Kako Rusija uz pomoć nemačkih preduzeća zaobilazi sankcije?

Ukrajinska kontraofanziva je zapela, gotovo dve godine nakon početka ruskog napada, Ukrajina ulazi u tešku zimu: stručnjaci strahuju da bi Moskva u predstojećim sedmicama mogla ponovo da pojača svoje vazdušne udare, ali i da započne zimsku ofanzivu, pa i da preuzme kontrolu nad ratištima. Rusiju očigledno takođe pokreće naizgled nesmanjena snaga njene industrije naoružanja i to uprkos brojnim sankcijama.

Istraživački tim sačinjen od novinara TV-magazina „Monitor“, nemačkog javnog servisa ARD, holandskog programa „Nieuwsuur“ i britanskog trusta mozgova RUSI, dobila je na uvid podatke o višemesečnom prometu ruskih carinskih vlasti. U njima je uočljivo da je na hiljade isporuka mikroelektronskih komponenti, kao što su tranzistori, integrisana kola ili mikročipovi prešlo rusku granicu iz smera zapada.

Zavisnost od zapadne tehnologije

Istraživanje pokazuje da se ruski vojni sektor, koji prema stručnjacima još uvek zavisi od zapadne tehnologije, očigledno snabdeva vojnom tehnologijom preko „Kompela“ (Compel), firme čije se veze protežu od Moskve, preko Hongkonga, pa do Slovačke i – Nemačke.

Sedište „Kompela“ u Moskvi je neupadljivo. Fasada višespratne industrijske zgrade je oronula, smog je učinio svoje. Ispred sedišta firme svakodnevno prolaze stotine i stotine automobila po ulici sa više traka. Ali, neugledna fasada vara: firma je jedan od najvećih trgovaca elektronskim komponentama u Rusiji, zvanično navodi da snabdeva samo civilni sektor i da odbrambena industrija nije među mušterijama.

Ipak, nemački, holandski i britanski istraživači uspeli su da dođu do dokumenata iz kojih je vidljivo da „Kompel“ snabdeva i firme koje blisko sarađuju s ruskom odbrambenom industrijom. SAD su ove godine sankcionisale brojna ta preduzeća, a sam „Kompel“ takođe je na spisku sankcionisanih kompanija američke vlade. Ali ne i na spisku Evropske unije.

Komponente iz Nemačke za najsavremeniju tehnologiju naoružanja

Istraživanje podataka o ruskom uvozu pokazuje da „Kompel“ takođe održava bliske veze sa Evropom. Jedan važan dobavljač firme dolazi iz Nemačke: „WWSemicon GmbH“, sa sedištem u okrugu Minhen. U carinskim dokumentima nalaze se liste s isporukama hiljada elektronskih komponenti. Među njima su i naponski transformatori, poput onih koje su istraživači pronašli u Ukrajini u ostacima ruskog oružja. Ta vrsta transformatora pojavljuje se u izviđačkoj letelici Orlan-10, ali i u krstarećim projektilima poput Kh-101 ili 9M727 Iskander-K.

Krstareće rakete su među najmodernijim oružanim sistemima ruske vojske. U oktobru ove godine jedan od tih projektila pogodio je ukrajinski grad Kupjansk. Prema lokalnim vlastima, udar rakete usmrtio je više od 50 ljudi.

Transformator koji je ugrađen u rusko oružje nije jedina komponenta koja se može naći na spiskovima isporuka nemačke firme za „Kompel“. Čitav niz drugih komponenti takođe je pronašao put do Rusije, a ta trgovina se, prema listama isporuka, odvijala čak i nakon početka rata, bar do juna 2023. U odgovoru na opsežan upit istraživačkog novinarskog tima, firma „WWSemicon“ je poručila da su isporuke „Kompelu“ bile zaustavljene pre uvođenja sankcija, a i da su isporuke bile legalne u vreme izvoza.

Roba „povezana s ratom“ nije sankcionisana

Istina je da većina isporuka nesumnjivo nije kršila sankcije Evropske unije, ali upravo to je problem, kako kaže ekonomistkinja Elina Ribakova s Kijevske škole ekonomije, a koja istražuje rusku ratnu privredu. „Još uvek se suviše malo robe koja se može okarakterisati kao ratno relevantna, nalazi na spiskovima sankcija EU i SAD“, kaže ona. Prema njenim analizama, više od 300 raznih grupa proizvoda trebalo bi da bude sankcionisano, ali EU i SAD su se do sada su dogovorili samo oko 45 grupa proizvoda.

No, osim legalnog izvoza, kako pokazuju carinski podaci koje je istraživački tim dobio na uvid, i isporuke nemačke firme koje potpadaju pod sankcije pojavljuju se i u Rusiji. Podaci takođe pokazuju da se te pošiljke navodno isporučuju „Kompelu“ preko skladišta u Bratislavi i Litvaniji.

Sumnjive isporuke

Berbel Zahs je ekspertkinja za zakon o sankcijama i smatra da su isporuke sumnjive: Na osnovu podataka koje smo videli, pretpostavljamo da je reč o robi čija je prodaja, izvoz i dostava u Rusiju zabranjena.“ „WWSemicon“ izričito tvrdi da su sve isporuke odobrene i proverene od strane nemačkih i slovačkih vlasti, ali ni ta firma, kao ni nadležna tela, ne odgovaraju na konkretna pitanja o sumnjivim isporukama.

Odgovore na ta pitanja bi hteli da dobiju i nemačka carina i državno tužilaštvo u Minhenu. U četvrtak 14. decembra pretraženi su poslovni prostori „WWSemicon“ i očigledno je da se protiv firme vodi istraga. Međutim, državno tužilaštvo još ne izdaje informacije o tom slučaju.

Isporuke preko trećih zemalja

Rute dostave u mreži firme teško su dokučive, jer ponekad prolaze kroz nekoliko zemalja. „Kompel“ i „WWSemicon“ imaju bliske komercijalne veze s kompanijom iz Hongkonga pod imenom „Finder Technologies“.

Sve tri firme međusobno su povezane ličnim vezama. Naime, ćerka šefa „Kompela“ partnerka je u „WWSemicon“ u Minhenu, a osnivač „WWSemicon“ je aktuelni direktor firme u Hongkongu. Hongkong je postao važan punkt za sankcionisanu tehnologiju sa Zapada otkako su uvedene sankcije EU, ukazuju stručnjaci. Istu ulogu igraju i Kina i Turska.

Nemačka sprečila sankcije trećim zemljama

O sankcijama trećim zemljama se doduše raspravljalo tokom pregovora o 11. paketu sankcija EU, ali upravo je nemačka vlada bila ta koja je te sankcije blokirala. Poverljiva dokumenta kojima raspolažu istraživači iz Nemačke, Holandije i Britanije pokazuju da se pregovaralo upravo o „mogućnosti uvrštavanja država“, odnosno mogućnosti strožih sankcija ne samo firmama, nego i državama koje izbegavaju sankcije ili pomažu u njihovom zaobilaženju. Nemačka se tome protivila do samog kraja.

Obrazloženje zvaničnog Berlina je sledeće: na spiskove sankcija trebalo bi da bude moguće stavljati „samo firme, a ne i države“. To je stav nemačke vlade koji je naišao na nerazumevanje, pa čak i ljutnju nekoliko država EU koje tvrde da je 11. paket sankcija zato znatno oslabljen. Na upit nemačkih novinara, iz Ministarstva spoljnih poslova u Berlinu poručili su da postoji barem mogućnost „isključivanja trećih zemalja od uvoza određene robe iz EU“. Ali, prvo se, kažu, oslanjaju na „diplomatska sredstva“. U praksi je, međutim, teško moguće sankcionisati države koje pomažu u zaobilaženju sankcija Rusiji, kažu kritičari.

Roderih Kizeveter iz opozicione Hrišćansko-demokratske unije (CDU) smatra da Nemačka greši. On optužuje vladu da je svojim delovanjem oslabila sankcije protiv Rusije. „Moramo da budemo svesni da ovde nije u pitanju samo budućnost Ukrajine, već i kredibilitet Evropske unije, kao i kredibilitet Nemačke.“ Sankcije protiv trećih zemalja verovatno će ponovo biti tema na aktuelnom samitu EU u Briselu. Evropska unija planira dvanaesti paket sankcija, ali stručnjaci se slažu: čak i najoštrije sankcije su beskorisne ako države-članice EU ne postignu značajniji napredak u njihovom konkretnom sprovođenju, prenosi DW.