Kako je Turska uklonila prepreke švedskom ulasku u NATO

On je pristao da odustane od otpora Švedskoj da se pridruži NATO i da ratifikaciju podnese turskom parlamentu „što je pre moguće“, saopštio je generalni sekretar alijanse, Jens Stoltenberg, dodavši da se Erdogan „jasno obavezao“ da krene ka pristupanju Švedske.

Stoltenberg želi da se Švedska zvanično pridruži odbrambenom savezu na sastanku ministara inostranih poslova NATO koji se održava krajem novembra.

„Spreman sam da radim sa predsednikom Erdoganom i Turskom na jačanju odbrane i odvraćanja u evroatlantskom području“, pozdravio je sporazum američki predsednik Džo Bajden.

POUZDAN PARTNER

Tim potezom uklonjene su poslednje prepreke pred novim proširenjem NATO gde će Švedska biti 32. članica saveza. Erdoganova objava stigla je u neočekivanom trenutku. Postoji nekoliko mogućih razloga zašto se proces sada kreće napred. Kupovina borbenih aviona od SAD možda je stigla do tačke u kojoj Turska želi da ukloni sve preostale prepreke. Postoje i petpostavke da Turska želi da posreduje u ratu u Gazi, a Erdogan sada pokazuje Zapadu da je pouzdan partner.

Švedska strana ukazuje i na to da se ne mogu beskrajno tražiti ustupci i da je Turska već izvukla sve što je mogla iz švedskog NATO procesa. Promena pozicije turskog lidera usledila je nakon sastanka sa švedskim premijerom Ulfom Kristersonom i Stoltenbergom.

U zajedničkom saopštenju, Turska, Švedska i NATO podvukli su da je Stokholm promenio zakone, proširio saradnju u borbi protiv terorizma i protiv Kurdistanske radničke partije (PKK) i ponovo otpočeo izvoz oružja u Tursku. Ankara i Stokholm su se takođe saglasili da stvore „novi bilateralni sporazum o bezbednosti“, a Švedska će predstaviti „mapu puta kao osnovu svoje stalne borbe protiv terorizma u svim njegovim oblicima“.

Kao deo sporazuma, Stoltenberg je prihvatio novu funkciju Specijalnog koordinatora za borbu protiv terorizma u NATO. Ovo saopštenje dolazi nakon više od godinu dana prepirki povodom odbijanja da Turska i Mađarska odobre prijem Švedske i Finske u alijansu, a lideri NATO javno i privatno su lobirali kod turskog lidera da proširi spisak saveza. I Švedska i Finska su napustile svoju tradicionalnu neutralnost nakon ruske invazije na Ukrajinu i zatražile da se pridruže alijansi u maju 2022.

REZERVE POSTOJE

Posle Turske, ostale su još samo mađarske rezerve prema prijemu Švedske u NATO. Većina poslanika vladajućeg Fidesa odbacila je ovonedeljni predlog opozicije da se pridruživanje Švedske NATO uvrsti u dnevni red zasedanja. Mađarska tako povećava cenu svog protivljenja jer je sada poslednja država članica NATO koja Šveđanima nije dala zeleno svetlo.

Mađarskoj vladi se ne žuri da donese odluku jer to neće poboljšati ni položaj zemlje u NATO, ni njene odnose sa SAD. Iako je Mađarska takođe odbila da podrži kandidaturu Švedske, Stoltenberg je primetio da je mađarski premijer Viktor Orban obećao da njegova zemlja neće biti poslednji protivnik članstva Švedske, tako da se ovo pitanje smatra zatvorenim.

Ali, time nisu uklonjeni problem u budućnosti, kako u procesu pristupanja NATO, tako i u funkcionisanju samog NATO. U slučaju, recimo, da Tramp bude izabran za predsednika SAD, postoji opasnost da evropska bezbednost bude uzdrmana do srži. Već sada podrška Ukrajini stagnira, a Tramp ne smatra NATO svetom alijansom.

Put Švedske u NATO već više od godinu dana prate razni skandali i pomešane reakcije predstavnika drugih zemalja. Tako je u januaru 2023. proces ulaska države u alijansu obustavljen u pozadini akcija koje su uključivale spaljivanje Kurana.

Zimus je u blizini turske ambasade u Stokholmu održan protestni skup, tokom kojeg su demonstranti spalili kopiju Kurana. Organizator protesta bio je dansko-švedski političar krajnje desnice Rasmus Paludan. Ankara i druge islamske zemlje, oštro su kritikovale taj postupak, dok je švedski premijer, Ulf Kristerson nazvao je tu akciju činom nepoštovanja prema muslimanima.

„Spaljivanje knjiga koje su za mnoge svete je čin dubokog nepoštovanja. Želeo bih da izrazim saučešće svim muslimanima koji su uvređeni onim što se dogodilo u Stokholmu“, rekao je švedski premijer.

I, to nije bio prvi događaj paljenja Kurana u Švedskoj. U aprilu 2022. objavljeno je da je više od 30 ljudi povređeno u nekoliko gradova u Švedskoj zbog paljenja Kurana u organizaciji lidera danske desničarske partije Tvrdi kurs Paludana.

Švedska ima jednu od najsposobnijih armija u Evropi i njen ulazak u NATO zajedno sa Finskom učvrstiće kontrolu alijanse nad Baltičkim morem.

Posle decenija rezova, švedska vojska regrutuje vojnike, otvara baze i nabavlja modernu opremu dok se odnosi regiona sa Rusijom zamrzavaju usred invazije Ukrajine. Turska odluka, naravno, ima svoje refleksije i na odnose s Rusijom.

U mnogim zapadnim zemljama ovo je protumačeno kao Erdoganov „udarac u leđa“ Rusiji, ali Kremlj ne pokazuje nikakvu nervozu prema ovom turskom potezu. Još u julu je portparol Kremlja, Dmitrij Peskov, rekao da će, ukoliko Švedska uđe u NATO, reakcija Rusije biti slična odgovoru na ulazak Finske u alijansu. Po njegovim rečima, taj korak imaće negativne posledice, ali je naglasio da Moskva planira da dalje razvija dijalog sa Ankarom, uprkos postojećim razlikama između dve zemlje.

ŠVEDSKI DOPRINOS

Naučni direktor Ruskog saveta za međunarodne poslove, Andrej Kortunov ocenio je da je ova odluka bila posledica cenkanja koje je turski lider vodio sa Zapadom.

„Čini mi se da je ovo deo pogodbe koju Erdogan vodi sa Sjedinjenim Državama i sa Zapadom uopšte. Većina stručnjaka pretpostavljala je da će ovo biti kraj stvari. Jedina nepoznanica zasad je šta je Erdogan dobio za to, jer je imao svoju listu zamerki i prema SAD i NATO“, rekao je Kortunov.

Prema njegovim rečima, Erdoganove tvrdnje odnose se i na sankcije i na isključenje Turske iz američkog programa za izradu aviona F-35. On smatra da je postignut dogovor, ali da se to neće uskoro saznati, pošto su najverovatnije, pregovori bili poverljivi. Poneki poslanici ruske Dume ovaj turski potez smatraju pogrešnim. Poslanik Andrej Čapa ocenio je da „Turska nikad nije bila blizak partner Rusiji, ali se u mnogo čemu preklapaju interesi Ankare i Moskve“.

Istovremeno, on je naglasio da Rusija ne treba da menja svoju politiku prema Turskoj i da je prizna kao neprijateljsku zemlju.

Švedska ističe da se ne smeju potceniti bezbednosne garancije člana 5 Povedelje NATO, ali da se moraju naći i druga bezbednosna rešenja. Bilateralni odnosi sa Sjedinjenim Državama dobijaju na značaju.

Švedska će narednih dana zaključiti pregovore o bilateralnom sporazumu o saradnji u oblasti odbrane sa SAD. Finska je takođe u završnoj fazi pregovora o dogovoru o pravilima za američko vojno prisustvo u nordijskim zemljama. Severnoevropske zemlje imaju drugačije bezbednosne interese od drugih članica NATO. „Ne želimo da se pridružimo NATO samo radi sopstvene zaštite, mi takođe imamo mnogo toga da doprinesemo“, rekao je Ulf Kristerson, koji je stigao jurišnim čamcem na Korse da posmatra vežbe Aurora koje su se nedavno održale. „Švedska može pomoći da se osigura bezbednost drugih, to je važan signal koji šaljemo danas“.

Ministar odbrane, Pol Jonson rekao je da je smanjenje švedskih oružanih snaga nakon završetka Hladnog rata „otišlo predaleko“ i da je njegova zemlja sada na ispravnoj putanji.

„Nacrt zakona o odbrani koji smo usvojili 2020. podrazumevao je značajno povećanje budžeta za sve službe, vojsku, mornaricu i vazduhoplovstvo. A nakon što je u februaru 2022. izbio rat u Ukrajini, povećali smo tempo tog jačanja“, rekao je on.

Uprkos vladinoj retorici, vojna potrošnja Švedske i dalje nije u skladu sa smernicama NATO da bi izdaci za odbranu jedne nacije trebalo da budu najmanje dva odsto njenog BDP. U 2022. Stokholm je svojim oružanim snagama izdvojio samo 1,3 odsto, što je najniži nivo od bilo koje države oko Baltičkog mora, prema podacima istraživačkog centra SIPRI sa sedištem u Stokholmu. Vlada kaže da ne očekuje da će dostići cilj od dva odsto do 2026.

Švedska se nalazi na 37. mestu liste država po vojnoj moći, dok je ove godine na 9. mestu evropskih zemalja. Na čelu evropske liste su Velika Britanija i Francuska, a ispred Švedske su još Italija, Ukrajina, Poljska, Španija, Nemačka i Grčka. Švedska armija, međutim, doneće značajno jačanje snaga NATO na granici s Rusijom i uvećaće značajno NATO kontrolu Baltičkog mora, što će biti organičavajući faktor za rusko delovanje.