosnih pitanja, postoje i ograničenja kapaciteta. Delta Dunava je zakrčena, a neki kanali su toliko uski da brodovi mogu da prolaze samo u jednom pravcu. Kanali mogu da prime samo male brodove i konvoje barži. Nedostaje i plovila i posada, ponovo se aktiviraju zarđale stare barže, zajedno sa penzionisanim rečnim pilotima. Tegljače u Rumuniji kontroliše mali kartel, a stranim kompanijama je teško da uđu na tržište.

„Luka Konstanca bi mogla da se proširi veoma brzo. Ima slobodnih prostora, to je bezbedna radna zona i postoji potencijal za postavljanje silosa i železničkih veza“, rekao je evropski investitor.

Postoje razgovori između EU i Bukurešta o proširenju luke, ali Konstanca ima problem sa organizovanim kriminalom, rekao je investitor, opisujući proces proširenja kao „spor i korumpiran“.

„Postojeće međunarodne institucije su beskorisne“

Dunavska ruta je i na milost i nemilost vodostaja, koji ograničavaju veličinu brodova koji mogu da stignu do rečnih luka. Da bi oni efikasno radili, neophodno je da uzvodne zemlje – Nemačka, Austrija, Mađarska i Srbija – otvore svoje brane.

S obzirom na složenost i cenu svih alternativnih pravaca u odnosu na BSGI, zahtevi za koordinacionim telom – civilni Ramštajn format – postaju sve češći.

Koroljov, kao i mnogi ukrajinski zvaničnici, želeo bi da se ovim problemima bavi posebno stvoreno telo: „Mislim da su sve postojeće međunarodne institucije beskorisne i amorfne, da se plaše da govore protiv Rusije ili da urade bilo šta da zaustave Putina. ne ispunjavaju svoje dužnosti“.

Do sada je Bajdenova administracija bila oprezna sa ovakvim institucionalnim rešenjima. Džejms O’Brajen, šef Kancelarije za koordinaciju sankcija Stejt departmenta, rekao je: „Ne verujem da je jedan entitet odgovor na ovo. Mislim da je jedna od stvari koja funkcioniše u globalnom sistemu ishrane to što imamo hiljade manjih aktera, od kojih svi traže način za transport žita“.

„Logika koju smo sledili sa energijom sada treba primeniti na žito“

Drugi tvrde da će Ukrajina, Zapad i globalno gladno stanovništvo biti na gubitku ako sačekaju da tržište reši nastalu krizu u situaciji u kojoj Rusija hranu tretira kao ratno oružje.

„Ideja bi bila da se dozvoli tržištu da radi, ali to se neće desiti kada jedan faktor uništi jedan deo sistema“, rekla je Fiona Hil, bivša viša direktorka za evropske i ruske poslove u Savetu za nacionalnu bezbednost SAD, koja sada fokusira se na bezbednost hrane.na Brookings institutu u Vašingtonu.

„Istu logiku koju smo sledili sa energijom i krizom sa kojom smo se suočili zbog rata treba primeniti i na žito i drugu hranu“, zaključio je Hil.