Kako muški svet sistematično zanemaruje žene

Tokom vekova, postalo je podrazumevano da su istraživanja i politike fokusirane na muškarce, dok se inicijative koje u obzir uzimaju žene kaže da su „ženocentrične“.

Ali, ako se muškarci tretiraju kao nešto podrazumevano, praktično nijedan aspekt života žena neće biti izgrađen niti optimizovan za njih.

Istraživanja koja isključuju žene nisu samo „rodno neutralna“ – ona su „nepotpuna“.

Posledice mogu da budu smrtonosne.

Na primer, verovatnoća da će žene biti povređene u saobraćajnoj nesreći je za 73, a da će poginuti za 17 odsto veća nego kada su u pitanju muškarci.

Jedan od razloga je to što su lutke za testiranje sudara koje se koriste u ispitivanjima bezbednosti vozila dizajnirane tako da podražavaju telo prosečnog muškarca.

„Ženske“ lutke nisu bile ni razvijene sve do prošle godine, a regulatori još uvek ne zahtevaju da one budu uključene u istraživanje bezbednosti vozila.

Personalna zaštitna oprema, poput one koju koriste zdravstveni radnici, je takođe optimizovana za muška tela, a dimenzije ostaju iste čak i kada su pojedini njeni delovi smanjeni za ženske korisnike.

Rezultati ankete koja je 2020. sprovedena među zdravstvenim radnicima u Britaniji pokazali su da za 44,7 odsto žena ova oprema nije dogovarajuća, u poređenju sa svega 15,3 odsto muškaraca.

U nedavnom istraživanju u Kanadi, preko 80 odsto ispitanih žena je reklo da ima problema sa opremom.

Slično tome, „uniseks“ panciri koje koriste pripadnici policije su dizajnirani za muškarce, zbog čega su za žene neudobni i čine ih potencijalno ranjivijim na napade, naročito u području pazuha i vrata.

U Ujedinjenom Kraljevstvu, gde trenutno ima oko 50.000 žena policijskih službenica, panciri dizajnirani za žene su uvedeni tek ove godine.

Iako žene više nisu isključene iz kliničkih ispitivanja lekova, one su i dalje mnogo manje zastupljene, posebno u ranim fazama ispitivanja.

Zbog toga su žene suočene sa većim rizikom od negativih nuspojava lekova.

Jedna analiza u okviru studije u kojoj su ženama davane jednake doze lekova kao muškarcima pokazala je da su, u preko 90 odsto slučajeva, žene iskusile snažnije negativne efekte i više neželjenih rekacija.

Ta analiza je podstaknuta opservacijom da žene koje uzimaju Ambijen, lek za spavanje, doživljavaju ozbiljnije negativne efekte, uključujući i višu stopu saobraćajnih nezgoda jutro posle.

Pokazalo se, utvrdili su istraživači, da preporučena doza proizvodi mnogo višu koncentraciju leka u krvi i da je vreme potrebno za njegovu eliminaciju duže kod žena nego kod muškaraca.

Američka administracija za hranu i lekove sada preporučuje da žene dobijaju polovinu „standardne“ doze.

Da stvari budu još gore, kada je reč o zdravstvenim problemima koji prvenstveno pogađaju žene, istraživanja se uopšte ne finansiraju.

U gotovo 75 odsto slučajeva u kojima bolest pogađa prvenstveno jedan pol, postoji obrazac favorizovanja muškaraca: „muške bolesti“ su finansirane previše, a „ženske bolesti“ nedovoljno.

Potrebe žena takođe zauzimaju drugo mesto u odnosu na muškarce kada je u pitanju suzbijanje seksualnog nasilja.

Pošto su žene u najvećem broju slučajeva žrtve ovakvih zločina, sprečavanje seksualnog nasilja se u potpunosti tretira kao „žensko pitanje“ – koje nema posledice po muškarce, iako oni čine većinu počinilaca.

Politike su toliko fokusirane na žrtve – na primer, poboljšanje spoljašnjeg osvetljenja, uspostavljanje telefonskih linija za pomoć i stvaranje „bezbednih prostora“ – da se izvor nasilja nikada ne rešava.

Slično tome, podaci povezani sa zdravljem se prvenstveno prikupljaju od muškaraca, što predstavlja veliku opasnost pošto se veštačka inteligencija (AI) koja se obučava na takvim podacima koristi u zdravstvenoj nezi.

Na primer, ako muškarac prijavi bol u levoj ruci i leđima, medicinska aplikacija – zasnovana na podacima koji kardiovaskularne bolesti tretiraju kao dominantno muški problem – će preporučiti da on potraži pomoć zbog potencijalnog srčanog udara.

Ista aplikacija će sugerisati da je žena depresivna i da joj stoga nije potrebna hitna nega, iako žene teško da su imune na srčani udar.

Veštačka inteligencija ima potencijal da naškodi i na druge načine. Amazon je 2015. ukinuo svoju AI alatku za regrutovanje zbog toga što je pokazivala pristrasnost protiv žena.

Pošto je „naučio“ da procenjuje prijave razmatrajući obrasce u biografijama predavanim tokom prethodne decenije – a biografije su u najvećem broju slučajeva dolazile od muškaraca – kompjuterski model je davao više ocene muškim kandidatima.

Ovo nije iznenađujuće, s obzirom na to da žene čine svega 12 odsto istraživača u oblasti AI i šest odsto u razvoju softvera.

Nekoliko drugih kompanija koje i dalje koriste AI softver za regrutaciju ne istražuju da li je on pristrasan.

Uprkos značajnim dokazima da napredak ka rodnoj jednakosti polova igra važnu ulogu u pokretanju ekonomskog napretka, analiza koja se fokusira samo na makro aspekte rasta zanemaruje polove.

Ignorisanje činjenice da državna potrošnja, oporezivanje i monetarna politika imaju različite posledice za muškarce i žene može dovesti do pogrešnih ekonomskih procena, podrivajući efikasnost politike i tačnost prognoza.

Na primer, neplaćeni rad žena kao primarnih negovatelja se ne uzima u obzir u makroekonomskoj politici.

Zadaci poput kuvanja, čišćenja i brige o deci i starima imaju značajnu ekonomsku vrednost, čineći između 10 i 60 odsto BDP-a.

Kao rezultat rodno slepe analize, žene su previše rade i premalo su plaćene.

Povećanje udela žena u radnoj snazi treba da bude praćeno politikama koje smanjuju i preraspodeljuju ovaj neplaćeni rad.

Razmotrimo debatu o ekonomskim izgledima Indije.

Pošto je Indija nedavno premašila Kinu po broju stanovnika, neki analitičari predviđaju da će je prevazići i u ekonomskom rastu.

Ali, kao što su Ašvini Dešpande i Akši Čavla objasnili, to važi samo ako se porast populacije odražava na radnu snagu, a u Indiji nisko učešće žena u radnoj snazi ograničava ovaj efekat.

Pol ima ključnu ulogu u nebrojenim drugim oblastima politike, uključujući i najveći izazov našeg doba: klimatske promene.

Poput većine drugih pitanja koja su obuhvaćena Ciljevima održivog razvoja Ujedinjenih nacija, efekti globalnog zagrevanja, među kojima su katastrofe povezane sa klimom, nesrazmerno pogađaju žene.

Kada se polovina globalne populacije tretira kao sporedna misao, istraživanja su manje tačna, politika je manje efikasna i ljudsko blagostanje je umanjeno.

To se neće promeniti dok eksplicitno uvrštavanje žena u računicu ne postane pravilo u svakoj sferi istraživanja, dizajniranja proizvoda, tehnologije i politike.

Navika Mehta je ekonomista-urednik u Međunarodnoj ekonomskoj asocijaciji, koja se zalaže za veću rodnu ravnopravnost i zastupljenost u oblasti ekonomije kroz projekat „Amplifying Women’s Voices“ koji sprovodi inicijativa „IEA Women in Economics“.

Copyright: Project Syndicate, 2023.
www.project-syndicate.org