Kako je Srbin optužen za bekstvo iz italijanskog zatvora završio u ruskom kampu na Severnom polu?

Reč je o Srđanu Loliću, malo poznatom biznismenu koji je sedio u upravnom odboru jednog beogradskog hotela i sada tvrdi da je prvi Srbin koji je stigao do Severnog pola, piše Radio Slobodna Evropa.

Putovao je kroz grad Katanga, maleno naselje na poluostrvu na severnom vrhu prostrane sibirske regije Krasnojarsk, i sezonski ledeni kamp poznat kao Barneo koji je pod kontrolom švajcarske firme.

Nešto manje od tri sedmice ranije, Lolić je bio puno južnije, i vozio se po predgrađu Milana u limuzini Audi A8. On je bio tamo, navode italijanski tužitelji u optužnici, kao deo odvažne zavere da se pomogne poslovnom čoveku, sinu ruskog guvernera odlikovanog u Kremlju, da pobegne iz kućnog pritvora koji je odredila Italija, a koji je zatražilo Ministarstvo pravosuđa Sjedinjenih Američkih Država.

Protiv preduzetnika Artjoma Usa Sjedinjene su Države u septembru 2022. podigle optužnicu za krijumčarenje vojne tehnologije u Rusiju, a tužitelji su tražili njegovo izručenje u Sjedinjene Države.

Njegov otac, Aleksandr Us, bio je guverner regije Krasnojarsk, za koju su ruski zvaničnici nadali da bi je mogli kapitalizovati zbog potražnje avanturističkih turista i naučnika koji žele da putuju i istražuju polarne regije.

Italijanski tužitelji su 14. juna 2024. najavili hapšenje još jedne osobe – politički povezanog ruskog biznismena koji živi u Švajcarskoj – sve u vezi s Usovim begom iz italijanskog kućnog pritvora.

Prema video snimcima koju su objavili ruski državni TV kanali i zamenik guvernera Krasnojarske oblasti, Lolić je uživao na Severnom polu, držeći se za ruke sa zamenikom guvernera dok je plesao.

Kasnije se hvalio svojim putovanjem, tvrdeći da je prvi Srbin koji je ikada putovao na Severni pol.

Kako je Lolić, nepoznati biznismen za kog se ne zna da je učestvovao u polarnim istraživanjima ili bez poznate istorije veza s ruskim političarima ili diplomatama, završio kao deo ruske ekspedicije na Severni pol ostaje obavijeno velom tajne.

RFE/RL je bezuspešno pokušavao doći do njega preko beogradskog hotela u kojem je bio član uprave samo dve sedmice pre bega Usa.

Ali njegovo putovanje Severnim polom deo je priče pune preokreta o ruskom polarnom istraživanju u postsovjetskoj eri, istoriji koja je privukla velika ega, ambiciozne istraživače, bogate poslovne ljude i rusku vladu.

Italijanski posao

Beg Artjoma Usa iz italijanskog kućnog pritvora bio je vrlo neugodan za italijanske vlasti. Biznismen čija je porodica ulagala u hotele, nekretnine i drugu imovinu, uhapšen je dok je poletao s milanskog aerodroma prethodne godine, 17. oktobra 2022.

Američko ministarstvo pravosuđa tražilo ga je na temelju poternice, koja je optužila njega, još jednog Rusa i nekoliko drugih kao deo šeme za krijumčarenje tehnologija dvostruke namene u Rusiju, izbegavajući zapadne sankcije.

Deo te tehnologije, rekli su američki tužitelji, završio je u oružju korišćenom u ruskom ratu protiv Ukrajine.

Dan nakon što je italijanski sud odobrio njegovo izručenje, 22. marta 2023. Us je nestao iz svoje vile na južnoj periferiji Milana, skinuvši narukvicu za električno praćenje čije nošenje je naredio sud. Ponovno se javno pojavio u Rusiji dve sedmice kasnije.

U roku od nekoliko meseci, italijanske vlasti su najavile krivične prijave protiv šest osoba optuženih da su pomogle Usu u begu. Tri se nalaze u policijskom pritvoru – u Hrvatskoj, Italiji i Sloveniji, a najmanje jedan čeka na izručenje Sjedinjenim Državama. Sedmu osobu, Dmitrija Čirakadzea, italijanska je policija uhapsila 14. juna.

Lolićevo trenutno boravište nije poznato.

Ali 14. aprila 2023. godine, 22 dana nakon što je Us pobegao, bio je na Severnom polu. Tamo je stigao preko Barnea.

‘Izgubio je kontrolu nad Barneom’

Desetinama godina su sovetski i ruski naučnici, da ne spominjemo vojne planere, bili pioniri u korišćenju plutajućih baza, izgrađenih na lebdećem morskom ledu, kako bi održali prisutnost u polarnim vodama.

Inženjeri su koristili teške teretne avione poput Ilyushin-76 za transport opreme poput buldožera, generatora i drugih mašina, raščišćavanje piste i postavljanje malog šatorskog grada. Manji avioni, kao što su Antonov-72 i helikopteri Mi-8, prevoze ljude u i iz različitih pomorskih baza.

Ledena stanica Barneo bila je jedna od najpoznatijih. Dva francuska istraživača, Bernard Buigues i Kristian de Marliave, sredili su logistiku i infrastrukturu 1990-ih, u vreme kada su mnoge ruske naučne organizacije bile gotovo bankrotirale nakon raspada Sovjetskog Saveza.

Buiguesu se pripisuje nekoliko velikih paleontoloških otkrića vunastih mamuta koji su bili smrznuti u sibirskom permafrostu.

Ruski biznismen i pilot Aleksandr Orlov preuzeo je upravljanje Barneom 2002. Uslovi nisu bili posve jasni. Jedna objava na blogu posvećenom polarnom istraživanju sugeriše da to nije bilo dobrovoljno.

Biografija švedskog milijardera i polarnog avanturista Frederika Paulsena, koji je godinama kasnije sam kupio Barneove operacije, takođe sugerira da je Orlovljevo preuzimanje bilo neprijateljsko i da je Buiguesu fizički prećeno.

„Rečeno mi je: možete spasiti mamute, ali ne dirajte više Severni pol“, citiran je Buigues u knjizi iz 2015, čiju je rusku verziju izdala Paulsenova izdavačka kuća.

„Bila su to teška vremena za mladi i još divlji ruski kapitalizam, s preraspodelom vlasništva i oštrom, ako ne i brutalnom konkurencijom“, dodao je.

„Izgubio je kontrolu nad bazom Barneo“, piše u knjizi.

Prema Paulsenovoj knjizi i drugim navodima polarnih avanturista, Francuzi su nastavili raditi u regiji, koristeći neke ruske resurse, poput helikoptera, radeći paralelno s operacijom Barneo.

Međutim, u martu 2005. njihova firma za logističku podršku, nazvana Cerpolex, prisilila je tri polarne ekspedicije da prerano prekinu svoja putovanja.

Uzrok je, napisao je jedan od organizatora ekspedicije u postu na blogu, „spor između logističkih operatera koji je doveo do situacije u kojoj se više ne može jamčiti sigurnost ekspedicije(a).“

Ni Buigues ni de Marliave nisu bili dostupni za komentar.

Kraljevski posetioci i politika morskog dna

Gotovo dve decenije, Barneo – svake godine tokom nekoliko sedmica oko aprila kada je zimi led bio dovoljno debeo da na njemu može stajati teška oprema – bio je nadmoćna kapija za putnike koji su išli na Severni pol: naučnike, istraživače, pustolove, čak i vojne trupe.

Rusko ministarstvo obrane organizovalo je nekoliko vrlo popularnih izleta u Barneo. Jedna je 2016. uključivala jedinice specijalnih snaga iz Čečenije.

No većina posetilaca tog mesta koje se nalazi otprilike 100 kilometara od Severnog pola, zavisno o ledenim uslovima, bili su turisti, od kojih su većina bili stranci, prema jednom naučniku koji je proveo nekoliko sezona u Barneu kasnih 2000-ih. Većina tih stranih posetilaca putovala je u ledeni kamp preko Spitsbergena, ostrva u norveškom arhipelagu Svalbard.

U svojim memoarima iz 2023. britanski princ Hari opisao je putovanje u Barneo tokom dobrotvornog putovanja na Severni pol.

Monegaški knez Albert II. takođe je posetio kamp 2006. Posetili su ga neki ruski poslovni ljudi i političke ličnosti, uključujući i sadašnjeg šefa moćne Federalne sigurnosne službe.

Orlov je umro od srčanog udara u maju 2017. samo nekoliko dana nakon završetka sezone u ledenom kampu. Vlasništvo je prešlo na njegovu udovicu Irinu, koja je nadgledala logorovanje sledeće godine, kada su stotine turista pohrlile na to mesto.

Barneo je krajem 2018. godine prodan Paulsenu, koji je naslednik farmaceutske kompanije, i koji je potrošio značajne količine novca ulažući u polarne avanture, a da ne spominjemo turističku infrastrukturu u Rusiji.

Osnovana je nova pravna osoba Barneo LLC u stopostotnom vlasništvu švajcarske firme Barneo AG koju kontrolira Paulsen. Robna marka Barneo takođe je preregistrovana na švajcarsku pravnu osobu Polar Holdings, takođe u vlasništvu Paulsena.

Sa svoje strane, Paulsen je stekao slavu desetak godina ranije.

Dve ruske podmornice Mir zaronile su na dubinu od 4.261 metar, na dno Arktičkog mora, te postavile rusku zastavu od titana kao deo ruskih nastojanja da zauzmu pravo na morsko dno.

Incident su neke zapadne zemlje ismejale kao neozbiljan trik, ali je unutar Rusije pozdravljen kao trijumf.

Primarna podmornica je nosila slavnog ruskog istraživača po imenu Artur Čilingarov, koji je bio na čelu Ruskog geografskog društva, a kasnije mu je predsednik Vladimir Putin dodelio medalju za postavljanje zastave.

Čilingarov je preminuo 1. juna 2024.

Paulsen je bio u drugoj podmornici. On je platio 1,5 miliona dolara za iskustvo putovanja na morsko dno. Sledeće godine odlikovan je medaljom koju mu je uručio lično Putin. Takođe je postao član odbora Ruskog geografskog društva, a 2008. imenovan je počasnim konzulom Rusije u švajcarskom gradu Lozana.

‘Ko je rekao da je Severni pol jednostavan?’

Poslednjih godina sticaj događaja učinio je operacije u Barneu nemogućima: klimatske promene i toplije polarne temperature, ograničenja vezana uz COVID-19, ruska invazija Ukrajine 2022. godine, zapadne sankcije.

Ledeni kamp nije se otvorio 2019. prvi put od 2002., zbog spora oko korišćenja ukrajinskih aviona Antonov.

Nesigurnost je još više pritisnula Barneo i ruski polarni turizam, iako Kremlj uliva novac u svoje severne regije kako bi pokušao iskoristiti otapanje leda na severu.

Paulsen je u međuvremenu nastavio sa svojim ulaganjima. Već je uložio u izdavačku kuću specijalizovanu za knjige na ruskom jeziku o Arktiku i Antarktiku i izgradio pregršt klinika za neplodnost.

Otputovao je u glavni grad Krasnojarsk u aprilu 2021. gde se sastao s tadašnjim guvernerom Aleksandrom Usom, koji se javno hvalio svojim prijateljstvom sa Putinom. Us i Paulsen razgovarali su o razvoju direktne rute do Severnog pola preko Khatange, navodi se u vladinom saopćenju.

Paulsen je uložio u rekonstrukciju i rebranding dotrajalog hotela u Khatangi – koji se sada zove Mamont Inn, referenca na rusku reč za „mamuta“.

Takođe je kupio avion An-74 za prijevoz turista i drugih u Barneo, navodi se u saopćenju za javnost. Već nekoliko godina njegova firma proizvodi liniju vrhunskih ruskih votki, takođe nazvanih Mamont.

Paulsen nije odgovorio na e-mailove poslane njegovoj firmi i njegovim dobrotvornim fondacijama, a RFE/RL nije mogao doći do čelnika Barneo AG, firme koja je vlasnik ledenog kampa.

Objava na ruskom jeziku Paulsenove izdavačke kuće objavljena 14. maja opisuje deo istorije Barnea i nedavne probleme koje je kamp imao.

„Frederik Paulsen godinama je puno ulagao u održavanje firme, veruje u svoj posao i nije spreman odustati. Odlučio je da je u trenutnoj situaciji potrebno sve aktivnosti preneti u Rusiju“, stoji u objavi na ruskoj društvenoj mreži VK, pre opisa Paulsenovog ulaganja u Khatangu.

Uđi Srbine

Dok se Barneo pripremao za otvaranje sezone, norveške su vlasti 16. marta 2023. odbile dopuštenje avionima Antonov da iskoriste vazdušni prostor Svalbarda za letove u i iz Barnea, navodeći zabrinutost za okolinu. Taj je potez učinio gotovo nemogućim da se Barneo otvori za pun rad.

Sedmicu kasnije, oko 3.700 kilometara jugozapadno od Svalbarda, Artjom Us pobegao je iz italijanskog kućnog pritvora.

Srđan Lolić bio je u Srbiji malo poznati 51-godišnji biznismen koji je do 9. februara 2023. godine sedio u Upravnom odboru beogradskog hotela Putnik Inn. Ima ograničen javni profil na društvenim mrežama, a nema javnih naznaka da je bio polarni avanturist ili uopšte zainteresovan za ekstremne sportove ili putovanja.

Ali u nizu objava na društvenim mrežama proruskog parlamentarca u Crnoj Gori 14. aprila 2023., Lolić je prikazan u poseti ruskim polarnim regijama.

U jednom je prikazan kako stoji ispred aviona An-72, registriranog za vojnu transportnu jedinicu baziranu u južnom ruskom gradu Tveru, na ledenoj pisti, u nečemu što izgleda kao ledeni kamp Barneo.

„Ovo je prvi Srbin u istoriji koji je podigao srpsku zastavu na Severnom polu. Kapa dole Srđane!“, napisao je u opisu fotografije zastupnik Vladislav Dajković.

„Paulsenova firma pokušava rešiti sve probleme – od podrške za vize do izdavanja privremenih bankovnih kartica koje turisti mogu koristiti za plaćanje ovdje“, stoji u objavi.

„Ali ko je i kada rekao da je Severni pol jednostavan?“

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Vladislav Dajković (@dajkovic)

U nizu drugih fotografija i videa koje je objavio Sergej Ponomarenko, zamenik guvernera Krasnojarska, Lolić se može videti kako pleše u kolu, sa skupinom drugih posetilaca, neki iz čarter avionske kompanije, neki iz ruskog Ministarstva za vanredne situacije.

Lolić drži Ponamarenka za ruku dok skupina pleše.

U drugom videu, koji je objavila ruska državna televizija, Lolić je nakratko prikazan sa skupinom ljudi koji drže različite zastave, uključujući i onu posvećenu Sibirskoj vatrogasnoj i spasilačkoj akademiji.

U saopštenju za javnost koje je objavila akademija navodi se da je njeno izaslanstvo proputovalo „više od 4.000 kilometara“ od Khatange do baze Cape Baranov na arhipelagu Severnaja Zemlja.

„Sledeća stanica bio je kamp za splavarenje Ekspedicijskog centra Barneo Ruskog geografskog društva, zatim smo helikopterom otišli na sam Severni pol, gde je u svečanoj atmosferi podignuta zastava“, navodi se.

U intervjuu za Srpski telegraf sedmicama kasnije, Lolić je opisao svoje putovanje.

„Pošto sebe smatram patriotom, a i to mi je bio jedan od glavnih razloga da se upustim u ekspediciju, izneo sam srpsku zastavu i postavio sam je na nultu tačku. Na taj način sam želeo da celom svetu predstavim našu zemlju. Tako da mi je bila čast što sam predstavljao Srbiju kao čovek i avanturista“, kazao je za Telegraf.

Lolić je rekao da je po povratku sa severa doleteo u prestonicu Krasnojarska, te večerao i prisustvovao službi u pravoslavnoj crkvi s Aleksandrom Usom, koga američke vlasti nazivaju Putinovim „bliskim saveznikom“ i koji je pet dana nakon intervjua s Lolićem objavio ostavku na mesto guvernera Krasnojarska.

Sada je zastupnik u gornjem domu ruskog parlamenta.

Lolić nije bio dostupan za komentar, a nije poznato gde se trenutno nalazi.