Foto: EPA-EFE/SERGEI ILNITSKYRusija koristi militarističku omladinsku organizaciju Junarmije kako bi pridobila lojalnost tinejdžera u okupiranim delovima Ukrajine i pripremila ih za učešće u ratu Moskve protiv njihove matične zemlje, piše redakcija Radija Slobodna Evropa (RSE) na engleskom jeziku.
Dokumentacija koju je pribavio ukrajinski hakerski kolektiv KibOrg i dostavio istraživačkoj redakciji Šemes (projekat Ukrajinskog servisa RSE) i njihovim medijskim partnerima, pokazuje širenje Junarmije tokom ruske invazije punog obima.
Junarmija, odnosno Omladinska armija, osnovana je 2016. godine na inicijativu tadašnjeg ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua i tvrdi da broji 1,3 miliona članova. Deca već od osam godina mogu da se učlane ispunjavanjem upitnika putem mobilnih aplikacija.
Organizacija navodi da potiče „duhovni, moralni, socijalni i intelektualni razvoj“ svojih članova, koje naziva kadetima Junarmije.
Takođe ističe da „formira pozitivnu motivaciju za ispunjenje ustavnih dužnosti i priprema mladiće za službu u Oružanim snagama Ruske Federacije“.
Godine 2017. kadeti Junarmije marširali su rame uz rame sa vojnicima na paradi povodom Dana pobede 9. maja u Moskvi, kojom je predsedavao Vladimir Putin. Ove godine deca iz Junarmije iz ruskih okupiranih delova regije Lugansk sudelovala su u vojnim svečanostima u ruskom gradu Novosibirsku.
Prva podružnica Junarmije na okupiranim teritorijama Ukrajine otvorena je na Krimu nekoliko meseci nakon službenog osnivanja organizacije. Do septembra 2016. godine, Junarmija se već proširila čitavim poluostrvom, navodi Oleg Ohredko, analitičar Centra za građansko obrazovanje Almenda, ukrajinske organizacije koja dokumentuje kršenja prava dece u ratnim zonama.
Rusija je 2014. godine okupirala Krim i potaknula rat u regijama Donjeck i Lugansk na istoku Ukrajine u Donbasu.
‘Militarizovano prevaspitavanje’
„Junarmija je osnovana s ciljem militarizovanog prevaspitavanja ne samo ruske, već i ukrajinske dece iz okupiranih teritorija“, izjavila je Katerina Raševska, pravnica Regionalnog centra za ljudska prava, koja se nakon ruske okupacije morala preseliti iz Krima u Kijev.
Do januara 2022., mesec dana prije ruske invazije punog obima na Ukrajinu, Junarmija je imala 29.000 članova samo na Krimu, prema podacima ruskog Ministarstva odbrane.
Ukrajinske vlasti optužile su rukovodstvo Junarmije na okupiranom Krimu za kršenje zaštite civila garantovane Ženevskim konvencijama, pozivajući se na član koji zabranjuje „propagandu koja ima za cilj dobrovoljno regrutovanje civila“.
Irina Sedova, ekspert Krimske grupe za ljudska prava, podržava zvaničnu optužnicu.
„Smatramo da delovanje ove organizacije krši međunarodno humanitarno pravo, a čelnici Vojske vrše ratni zločin nad stanovnicima Krima, posebno nad decom i tinejdžerima koji su de fakto prinuđeni da idu u vojsku. “, rekla je Sedova za Krim.Realnosti za RSE/RL 2022. godine.
Na ove optužbe odgovorio je načelnik sevastopoljskog roda Vojske Volodimir Kovalenko, koji je rekao da smatra da je sadašnja ukrajinska vlast nelegitimna i negirao bilo kakvu nepravdu.
Međutim, od početka invazije, neki bivši pripadnici Junarmije sa okupiranih teritorija su se pridružili ruskoj vojsci i učestvovali u ratu protiv Ukrajine.
Među njima je Ilja Zozulski, 23-godišnjak iz krimskog sela Poltavka, artiljerac koji je, prema pisanju ruskih medija, odlikovan prestižnom Žukovljevom medaljom. Prema izveštaju ruskog portala Maš iz januara 2023. godine, Zozulski je jedan od 50 „mentora“ iz Vojske koji su angažovani u ratu.
Zozulski nije odgovarao ni na pozive ni na poruke redakcije Šeme i njihovih medijskih partnera.
Velika Britanija je 19. novembra uvela sankcije Junarmiji, nazvavši je „ruskom paravojnom organizacijom ključnom za Putinove pokušaje da nasilno deportuje i indoktrinira mlađu generaciju Ukrajine“.
U obrazloženju sankcija navodi se da je Junarmija „umešana u sistematski pokušaj Rusije da izbriše ukrajinski kulturni i nacionalni identitet“.
Sankcije su objavljene usred izveštaja da ruska vojska prvi put regrutuje ljude iz okupiranih delova Ukrajine.
Junarmija je počela sa radom u Donbasu tek nakon što je Putin u septembru 2022. neosnovano tvrdio da su regioni Donjecka i Luganska, zajedno sa Zaporožjem i Hersonom, deo Rusije. Međutim, od 2019. godine u regionu deluje slična grupa pod nazivom Mladi gardisti – Junarmija.
Tokom 2023. godine, u delovima Donjecka i Luganska pod ruskom okupacijom, otvorene su „kuće armije“ — školski objekti prilagođeni za obuku rukovanja vatrenim oružjem i sportske aktivnosti. Prema dokumentima do kojih je došao KibOrg, Junarmija besplatno koristi školske zgrade, uz finansijsku podršku ruske vlade i sedišta Junarmije u Moskvi.
„Realnost našeg regiona“
Šema je od KibOrga dobila evidenciju o desetinama školaraca sa okupiranih teritorija. Većina dece se navodi kao članovi Junarmije ili učesnici u njenim aktivnostima.
Primer je učenik osmog razreda iz grada u Donjeckoj oblasti pod ruskom okupacijom, čije ime nije objavljeno radi zaštite privatnosti maloletnika. Prema objavi na društvenoj mreži njegovog rodnog grada, učestvovao je na trening kampu Gardista-2024 i osvojio bronzanu medalju u rastavljanju i sklapanju puške AK-74.
Prema objavi na društvenim mrežama, učesnici su „vežbali gađanje i prošli osnovnu vojnu obuku, izučavali savremenu taktiku i metode ratovanja“. Navodi se i da je „više od 300 školaraca” iz Rusije i regiona Donjecka i Zaporožja „položilo zakletvu na vernost Junarmiji”.
U ratu sada učestvuju bivši pripadnici Mlade garde – Junarmije iz okupiranog dela Donjecke oblasti.
Stanislav Sikorski iz Gorlovke, koji je završio srednju školu 2018. godine, bio je pripadnik i Vojske i Mlade garde, prema informacijama objavljenim na društvenoj mreži VKontakte. Nakon ruske invazije, pridružio se ruskoj vojsci i borio se u Hersonskoj oblasti. Sikorski je demobilisan 2023. godine, ali nije odgovarao na poruke i pozive Šeminih medijskih partnera.
Hana Lisovenko iz Donjecke oblasti pridružila se jedinici Mlade garde pod nazivom Spartans 2017. godine, kada je imala 17 godina.
Njene objave na društvenim mrežama pokazuju da ona sada radi kao operater dronova u taktičkoj grupi ruske vojne obaveštajne službe, koju čine uglavnom militanti iz regiona Donjecka, aktivni u ratu od 2014.
„I sam sam bio u Junarmiji, a sada služim vojsku. Otprilike polovina onih kod kojih sam studirao izabrala je vojni put. Nažalost, mnogi su već umrli. Neki su teško ranjeni i ne mogu da nastave službu“, rekao je Lisovenko za mediji šeme. „To je realnost našeg regiona.
Lisovenko je dodala da su joj „veštine rukovanja oružjem, fizička obuka i poznavanje istorije“ koje je stekla u Mladoj gardi dobro došlo tokom rata punog razmera protiv Ukrajine.
Zozulski, Sikorski i Lisovenko dolaze iz delova Ukrajine koje već deset godina kontroliše Rusija. Međutim, Junarmija deluje i na područjima koja su zauzele ruske snage nakon početka invazije 2022. godine.
Ovog leta, novoosnovana podružnica u Mariupolju organizovala je sedam sesija kampa na obali Azovskog mora, gde su deca učila, između ostalog, kako da rukuju jurišnim puškama.
Jedan od organizatora kampa bio je Valerij Onacki, načelnik Odeljenja za pitanja porodice i dece okupacione uprave Mariupolja. Istraga Šeme iz 2023. otkrila je da je Onacki bio umešan u premeštanje ukrajinske dece sa okupiranih teritorija u Rusiju – aktivnost koja je navela Međunarodni krivični sud da izda nalog za hapšenje Vladimira Putina zbog sumnje da je počinio ratne zločine.
Okupacione vlasti su u novembru 2022. objavile da su ogranci Junarmije takođe osnovani u delovima oblasti Herson i Zaporožja pod kontrolom Rusije.
Načelnik Junarmije u Zaporoškoj oblasti je Fidail Bikbulatov, ruski državljanin kojeg je ukrajinska obaveštajna služba optužila za učešće u masovnim kidnapovanju, ilegalnim deportacijama i prisilnom premeštanju ukrajinske dece sa okupiranih teritorija u Rusiju.
U izjavi Šeminim medijskim partnerima, Bikbulatov je rekao da Junarmija svoje članove vidi kao buduće vojnike.
„Vidimo potencijal u njima, očekujemo da postanu vojna lica“, rekao je on. „Mi ih obučavamo, radimo sa njima i želimo da postanu vojnici – Ministarstvo odbrane čak daje određene beneficije bivšim pripadnicima Junarmije kada odu u vojsku – ali sve se to radi dobrovoljno.
Dokazi, međutim, pokazuju da rukovodstvo Junarmije procenjuje uspeh svojih ogranaka, bar delimično, na osnovu broja bivših pripadnika koji se priključe ruskoj vojsci.
Zamenik načelnika Vojske Viktor Kaurov je u oktobru poslao dopise regionalnim ograncima o obaveznom godišnjem „konkursu za reviziju“, u kojem je naveo da će se ocenjivanje zasnivati na dva kriterijuma: „broju kadeta Vojske u pozivu. za vojnu službu i upisane na vojne univerzitete i broj kadeta Vojno osoblje upisano u centre za vojnu obuku”.
Centralno sedište Junarmije u Moskvi nije odgovorilo na zahteve medijskih partnera Šeme za komentar.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
