Minxin Pei foto Project SyndicateKada predsednik SAD Džozef Bajden sledećeg meseca poseti Bliski istok, njegovi domaćini, naročito Saudijska Arabija, verovatno će pokušati da ga ubede da se ponovo bavi regionom.
Možda bi mogli da tvrde da eventulno strateško povlačenje s Bliskog istoka daje Kini priliku da snaži svoj uticaj u regionu, u vreme kada se SAD usredsređuju na jačanje svoje pozicije u velikom takmičenju velikih sila s Kinom i Rusijom. Ali stvarnost nije tako jednostavna.
Kao veliki proizvođač goriva, Bliski istok je očito važan za SAD. Zapravo, ogromne cene energenata su primorale Bajdena da pokuša da popravi odnose sa Saudijskom Arabijom. Bajden je do nedavno izbegavao prestolonaslednika Mohameda bin Salmana, defakto lidera zemlje, zbog njegove navodne uloge u ubistvu saudijskog novinara Džamala Kašogija u Turskoj 2018.
Bajdenov zaokret baca svetlo na opseg uticaja Saudijske Arabije. A Kraljevstvo će najverovatnije iskoristiti uticaj da apeluje na SAD da održe svoj vojni angažman na Bliskom istoku. Upozorenja (koja će najverovatnije ponoviti Izrael) da će Kina brzo delovati da bi popunila svaki bezbednosni vakuum koji ostane iza SAD će izgleda dodatno ojačati njegov argument.
Ali je mala verovatnoća da Kina uspostavi svoj vojni domen na Bliskom istoku, posebno zato što su njeni ključni partneri u regionu – Egipat, Iran, Irak, Izrael, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati – međusobni neprijatelji. Iako su, na primer, Iran i Saudijska Arabija voljni da posluju sa istim akterima, nijedna zemlja ne bi održavala dobre odnose sa zemljom koja neguje važne odnose u domenu bezbednosti sa njenim glavnim rivalom.
Oklevanje Kine da unapredi svoje bezbednosne interese na Bliskom istoku ukazuje da je ona toga i te kako svesna. Čak u slučaju Irana, koji bi mogao da posluži kao izaslanik u strateškom rivalstvu Kine sa SAD, Kina izbegava korake koji bi mogli da ugroze njene odnose sa Saudijskom Arabijom i drugim zemljama Persijskog zaliva. Tako na primer, za razliku od Rusije, uzdržala se od snabdevanja Irana naprednim oružjem.
Čak i kada bi Kina imala više prostora za strateški manevar na Bliskom istoku, to možda ne bi značajno proširilo njen tamošnji strateški domen jer ne smatra region značajnim za njenu bezbednost. Iako Bliski istok čini gotovo polovinu kineskog uvoza nafte, najvažnije područje u hladnom ratu SAD i Kine jeste Istočna i Jugoistočna Azija. Kina više ne želi da širi ograničene resurse na Bliskom istoku više nego SAD.
U tom kontekstu Kina će najverovatnije nastaviti da se oslanja na diplomatska i ekonomska sredstva za širenje svog uticaja na Bliskom istoku. Čini se da je jasno da jedini način da se SAD usprotive ovim naporima jeste da unaprede svoj diplomatski i ekonomski učinak.
To pre svega znači odustajanje od napora da se strateško rivalstvo Amerike s Kinom i Rusijom predstavi kao ideološka konkurentnost između demokratije i autokratije. Naposletku, ogromna većina bliskoistočnih zemalja su autokratije. Poslednje što Sjedinjenim Državama treba jeste da ih odbije svojom otvoreno ideološkom spoljnom politikom koja omogućava Kini da se predstavi kao pouzdaniji partner, slične orijentacije koji pruža podršku.
Ekonomski angažman je i dalje najefikasnije sredstvo Kine za širenje geopolitičkog uticaja. Trgovinska razmena Kine i Bliskog istoka je u 2020. iznosila ukupno 272 milijarde dolara. Iako uporedne cifre za trgovinu Amerike s Bliskim istokom kao celinom nisu dostupne, trajektorija trgovine dve sile sa Saudijskom Arabijom je iznenađujuća. Iako je rast prihoda Amerike od trgovine sa Saudijskom Arabijom bio samo umeren između 2000. i 2021, sa 20,5 milijardi dolara na 24,8 milijardi, prihodi Kine su skočili, sa tri milijarde na 67 milijardi dolara.
Kada je reč o tehnologiji, SAD možda Kini pružaju još jednu priliku. Zapad je dugo koristio sankcije kao sredstvo za kažnjavanje „nestašnih“ zemalja, pri čemu je Iran dobar primer za to. Ali sveobuhvatne tehnološke i finansijske sankcije koje su uvedene Rusiji zbog rata u Ukrajini intenzivirale su strahove u zemljama na Bliskom istoku da i one možda mogu da budu targetirane.
Pošto Kina izgrađuje svoje tehnološke i inovativne kapacitete, može da se predstavlja kao pouzdaniji izvor tehnologije i bezbednija destinacija za investicije. Važno je pomena da nijedna zemlja na Bliskom istoku nije zabranila 5G mrežu kineskog telekomunikacionog giganta Huavej uprkos snažnom američkom lobiranju.
Iako je argument da se nova strategija za Bliski istok usredsredi na diplomatski i ekonomski angažman, svaki pokušaj Bajdena da je sprovede će naići na znatan otpor. Prijateljstvo s diktatorima će dovesti do optužbi za licemerje, što je poslednja stvar koja je Bajdenu potrebna nekoliko meseci pred međuizbore na kojima je mala verovatnoća da njegova Demokratska stranka osvoji dobar rezultat, a protekcionistički sentiment je i dalje jak u SAD. Ali ako Bajden definiše zaokret kao deo veće strategije za ostvarenje pobede u novom hladnom ratu s Kinom, možda i ima šansu.
Autor je profesor državne uprave na Koledžu Klaremont Mekena i spoljni viši saradnik Nemačkog Maršal fonda u SAD
Copyright: Project Syndicate, 2022.
www.project-syndicate.org
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
