Kako Putin menja pravila opsadnog ratovanja?

Klasična definicija opsadnog ratovanja je: „Proces opkoljavanja i napada na utvrđeno mesto na način da se ono izoluje od pomoći i zaliha, kako bi se smanjio otpor branilaca i time omogućilo njegovo zauzimanje.

Ali u ratu u Ukrajini, Putin je pokrenuo niz lokalnih opsada u gradovima i okruzima, što se videlo u 80-dnevnoj opsadi Azovstala. Rusija ne može da izvrši fizičku opsadu cele Ukrajine jer rute pomoći otvorene preko Poljske, Slovačke, Mađarske i Rumunije znače da Ukrajina može da prima i prenosi robu preko više ulaznih tačaka, prenosi N1 Zagreb.

Putinova taktika opsade grad po grad povećala je pritisak na ukrajinsku vladu, građane i njihove međunarodne saveznike ove zime. Nakon što je njegov prvobitni plan za brzo osvajanje propao, Putin se okrenuo strategiji pokušaja da podeli ili razbije Ukrajince i njihove saveznike. Sve je to posledica neizbežne istine da se ruska vojska na bojnom polju bori sa zadržavanjem teritorije i stvaranjem stabilnih odbrambenih linija za zimu.

Šta je opsadna taktika?

Taktika opsade znači uskraćivanje zaliha hrane i energije za kuvanje, grejanje i isporuku osnovnih potrepština, piše The Conversation. Takve strategije imaju za cilj da potkopaju sposobnost ili volju lokalnog stanovništva da se odupre. Putin želi da natera Ukrajince da razmišljaju o patnji – vredi li se boriti? Međutim, u ovom trenutku dobar broj Ukrajinaca takvu rusku taktiku vidi kao znak da ruska vojska posustaje i da se preduzimaju očajničke mere.

Drugi cilj koji Rusija želi da postigne opsadom je povećanje cene obnove Ukrajine. Već se procenjuje da će obnova koštati oko 349 milijardi evra.

Kako Rusija krade zalihe?

Trenutno ruska vojska vrši pritisak na ukrajinsku javnost masovnim napadima dronova na snabdevanje električnom energijom. Ovakvi napadi stvaraju nestašice gasa i struje, kao i pritisak na elektroenergetske mreže javnog prevoza.

Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko rekao je 31. oktobra da je oko 80 odsto stanovništva bez tekuće vode nakon bombardovanja.

Takođe, Rusija je odustala od dogovora o izvozu žita, a potom je sugerisala da će poštovati prvobitni stav, a sve je to dovelo do povećanja cena. Pošto kopneni putevi ka zapadu ostaju otvoreni, postoji rezervni plan za premeštanje žitarica kopnom, ali to će samo delimično pomoći.

Direktni opsadni rat, kao što se vidi na primeru Mariupolja i Harkova, sastojao se od toga da je Rusija blokirala puteve iz tih gradova. To takođe uključuje uskraćivanje hrane, vode, lekova i komunalnih usluga dok se izvode neselektivni artiljerijski i bombaški napadi.

Dogovoreni bezbednosni koridori za evakuaciju civila takođe su često bili na meti Rusije. Taktike direktne opsade su upitne međunarodne legalnosti, dok je namerno gađanje građana jasno kršenje međunarodnog prava.

Napadi na ukrajinsko stanovništvo imaju za cilj da potkopaju njihovo poverenje u vladu i smanje njihovu želju i sposobnost da se odupru. Istorija pokazuje da se obično dešava suprotno – građani na udaru preferiraju svoje lidere, čak i one kojima se suprotstavljaju, nego one koji ih napadaju.