Kako protiv mržnje i antisemitizma?

„Uzroci i dinamika nasilja – kako prekinuti taj talas?“, bio je naziv jesenje konferencije Nemačke savezne službe za borbu protiv kriminala (BKA) u Vizbadenu, održane ovih dana.

Policajci i stručnjaci pozvani su na to okupljanje znatno pre 7. oktobra, kada su teroristi Hamasa ubili više od 1.200 ljudi u Izraelu i oteli oko 240.

Antisemitski pogrom i izraelska vojna intervencija u pojasu Gaze sa više od 13.000 mrtvih, prema palestinskim podacima, lebdeli su zato kao senka i nad konferencijom u Vizbadenu, gde je sedište BKA.

„Od 7. oktobra beležimo naglo povećanje politički motivisanog kriminala sa stranom ili verskom ideologijom“, rekao je predsednik BKA Holger Minh. U mesec i po dana od napada, u Nemačkoj je reigistrovano blizu četiri hiljade krivičnih dela ovog tipa.

Kako Hamas izaziva emocije slikama

Hamasova medijska strategija pokazuje da emotivne slike mogu da privuku veliki broj pristalica. Čak i ako Hamas nije toliko organizovan u Nemačkoj, uticaj ne treba potcenjivati, upozorava šef BKA.

„Naša procena rizika je da će počinioci, koji deluju sami, to sigurno shvatiti kao impuls“, rekao je Minh. U prevodu – nemački bezbednjaci ne isključuju mogućnost napada u Nemačkoj.

Na konferenciji je govorio i Ahmad Mansur, izraelsko-nemački psiholog koji ima palestinske korene i poznati je kritičar političkog islama.

Kaže da islamisti u Gazi i njima bliski aktivisti u Nemačkoj deluju „veoma profesionalno“, na nemačkom, engleskom i francuskom jeziku, „s ciljem masovnog izvođenja ljude na ulice, ali i da ulice učine nesigurnim“.

Ova strategija je očigledno uspešna s obzirom na slike ushićenih ljudi u pretežno migrantskim gradskim četvrtima Berlina kao što je Nojkeln. Tamo je više desetina ljudi na ulici slavilo ubilački pohod Hamasa, praktično istog dana kada se on desio.

Pravo Izraela na postojanje

„Izlazak na ulice za palestinsku stvar je načelno legitiman. Biti protiv izraelske politike naseljavanja palestinskih autonomnih oblasti takođe je legitimno“, kaže Ahmad Mansur.

Ali, nije legitimno slaviti terorizam. Mansur smatra i da povici „From the river to the sea Palestine will be free“ takođe nisu legitimni jer podrazumevaju uništenje jevrejske države. Misli se tu na Sredozemno more i reku Jordan.

Mansur se čak pita da li se taj deo nemačkog društva, koji negira pravo Izraela na postojanje, uopšte može ikada pridobiti za demokratiju. „Radi se samo o tome da se ne dovodi u pitanje pravo Izraela na postojanje i da se ne izvikuju antisemitski slogani.“

Iz svog dugogodišnjeg iskustva, Mansur kaže da je neophodna demontaža patrijarhalnih struktura, sloboda izražavanja i verske slobode i, iznad svega, borba protiv antisemitizma.

On zato poziva na „demokratsku ofanzivu“, kako bi se izašlo iz ovog začaranog kruga. To znači masovni rad na prevenciji i sistema vrednosti u školama, na integracionim kursevima i na licu mesta. „Potrebni su nam susreti, diskusije i emocionalni pristup ljudima.“

Granice koje se ne smu prelaziti

Međutim, Ahmad Mansur takođe navodi granice koje se ne smiju prekoračiti „kada ljudi sistematski preziru naše društvo, gledaju na političko nasilje kao na legitimno sredstvo borbe protiv političkih protivnika i smatraju da je odmazda neophodna“.

Stručnjak za integraciju smatra i da je hitno potrebno ubrzati krivične postupke.

Za to se zalaže i predsednica berlinske policije Barbara Slovik. Na konferenciji Službe za borbu protiv kriminala ona upozorava i na stigmatizaciju određenih grupa stanovništva:

„Podržavanje nasilja od strane, kako smatram, malog broja muslimana koji žive u Berlinu, vodi ka paušalizaciji, predrasudama i preranim osudama“, kaže ona.

Recept protiv nasilja bio bi, prema rečima Barbare Slovik, mešavina sankcija i prevencije. „Ovo uključuje ranu i doslednu intervenciju sa ciljem sprečavanja kriminalnih karijera“, navodi ona.

Kako bi se smanjile predrasude i razbio strah od kontakta mladih i policije, posebno u socijalno ugroženim područjima, potrebno je pokrenuti zajedničke projekte u slobodno vreme, smatra Slovik. „Naše kolege igraju fudbal, kuvaju ili dizajniraju igrališta – tako dele iskustva i emocije.“

Neredi u novogodišnjoj noći

Nemačka prestonica je mnogo pre eskalacije prilika na Bliskom istoku iskusila koliko su eksplozivni problemi u oblasti integracije.

Sukobi mladih i policije u prošloj novogodišnjoj noći izazvali su užasavanje. Vlada u Berlinu odgovorila je samitom protiv nasilja među mladima stavljajući za to na raspolaganje dvadeset miliona eura.

Svi su se našli za istim stolom: predstavnici politike, pravosuđe, škola, sporta i službenici, koji se bave pitanjem integracije.

„Ali potrebno je učiniti mnogo više da razbijemo talas nasilja“, naglašava Barbara Slovik.

Pored prevencije i sankcija, kaže ona, demokratija i socijalni mir zahtevaju zbijanje redova i zajedničko delovanje celog društva.