Kako Kina vidi Nemačku?

Da li je Alis Vajdel zaista najpopularnija nemačka političarka u Kini? Predsednica desničarsko-populističke, delimično ekstremno desne strankeAfD verovatno je jedina poslanica Bundestaga – koja govori kineski. Kao studentkinja istraživala je i doktorirala na temu penzionog sistema u Kini. Mnogi video-klipovi o Vajdel kruže u Kini na državnim, strogo kontrolisanim društvenim mrežama. Kandidatkinja AfD-a za kancelarku na izborima 2025. nailazi na odobravanje jer se protivi supersili SAD i evropskoj integraciji.

To da Alis Vajdel itekako ima šanse da postane nemačka kancelarka, jedno je od bezbrojnih klišea u Kini.

Međutim, eliti u Kini je jasno da održiva saradnja između Kine, kao druge, i Nemačke, kao treće najveće svetske ekonomije, može postojati samo ako u javnosti postoji objektivna i diferencirana slika o Nemačkoj.

Sredinom novembra u Kini je predstavljen „Godišnji izveštaj o razvoju Nemačke (2024)“. Izdavač je „Centar za nemačka istraživanja Univerziteta Tongđi“ u Šangaju. Preteča tog centra, „Nemačka medicinska škola za Kineze u Šangaju“, osnovana je 1907. a njen osnivač bio je nemački vojni lekar Erih Paulun.

U ovoj studiji na 386 stranica nisu uzete u obzir najnovije promene u nemačkoj politici, poput najavljenih vanrednih izbora za Bundestag. Većina podataka korišćenih za izveštaj odnosi se na 2023. Ipak, impresivno je videti koliko intenzivno i temeljno kineski naučnici proučavaju Nemačku.

Glavna tema: Skretanje udesno u Nemačkoj

Jedna od dominantnih tema je uspon AfD-a. Kao uzrok, autori navode zabrinutost dela nemačkog stanovništva zbog opšte političke i ekonomske situacije. AfD koristi ovo raspoloženje kako bi podelila i polarizovala društvo.

„Snažan vetar u leđa desnom populizmu i njegovoj stranci stavlja druge etablirane političke partije pred ogromne izazove“, kaže Suan Li, profesor na Univerzitetu Tongđi. Da li će se skretanju udesno moći suprotstaviti, zavisi, prema njegovim rečima, od toga „da li će ostale partije uspeti da adekvatno odgovore na raspoloženje biračkog tela“.

I na polju spoljne politike, desni populisti postavljaju nove akcentе i izazivaju etabliranu „političku korektnost“, prema kojoj su SAD saveznik. Na primer, posle ruskog napada na Ukrajinu, AfD je u Bundestagu zatražila ukidanje sankcija Rusiji. „Političko natezanje između AfD i ostalih predstavlja iskušenje za odnose između SAD i Nemačke“, zaključuju kineski analitičari.

Transatlantski savez

Tokom svoje posete Vašingtonu u februaru 2024. nemački kancelar Olaf Šolc opisao je odnose između SAD i Nemačke kao „intenzivne, bliske i saglasne, što verovatno nije bio slučaj dugi niz godina i decenija“.

Politikolozi iz daleke Kine kao da su predvideli ishod predsedničkih izbora u SAD 2024. pa su dali prognozu o budućem razvoju transatlantskog saveza: „Ako Donald Tramp ponovo bude izabran, biće ekstremno visok rizik od novih sporova i čak sukoba između Nemačke i SAD u pogledu odbrane i trgovine. Biće teško naći odgovor na nepredvidivost nove američke vlade. Na kraju krajeva, vidimo porast nacionalizma u ekonomskom životu, od SAD do Nemačke i mnogih drugih evropskih zemalja. Ova kombinacija će ozbiljno opteretiti budućnost odnosa između Nemačke i SAD, kao i savez ovih zemalja u ukrajinskom ratu.“

Ukrajinski rat je zajednički izazov za Nemačku i Kinu, istakla je ministarka spoljnih poslova Analena Berbok tokom svoje posete Pekingu početkom sedmice.

Međutim, obe zemlje danas se suočavaju s ogromnim preprekama u prevazilaženju ovih zajedničkih izazova, uključujući ukrajinski rat, kaže Vulf Linzenih, predsednik Nemačko-kineskog privrednog udruženja (DCW), na godišnjoj skupštini održanoj u utorak u Diseldorfu.

„Kako možemo pronaći ravnotežu između pojačane saradnje sa SAD i negovanja ravnopravnog partnerstva s Kinom? Privredni motor narednih decenija bez sumnje će biti u Aziji. Za Kinu će Evropa i u budućnosti ostati važan partner. Neophodna je jasna i koherentna strategija, koja uzima u obzir obe strane“, zaključuje Linzenih.

Nemačka „Kineska strategija“ – pod lupom Kineza

Peking se nije zbližio sa zelenom ministarkom spoljnih poslova, budući da je Kineska strategija nemačke vlade iz 2023. potekla iz njenog resora. U ovom dokumentu Kina je definisana kao „partner, konkurent i rival“. Prema kineskoj interpretaciji, politički fokus je više na poslednjoj kategoriji. Osim toga, nemačka privreda pozvana je na smanjenje rizika, odnosno De-Risking. Diversifikacijom bi trebalo da se izbegne kritična zavisnost od Kine.

Autori Plave knjige, Kou Kou i Ši Šivei, ocenjuju da je De-Risking skup i sam po sebi rizičan.

Nemačka privreda moraće da plati visoku cenu za ovu političku odluku koja ograničava saradnju sa njenim – već osam godina – najvećim trgovinskim partnerom na svetu, Kinom.

„Nemačkoj sada ozbiljno preti pad u recesiju. Fiskalno-politički manevarski prostor je iscrpljen. Saveznoj vladi nedostaje podrška za njenu Kinesku strategiju, kako unutar sopstvenih redova, tako i u mnogim drugim zemljama EU. Realni efekti De-Riskinga znatno zaostaju za političkim očekivanjima.“

Proizvedeno u Kini

Konkurencija je zdrava, smatraju kineski poznavaoci Nemačke. „Reforma, otvaranje i objektivna saradnja bez ideoloških sporova doneli su opipljive koristi za obe strane. Sa jačanjem ekonomije, kineske kompanije se u pojedinim sektorima takmiče sa nemačkom privredom. Međutim, zdrava konkurencija ne mora nužno negativno uticati na ekonomsku saradnju.“

Kina je nepovratno integrisana u svetsku ekonomiju i nastaviće da značajno oblikuje tržišta i digitalni prostor, kaže Andreas Šmic, predsednik Industrijske i trgovinske komore Diseldorfa. Dodao je da je Kina ključna i u globalnim naporima za zaštitu klime i definisanje industrijskih standarda.

„Narodna Republika Kina ostaje važno tržište za nemačke i evropske kompanije. Kine i njene kompanije, imaju značajnu ulogu za evropsku i nemačku privredu, sada u pogledu sirovina i poluproizvoda, a u budućnosti još više, zahvaljujući inovacionom potencijalu“, izjavio je predsednik IHK.

Nekada je „proizvedeno u Kini“ (Made in China) imalo negativnu konotaciju. „Danas se kaže ‘Proizvela Kina’ (Made by China). I to je sada pozitivno.“

„Dešifrovanje Kine“ je serijal DW-a koji kritički sagledava kineske pozicije i argumente o aktuelnim međunarodnim temama iz nemačke i evropske perspektive.