Kako kriza u Gazi preti posrnuloj egipatskoj ekonomiji?

Zalivske zemlje bogate naftom, koje su tokom protekle decenije u više navrata pomogle egipatske finansije depozitima deviza u centralnoj banci, nedavno su se preusmerile na traženje profitabilnih investicija. Sada će, kažu analitičari i bankari, možda opet priskočiti u pomoć, piše Radio Slobodna Evropa (RSE).

Rat u Pojasu Gaze koji se graniči s egipatskim Sinajskim poluostrvom usledio je nakon što su posledice ruske invazije na Ukrajinu i pandemije koronavirusa već razotkrile dugotrajne slabosti egipatske ekonomije.

Egipat se u velikoj meri oslanjao na kratkoročne investicije, prihode od turizma i doznaka kako bi delimično pokrio hronični trgovinski deficit, čime je ranjiv na spoljne šokove.

„Raspoloženje u inostranstvu za Egipat je tako slabo, a sada, ovo što se dešava, poslednja je stvar koja treba Egiptu. Treća kriza“, rekla je Monika Malik, ekonomistkinja banke ADCB iz Abu Dabija.

Nakon što je veliko zaduživanje u inostranstvu učetvorostručilo spoljni dug, Egiptu je samo u 2024. potrebno više od 28 milijardi dolara da pokrije otplate. Manjak deviza doveo je do blokade uvozne robe u lukama u vrednosti od pet milijardi dolara, kao i do problema stranim kompanijama u vraćanju dividendi, kažu bankari.

Odložene su isplate države za deo uvoza pšenice, kao i stranim naftnim i gasnim kompanijama.

Program Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u vrednosti od tri milijarde dolara je pod znakom pitanja zbog nevoljnosti Egipta da uvede fleksibilni kurs i odlaganja prodaje državne imovine. Sve tri glavne bonitetske agencije snizile su kreditni rejting Egipta dalje ispod investicionog nivoa, u kategoriji „smeća“.

Udar na turizam

Pre krize u Gazi, sektor turizma je u Egiptu bio retka svetla tačka s očekivanjem rasta u ovoj godini za 30 do 40 odsto, rekao je Moataz Sedki iz kompanije Travko holidejs (Travco Holidays Egypt), velike kompanije za upravljanje hotelima i rezortima.

Turizam je Egiptu doneo rekordnih 13,63 milijarde dolara u finansijskoj godini do kraja juna, u odnosu na 10,75 milijardi dolara godinu dana ranije, pokazuju podaci centralne banke.

Dosad je rat u Gazi uticao na popularne destinacije na Sinaju – Taba, Nuveiba, Dahab i Šarm el-Šeik, premda je ostatak zemlje manje-više bez negativnih posledica.

Rezervacije su za period od 7. oktobra do kraja aprila otkazane ukupno 10-12 odsto, mada je popunjenost hotela u oktobru porasla za osam odsto u odnosu na oktobar 2022, rekao je Sedki.

„Zima zasad izgleda dobro. Kulturni turizam nije zapravo pogođen“, dodao je on. „Brodovi za krstarenje Nilom između Luksora i Asuana u vrhu sezone, a to su Božić i Nova godina, popunjeni su 80-90 odsto ukupno“.

Egipatski ministar turizma rekao je za Rojters prošle nedelje da je uticaj rata ograničen na manje od 10 odsto rezervacija.

Ipak, izgledi su daleko od dobrih, rekao je Karim El-Minabavi, predsednik turoperatora Emeko trevel (Emeco Travel) u centru Kaira. „Rezervacije idu veoma sporo i to najviše zabrinjava“, rekao je on.

Poremećaji isporuka gasa

Drugi problem koji bi mogao da dovede do odliva deviza je prekid uvoza prirodnog gasa iz Izraela, na koji se Egipat oslanja i za domaću potrošnju i za unosan izvoz.

Izrael je 9. oktobra obustavio proizvodnju na svom gasnom polju Tamar, a gas koji ide u Egipat u jednom trenutku je skroz zaustavljen, mada je potom nastavljen tok u malim količinama.

Smanjene su isporuke gasa nekim sektorima koji su veliki potrošači, kao što je proizvodnja đubriva, rekla su dva izvora iz tog sektora.

Pre sukoba, Egipat je iz Izraela uvozio 860 miliona kubnih stopa dnevno, što je oko 15 odsto ukupnog gasa u Egiptu, rekao je Siamak Adibi, glavni konsultant i šef tima za gas za Bliski istok u kompaniji FGE.

Istovremeno su izbledele nade Egipta da će pojačati izvoz tečnog prirodnog gasa (LNG) u Evropu, nakon što ga je skoro zaustavio od maja do septembra pošto je vlada uvela restrikcije struje.

Egipat je čak uvezao određenu količinu LNG-a, „što ističe trenutnu neravnotežu gasa u ovoj severnoafričkoj zemlji“, rekao je Olumide Adžaji, viši analitičar za LNG u kompaniji LSEG.

Zalivska pomoć?

U svetlu sukoba u Pojasu Gaze i rizika od širenja regionalnih previranja, analitičari i bankari kažu da zalivske države preispituju svoju nevoljnost u poslednje dve godine da podrže egipatsku ekonomiju.

„Osetio sam promenu raspoloženja u Zalivu, jer je pre Gaze bilo vrlo malo strpljenja za Egipat“, rekao je Malik.

Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Kuvajt i Katar imaju ukupno 29,9 milijardi dolara u depozitima u egipatskoj centralnoj banci i pozajmili su još 16 milijardi dolara u drugim oblicima kredita.

Dva bankara iz Kaira rekla su da imaju izveštaje da zalivske zemlje razmatraju moguć paket finansijske pomoći koji bi uključivao dodatne depozite gotovine i podršku egipatskoj valuti u slučaju devalvacije.

Nepotvrđeni izveštaji u egipatskim medijima prošlog meseca navode da su zemlje Zaliva u pregovorima o deponovanju još pet milijardi dolara. Portparol egipatske vlade odbio je da komentariše potencijalu pomoć iz Zaliva, a zvaničnici Saudijske Arabije i Emirata nisu odgovorili na upite Rojtersa.