Kako preživeti ruski zatvor i šta kažu oni koji su se našli iza rešetaka?

„Nisam znala da se ljudi mogu hraniti takvim stvarima“, rekla je Marija, koja je bila u zatvoru 17 meseci 2021-22. na osnovu, kako je navela grupa za ljudska prava Memorijal, politički motivisanih optužbi.

Međutim, svakog dana stotine hiljada zatvorenika u ruskim zatvorima i pritvorskim centrima se hrane takvim stvarima: nekuvanom kašom, nepečenim hlebom, pokvarenim mesom i još mnogim takvim jelima, rekli su bivši zatvorenici za Karent tajm (medijski projekat na ruskom jeziku koji RSE vodi u saradnji s Glasom Amerike (VOA)). Istovremeno, kažu, nedostatak povrća i ograničene mogućnosti za pripremu ili nabavku zdrave hrane su uobičajeni.

Marija, čije je ime promenjeno da bi zaštitio njen identitet, pokušala je da replicira zatvorsku kašu, koju je nazvala „slinom“, u eksperimentu pošto je puštena na slobodu. Nije uspela.

U ogromnom ruskom sistemu zatvora, nije reč o ukusu, pitanje je da li je hrana uopšte jestiva i može li zatvorenike da održi zdravim, u skladu sa Standardnim minimalnim pravilima Ujedinjenih nacija za tretman zatvorenika. Izveštaj Karent tajma pokazuje da to često nije slučaj.
‘Na mrvicama hleba nećeš daleko stići’

Jelovnik u zatvoru u arktičkom gradu Norilsku, bivšem Gulagu, delovao je „veoma ukusno“, priseća se bivši zatvorenik Ivan Astašin. S pravilima koja su zabranjivala hranjenje zatvorenika istim jelom više od dva ili tri puta nedeljno, jelovnik je obećavao razne obroke kao što su ragu, pečeno meso i čorba s krompira. Ali ono što je dolazilo na tanjir uvek je bilo isto: krompir s mesom divljači, uobičajenim lokalnim jelom.

Astašin, zagovornik prava zatvorenika, proveo je skoro 10 godina u tri ruska zatvora i pet pritvorskih centara zbog optužbi u vezi s terorizmom za koje on i njegove pristalice kažu da su politički motivisane. Pušten je 2020. godine, a iz Rusiju je sa suprugom otišao 2022. godine.

Njegovo sećanje na zatvorsku hranu nije izbledelo.

Doručak je uvek bio pšenična, ovsena ili ječmena kaša s vodom ili mlekom, a ponekad s tako malo žitarica da je to bila „samo voda“, priseća se Astašin.

Ručak je bio „najčešće krompir“, a ponekad s kupusom ili ječmenim krupicama i misterioznim mesom ili nečim „nalik mesu“. Kompot ili neka vrsta želea od kiselih bobica sa žitaricama je bio prilog.

Večera je opet bila ili krompir, kupus ili ječmena krupica, uz „komad ribe ili riblji kotlet“.

Ruska Federalna kazneno-popravna služba (FSIN) predviđa da zatvorenici dobijaju 100 grama mesa, ukazao je Astašin, ali je crna, smrznuta divljač u ustanovi u Norilsku izgledala „zastrašujuće“, često je jako smrdela i „bila nemoguća da se jede“, rekao je on. Zatvorenici i osoblje rekli su da je „decenijama“ bila u zamrzivačima pre nego što je poslata u zatvor.

Astašin je rekao da je njegova ukupna dnevna količina kalorija – zvanično postavljena na 2.600 do 3.000 kalorija – u zatvoru bila „manje-više dovoljna jer (zatvorenicima) daju prilično velike komade hleba“. Ali je rekao da nisu uvek bili dobro pečeni.

U moskovskom zloglasnom zatvoru Matroskaja tišina, gde je Astašin proveo nekoliko godina, gnječenjem mrvice hleba dobijalo se nešto „kao plastelin“, priseća se on.

„Odsekli smo kore i osušili ih da se mogu jesti i da nam stomak ne otekne“, rekao je on.

Međutim, bivša zatvorenica u Moskvi Marija je rekla: „Na mrvicama hleba nećeš stići daleko. Žudiš za povrćem“.

Propisi FSIN-a takođe nalažu 500 grama svežeg, smrznutog ili konzerviranog povrća dnevno, ali Marija kaže da se povrće može dobiti samo ako ga neko donese u zatvor.

„Nikad nisam znala da zaista može doći do stanja kao kod odvikavanja od droga, kada toliko žudiš za povrćem da se penješ na zidove“, prokomentarisala je ona. „Dao Bog da jednom nedeljno bude kašičica kiselog kupusa. Ako ga dobijete, to je takva proslava!“

U junu 2024, FSIN je naveo tabloidu Moskovski komsomolec da „ishrana“ za sve zatvorenike „ispunjava zahteve uravnotežene ishrane u smislu energetskog sadržaja i odnosa proteina, masti i ugljenih hidrata“.

Marija se ne slaže. „Ako žena nema nekoga spolja, naravno da neće preživeti na toj zatvorskoj hrani“, rekla je ona. „Zato što nije za jelo.“

Supa u kofi

Međutim, dobijanje hrane spolja ne mora nužno da rezultira dobrim obrokom.

Bivši zatvorenici kažu da u zatvorima i pritvorskim centrima gotovo da nema posuđa za zatvorenike koji pokušavaju sami da spremaju obroke. Niti obično imaju pristup šporetima.

Ako zatvorenik želi da napravi „pristojnu supu“, rekao je Astašin, kupiće plastičnu kantu u prodavnici i zatim „skuvati supu u plastičnoj kanti“ s vodom iz kuvala.

Noževi za pripremu sastojaka nisu dostupni, ali, rekao je Astašin, zatvorenici mogu da pronađu rešenje – u istražnom zatvoru, potplaćeni čuvari će doneti šta god treba, tvrdi on.

„Ako ima korumpiranih zaposlenih, oni mogu doneti nož. Ako ih nema, možete sami da naoštrite aluminijumsku kašiku ili neki drugi predmet“.

Zatvoreno tržište

FSIN shvata da postoji potražnja za različitom hranom. U Moskvi i njenim predgrađima, pritvorski centri imaju restoran „Sedim, jedem“, što je igra reči koja se otprilike može prevesti „Jedem u zatvoru“.

Međutim, cene FSIN hrane odražavaju manjak alternativa njihovih mušterija.

Prodaju se kolačići, sušeni hleb, „i, ako imate sreće“, malo kobasica, ali veće cene ukazuju da zatvorenici „plaćaju za svoje grehe“, rekla je Marija.

Zatvorske internet prodavnice, kao što su Zona Mag FSIN-a i e-prodavnica za pritvorenike, „Peredaj v sizo“, nude gotova jela, povrće, voće, konzervirano meso i razne konditorske proizvode, ali i njihove cene imaju tendenciju da budu više nego u običnim prehrambenim prodavnicama.

Zatvorenici koriste lične naloge za plaćanje i pristup toj robi može varirati. Jedan optuženi u slučaju u Moskvi 2010-ih rekao je da je dobijanje pristojne hrane u njegovom zatvoru bilo „veoma teško“.

„Veliki broj ljudi nije imao mogućnost (da primi) isporuke. Morali su da jedu ono što im je dato“, rekao je čovek koji je tražio da mu se ne navodi ime. „Iz tog razloga, ljudi koji su jeli samo zatvorsku hranu izgledali su loše. To je hrana koja se ne vari dobro.“

Patnja u samici

Pristup jestivoj hrani se pogoršava ako se zatvorenik pošalje u samicu, pokazuju izjave političkih zatvorenika, uključujući i pokojnog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog.

Jedan bivši zatvorenik koji je bio u samici koji sada radi za organizaciju za prava zatvorenika Rusija iza rešetaka, naveo je da su čuvari stavljali hranu u posuđe koje su koristili zatvorenici koji su bili silovani ili na drugi način zlostavljani. Jedenje iz tih posuda donosilo je isti status, najniži u zatvorskoj kulturi, rekao je aktivista koji je tražio da ne bude imenovan.

U samici je, kako je rekao, jeo samo hleb i izgubio je 42 kilograma.

Kevin Lik, nemačko-ruski student osuđen na četiri godine u decembru 2023. zbog izdaje i za kojeg je Memorijal naveo da je bio politički zatvorenik, preživeo je uz pomoć paketa instant rezanaca koje je poslala njegova majka. Kada je pušten u okviru avgustovske razmene zarobljenika koja je uključivala Rusiju, SAD i druge zemlje, Lik, koji ima 19 godina i skoro dva metra visok, imao je 72 kilograma.

Ne seća se šta je prvo jeo posle puštanja na slobodu, ali je u jedno bio siguran: „Normalna hrana mi je donela mnogo sreće“.