Kako Rusija u Ukrajini koristi taktike iz Sirije

Kako piše Gardijan, dok ruski napadi pretvaraju ukrajinske gradove u ruševine – ujedno ubijajući, ranjavajući i terorišući hiljade civila – osim poređenja sa Drugim svetskim ratom, sve je više paralela sa jednim skorijim konfliktom: brojne strategije i taktike, pa čak i neki od ruskih vojnika u Ukrajini, dolaze direktno iz građanskog rata u Siriji, kojem se Moskva priključila 2015. kako bi podržala predsednika Bašara al-Asada.

Od tada su Rusi sprovodili brutalnu ali uspešnu kampanju – pomogli su Asadu da od pobunjenika ponovo preuzme kontrolu nad gotovo celom zemljom, ali tokom tog procesa uništavani su čitavi gradovi a civili masovno ubijani.

Prema podacima organizacije Ervejs za praćenje civilnih žrtava, 24.743 civila je navodno ubijeno u ruskim napadima, a Rusija i sirijska vojska su više puta bombardovale i napadale civile koji su pokušavali da pobegnu, iako su obećale bezbedne rute za evakuaciju.

Pojedini analitičari su predviđali da Putin neće preneti taktike iz Sirije u Ukrajinu zbog bliskih veza među porodicama i prijateljima duž granice dve zemlje.

Dok su Sirijci predstavljali samo daleke, anonimne žtrtve za većinu Rusa, među stanovnicima Mariupolja oni imaju rođake, drugove iz škola i bivše kolege.

Ali, tokom proteklih mesec dana pokazalo se da su mnoge mete u Ukrajini bile iste kao u Siriji: bolnice, škole, prodavnice, pozorište, redovi u kojima ljudi čekaju hranu ili humanitarnu pomoć.

Isto tako, ruske snage su obećale siguran prolaz za evakuaciju a zatim sprovodile napade na civile na putevima.

U analizi koju je za Gardijan napravio šef istražnog tima organizacije Ervjes Džo Dajk, ističe se da postoji pet ključnih elemenata iz „sirijske knjige strategija“ koje Rusija primenjuje u ratu u Ukrajini: odsecanje pobunjeničkih oblasti, napadi na civilnu infrastrukturu, upotreba takozvanog neselektivnog oružja, napadi na humanitarne koridore i širenje dezinformacija.

Sirijske i ruke snage su mnoge gradove u Siriji držale u okupaciji toliko dugo da izgladne stanovnike i primoraju ih da se predaju, te uzimale civile kao taoce u borbi protiv pobunjeničkih boraca.

Možda najozloglašenija je bila opsada Alepa 2016. Najpre su prekinute linije snabdevanja sirijskih pobunjenika, a oni su zatim sabijani, ulicu po ulicu, više od šest meseci dok je trajalo neselektivno bombardovanje.

Do 2017. humanitarna pomoć je bila neophodna za 4,9 miliona Sirijaca koji su živeli u opkoljenim i teško dostupnim oblastima.

Isto to se sada događa u Mariupolju, gde se ruske snake približavaju ukrajinskim koje su zarobljene u klopci između svojih borbenih redova i mora.

Dok borbe besne, civili ne mogu da pobegnu iz grada, Rusi gađaju civilnu infrastrukturu, a život građana Mariupolja je svakodnevno izložen opasnosti.

Svi su izgledi da ruske snage pokušavaju da izvedu sličnu blokadu Kijeva i ključnog istočnog grada Harkova, ali za sada ukrajinski borci uspevaju da održe svoje linije snabdevanja otvorenim.

I u Siriji i u Ukrajini, Rusija i njeni saveznici su pretvorili centre civilnih zajednica u vojne mete – to su mesta na kojima ljudi obično dobijaju zdravstvenu negu, obrazovanje, hranu i druge potrepštine.

Namerno targetiranje civila je ilegalno po međunarodnom zakonu, ali ono može da bude efikasna alatka rata, pošto pomaže širenju straha, ima negativan uticaj na borbeni duh boraca i uništava zajednice na koje se oni oslanjaju za praktičnu i moralnu podršku.

Tokom osmomesečne borbe za Alepo, 143 civila je poginulo u 16 napada na bolnice, prema podacima Ervejsa.

Širom Sirije zabeležene su još desetine udara na zdravstvene objekte, uključujući višestruke napade koji su povezani direktno sa ruskim snagama. Svetska zdravstvena organzacija je dokumentovala najmanje 43 napada na zdravstvene ustanove u Ukrajini od početka rata, a u njima je poginulo najmanje 12 osoba.

Brojni drugi pacijenti nisu mogli da dobiju zdravstvenu pomoć zbog napada i opsade, među njima deca na odeljenju za rak koja su zarobljena u Černihivu i ponestaje im lekova protiv bolova.

I najosnovnija stvar kao što je prehrana porodice postaje nebezbedna pod ruskim napadom.

Prema podacima Ervejsa, od 2015. civli u Sirji su ubijani ili ranjavani u 204 napada na pijace koje su izvele ruske snage.

To je pet puta više takvih napada nego što je u istom periodu navodno izvela Sjedinjenim Državama predvođena koalicija u borbi protiv Islamske države.

Škole su takođe bile meta – u Siriji su deca ginula dok su učila na časovima.

U Ukrajini ni jedan učenik nije stradao kada su bombe padale na škole pošto je nastava obustavljena, ali bilo je žrtava: u Mariupolju je projektil pogodio umetničku školu u kojoj je sklonište potražilo najmanje 400 ljudi.

I bez žrtava, razaranje škola je ogromno. Prema rečima gradonačelnika Harkova, u ovom gradu je uništeno 48 škola, dok su još stotine pogođene širom zemlje.

Ruske snage su u Ukrajini koristile neselektivno oružje kada su gađale stambena područja u gradovima i selima, pretvarajući čitave kvartove u ruševine.

Najveće razaranje zabeleženo je u Mariupolju, gde su požari dodatno povećali štetu izazvanu bombardovanjem.

I drugi gradovi su pretrpeli slične napade, među kojima su Volkonavka i Šastja koji su gađani na početku rata. Stanovnici Vonavake kažu da je 90 odsto grada uništeno ili oštećeno.

Civilne žrtve ovakvih napada su brojne. To takođe podseća na Alepo i Siriju, gde su ruske snage navodno koristile „vakumske projektile“ – naročito smrtonosni eksploziv koji može da usisa kiseonik iz vazuha – stotinama puta u gusto naseljenim oblastima.

Rusija je u obe zemlje koristila i druge vrste u osnovi neselektivnog oružja, uključujući kasetne bombe i grad rakete – nenavođeno oružje namenjeno za otvorena bojna polja.

U Siriji je zabeleženo 576 napada kasetnom municijom, tokom kojih je poginulo najmanje 2.000 civila, a korišćena je i širom Ukrajine, od Harkova na severoistoku do Mikolajeva na jugu.

Rusija je koristila oba rata da razvije svoje taktike i testira novo naoružanje.

Rusko ministarstvo odbrane je navelo da je testirano preko 300 novih tipova oružja u Siriji, a tvrde da su u Ukrajini po prvi put koristili hipersonične projektile.

Četvrti deo „knjige strategija“ korišćenih i u Siriji i u Ukrajini je najavljivanje otvaranja humanitarnih koridora.

U obe zemlje, Rusija je naizgled ponudila rute za beg civila iz područja pod opsadom ili intenzivnim bombardovanjem a zatim u poslednji momenat uskratila šansu za bezbedan prolaz civila u oblasti koje su van konflikta.

Prizori autobusa koji su u nizovima krenuli na misiju spasavanja da bi bili primorani da stoje i čekaju dok se bombardovanje nastavlja postali su uobičajena pojava u Siriji, a sada se ponavljaju i u Ukrajini. Jedan od najozloglašenijih primera u Ukrajini je Mariupolj.

„U Siriji su Rusi ponekad unilateralno najavljivali otvaranje koridora, bez koordinacije sa međunarodnim organizacijama, kao što su Ujednjene nacije, što znači da one nisu mogle da ih nadgledaju“, kaže Ema Bils sa Instituta za Bliski istok u Vašingtonu.

Prema njenim rečima, ovi koridori su ponekad bili otvoreni previše kratko da bi mogli da budu upotrebljeni, ili nisu funkcionisali, ili su čak vodili civile u oblasti pod upravom onih vojnih snaga od kojih su hteli da pobegnu.

Najmanje sedam puta Rusija i njeni saveznici su bili optuženi da su ubijali ili ranjavali civile kada su gađali humanitarne konvoje, uključujući i one koji su prenosili hranu, što je dovelo do pogibije najmanje 44 ljudi, prema podacima Ervjesa.

Još jedan zaštitni znak „sirijske knjige strategija“ je konstantno poricanje i širenje dezinformacija o civilnim žrtvama i ratnim zločinima, navodi Gardijan.

Do danas, Rusija nije prihvatila odgovornost za smrt ni jednog civila i nema poznati mehanizam koji prati civilne žrtve svojih akcija.

Od početka invazije na Ukrajinu ruska domaća propagandna mašina se dodatno zahuktala i zabranjuje čak i tako jednostavnu istinu kao što je nazivanje ruske takozvane „specijalne operacije“ invazijom ili ratom.

Putin tvrdi da se njegovi vojnici bore da „denacifikuju“ zemlju čiji je predsednik Jevrej.

Na međunarodnom nivou Rusija je pokušala da porekne neke od svojih najvećih zločinstava počinjenih u Ukrajini.

Čak ni trudna žena koja je ubijena u Mariupolju nije mogla da ostane dostojanstvena u smrti – ruska ambasada u Londonu tvrdila je da su slike njenih poslednjih trenutaka života provedenih u agoniji „lažne“.

To je podsetilo na napade na civilnu spasličaku grupu Belih šlemova, koja je u Siriji bila žrtva najuspešnije i najagresivnije ruske dezinformativne kampanje.

Ova grupa je širom sveta postala poznata po tome što je pravila video snimke svojih spasilačkih akcija nakon bombardovanja, ali ih je Rusija redovno optuživala da su lažirali snimke.

Glavni portparol ruskog ministarstva odbrane, general-major Igor Konašenkov je čak tvrdio, bez dokaza, da ukrajinske snage planiraju da prave „lažirane video snimke“ pogibije civila u kampanjama „zasnovnim na obrascima koje su koristili Beli šlemovi“.

Strah od narednih koraka

Jedan od mogućih narednih koraka od kojih se strahuje je upotreba hemijskog oružja. Rusija nije koristila hemijsko oružje u Siriji, ali Putinov saveznik Asad ga je navodno više puta upotrebio protiv civila. Sirija je ili poricala ove napade ili je tvrdila da su ih pobunjenici lažirali, ali nadležno telo UN je potvrdilo da je sirijski režim koristio hemijske agense, uključujući gas sarin. Zapadni lideri su upozorili da Rusija možda planira sličan napad u Ukrajini. Ruske vlasti su već koristile nervni agens i radioaktivni otrov u napadima na britanskom tlu. Lažne optužbe Moskve da Ukrajina ima biološko i hemijsko oružje su „jasan znak“ da je Putin očajan i da razmatra da ga i sam upotrebi, rekao je američki predsednik Džozef Bajden. Takođe, Putin je napravio prikrivenu pretnju nuklearnim oružjem time što je naredio da snage za nuklearno odvraćanje budu u stanju visoke pripravnosti. Ta pretnja bi, ako bi bila ostvarena, odvela Putina čak i izvan granica njegove sopstvene brutalne „sirijske knjige strategija“.