Kako Politiko piše o Vučiću pred izbore: Ta slika skromnog, obazrivog nacionalnog lidera, projektovana je kroz vladine medije

Ta slika, jednog skromnog, obazrivog nacionalnog lidera, projektovana je kroz vladine medije koji su i dalje glavno Vučićevo oružje uoči opštih izbora u nedelju.

Uprkos ujedinjenoj opoziciji – i posebnoj pretnji Vučićevoj Srpskoj naprednoj stranci (SNS) u trci za gradonačelnika prestonice – malo je izgleda da će SNS izgubiti 17. decembra, u velikoj meri zahvaljujući predsednikovoj stručno kultivisanoj medijskoj ličnosti.

Od dolaska Vučića na vlast, najtrajnije kritike na njegov račun odnose se na eroziju medijskih sloboda u zemlji kandidatu za EU, koju karakterišu pretnje, pa čak i fizički napadi na novinare.

Reporteri bez granica rangiraju Srbiju među najniže u Evropi po indeksu slobode štampe. Vučićevu sveprisutnost u javnoj areni gotovo je nemoguće pratiti, ali je uoči izbora skoro svakodnevno davao jednočasovne intervjue.

Voli i neobične trikove (na jednom mestu je izašao iz frižidera) i predstavlja se kao prosečnog Srbina koji razume ponos svoje nacije, čak i kada je život sumoran.

Na nalogu na TikTok on žonglira sjajem slavnih sa prizemnošću. S jedne strane, hvali se da je 2017. dao srpsko državljanstvo glumcu Ralfu Fajnsu iz filmova o Hariju Poteru.

„Da li ste znali da je Lord Voldemor Srbin?“, dok je zabavljao Džonija Depa i suosnivača Epla Stiva Voznijaka u Beogradu, gde im je odao nacionalne počasti.

A tu je i njegova ljudska strana, koju pokazuje tako što pomaže u obnovi seoskih domova, peče palačinke ili jede čvarke.

„Odavno je postao kao dosadan gost na žurkama koji svima uporno dosađuje pričama o sebi“, objasnila je Nadežda Milenković, kolumnista i marketinški stručnjak.

„On je najbolji šahista, može svakog da pobedi, svi ga vole i ničega se ne plaši“.

Ono što je najvažnije, Vučić ima za cilj da posluži kao filter kroz koji srpska javnost formira svoje mišljenje o domaćim i međunarodnim događajima.

„Šta god narod treba da zna o opoziciji ili globalnim dešavanjima, on će to prepričati i objasniti“, rekla je Milenković. „Nema potrebe da javnost to uči na bilo koji drugi način“.

Zaobilaze se neprijatna pitanja, kao što je odluka Srbije da ne uvede sankcije Rusiji, kao i njeni zategnuti odnosi sa svojim južnim susedom Kosovom.

Vučić nudi javnosti način da umiri svoju savest, ponavljajući izjave tipa „treba da budemo ponosni na našu nezavisnu spoljnu politiku“, a izazovne razgovore odlaže za kasnije.

Prema rečima Milenković mediji su ključno oruđe u Vučićevom arsenalu koji obezbeđuje da javnost ostane „neinformisana i zasićena dezinformacijama“. Deluje kao tvrđava koja čuva Vučićev narativ, štiteći ga na taj način od uvida javnosti.

Vučić organizovao teatralu konferenciju

Srbija se, kao i ostatak Evrope, bori sa povećanjem cena i inflacijom, delom zbog šokova od ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. Da bi istakao svoju posvećenost zaštiti običnog građanina, Vučić je početkom septembra organizovao teatralnu konferenciju za novinare.

Naoružan korpom za kupovinu, otkrio je niz svakodnevnih potrepština – od deterdženta za veš i soka od jabuke do krompira i jeftine kobasice – a zatim je obećao skoro smanjenje cena, uživo na televiziji, pretvarajući događaj u spektakl.

„Voli da ga predstavljaju kao čoveka koji ima rešenje za sve probleme zemlje“, rekao je Željko Bodrožić, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije.

Drugom prilikom pojavio se na ekranima privatnih, provladinih TV kanala Pink i Hepi – za koje se naširoko smatra da su platforme za senzacionalističko tabloidno novinarstvo.

Naoružan tablom, ispisao je svoju viziju povećanja plata u Srbiji kako bi se uskladile sa onima u susednim zemljama EU, kao što je Hrvatska, zastajući samo da bi podigao naočare koje su mu klizile niz nos.

Bodrožić je naglasio da Srbi koji nemaju pristup nezavisnim kanalima kao što su N1 ili Nova S, „neće imati pojma šta se zapravo dešava u Srbiji… oni doživljavaju medijski zamračenje“.

Žrtva i snaga

Vučićeva medijska strategija koristi moćnu formulu u spajanju osećaja mučeništva sa snagom, igrajući dvostruku ulogu branioca i motivatora srpskog naroda, istovremeno jačajući njegovu otpornost i negujući osećaj žrtve.

„Vučić hrani potrebu srpske javnosti… da se oseća kao večita žrtva, da ga je izabran narod kome se preti“, objasnio je Bodrožić.

U ovom scenariju, sa Vučićem koji se postavlja kao zaštitnik – bilo od inflacije, uvredljivih suseda ili zahteva Zapada – oni koji ga napadaju posmatraju se kao neprijatelji naroda.

Kako se nezavisni novinari u Srbiji suočavaju sa stalnim pretnjama po svoju bezbednost, ova retorika bi, prema rečima Bodrožića, „mogla da podstakne ljude da čak i mrze ove novinare iako verovatno ne znaju ništa o njima“.

Samo u ovoj godini zabeleženo je 168 napada na novinare, uključujući osam fizičkih napada i 118 incidenata direktnog pritiska, navodi Nezavisno udruženje novinara Srbije.

Tokom 2020. najgoroj zabeleženoj od dolaska Vučića na vlast 2017. dogodio se 31 fizički napad na novinare.

Mnogi novinari bili su primorani da napuste profesiju nakon što su otpušteni ili dali ostavke pod prinudom.

Pritisak medija ima dvostruku svrhu – ulivanje apatije među protivnike Vučića i njegovog SNS-a i okupljanje onih koji se slažu sa njegovim narativom.

To je, objašnjava Bodrožić, najteža posledica predsednikove strategije: ona dovodi do toga da se „prosečni ljudi zgade politikom i postanu apatični. Vučić je srećan što ljude koji ne glasaju za njega drži van izbornog procesa“.