Kako oduzeti primat Aliju Ahmetiju

Kako stvari stoje, glavna će se igra igrati posle izbora i tokom pravljenja postizbornih koalicija i rešenja. A u njihovom centru će biti već uobličeni uslovi albanskih partija među kojima je ključni “zaokruživanje oficijalne upotrebe albanskog jezika” na celoj teritoriji Makedonije i na svim nivoima. Dosta je rašireno uverenje da se realizacija ovog uslova teško može izbeći.

Prema predizbornim anketama i ocenama većine analitičara izgledi da vladajuća i ovom krizom napadnuta VMRO-DPMNE Nikole Gruevskog zadrži makar i okrnjen, ali primat u makedonskom biračkom telu nisu beznačajni. I pored velike podrške koju je od predstavnika međunarodne zajednice tokom ove krize dobio Socijaldemokratski savez Makedonije Zorana Zaeva i ozbiljnih izgleda da ta stranka, uz međunarodni pritisak, uđe u novu vladu bez obzira na rezultat, malo ko veruje da bi dve stranke, i uprkos svim međusobnim razlikama sa Gruevskim ili bez Gruevskog, mogle vladu da formiraju bez koaliranja sa bilo kojom od albanskih stranaka i tako umanje njihov očiti ucenjivački potencijal. Albert Musliju, politički analitičar iz Gostivara, uveren je da koalicija glavnih partija etničkih Makedonaca bez učešća albanskih partija ne može da se desi.

“To ne može da se desi”, kaže Musliju za list Danas. “Ako bi kod nas makedonske partije same napravile vladu, to bi značilo početak uvođenja inicijative za promenu ustava. Albanske partije će onda ili da blokiraju društveno-politički sistem ovde, ili će da se promeni ustav, pa će to (obavezno učešće najjače partije etničkih Albanaca u vlasti – prim. R. Ć.) postati ustavna kategorija umesto da, kao sada, bude džentlmenski dogovor”, uveren je Musliju.

Musliju smatra da bi glavna opoziciona stranka etničkih Makedonaca pre prihvatila već formirane i neizbežne uslove albanskih partija – ti se uslovi samo razlikuju u metodu ostvarenja – nego VMRO-DPMNE.

“I ako pobedi VMRO-DPMNE, u šta iskreno ja ne verujem, to će biti izuzetno mala margina i tu će da bude bitna orijentacija albanskih partija. Vokabular koji koristi VMRO-DPMNE će da umanji mogućnost albanskim partijama da sa njima sarađuju. Ili će VMRO-DPMNE morati da napravi kompromis koji će im dugoročno štetiti. Oni insistiraju na tome da dvojezičnosti i federalizacije neće biti, ali ako uđu u koaliciju sa albanskim partijama, moraće da naprave kompromise na koje će njihovo glasačko telo biti puno osetljivije nego glasačko telo opozicione stranke koje je puno fleksibilnije”, smatra Musliju.

Musliju, po mišljenju autorke ovog teksta, opasno zanemaruje dokazanu pragmatičnost Nikole Gruevskog.

Elem, oči javnosti uprte su sada u albanski politički korpus gde ukupna opoziciona scena ipak nadu polaže u opadanje podrške vladajućoj Demokratskoj uniji za integraciju Alija Ahmetija, decenijskog koalicionog partnera Gruevskom, ako ni zbog čega drugog a ono zbog netrpeljivosti prema vladajućem establišmentu koja se širi svetom. Procenjuje se da bi novoformirana politička stranka BESA Bilala Kasimija mogla da ugrozi primat Demokratske unije za integraciju u albanskom političkom telu. Iz DUI opet emituju čvrstu uverenost da BESA može da se bori u albanskom biračkom telu samo za poziciju glavne opozicione stranke, a nikako za poziciju albanske stranke u vlasti. I jedna i druga stranka su u kampanji i ne bi se moglo ni očekivati da iznose drugačije stavove. Musliju opet misli da je normalno da partija koja je na vlasti gubi glasove i tvrdi da se DUI i BESA bore za isto biračko telo, dok glavnu albansku opozicionu stranku Demokratsku partiju Albanaca Menduha Tačija može, po njegovom mišljenju, da ugrozi jedino Alijansa za Albance nastala od otpadnika od DPA.

Na pitanje u čemu se razlikuju DUI i BESA i šta bi trebalo da bude motiv dosadašnjim glasačima DUI da pređu u tabor pristalica novoosnovane strane BESA, Musliju kaže: “BESA targetira istu grupu birača, a zašto je različita ne znam… Razlike su u vokabularu. DUI insistira na zajedničkom odlučivanju, a BESA insistira da se isti ciljevi postignu redefinisanjem države”, kaže Musliju.

Preciznije, DUI je dosad smatrao da se dvojezičnost i konsenzualno odlučivanje mogu postići u okviru već sklopljenog makedonsko-albanskog dogovora – desna ruka Ahmetija Artan Grubi poziva se na amandman na član 7 Ustava – dok BESA traži nove dogovore i novo ustrojstvo makedonske države. Musliju, koji naginje albanskoj opoziciji, velike nade polaže u 20 odsto birača koji znaju za koga će glasati, ali se ustežu da to priznaju u anketama, pa je, po njemu, logično pretpostaviti da su opredeljeni za albansku opoziciju.