Kako se Krakov bori protiv zagađenja vazduha?

S druge strane, pojedini delovi grada su poslednjih godina pretrpeli značajne promene, čiji znaci postaju sve vidljiviji, kao što je, na primer, ogroman broj automobila na putevima.

Lukas Franek, direktor Odbora za javni prevoz u Krakovu, je rekao da sada na hiljadu stanovnika ima 700 automobila, te da grad nije izgrađen tako da može da „podnese“ toliko mnogo četvorotočkaša.

„Jednostavno se ne uklapamo u toliko mnogo automobila. Naše ulice u istorijskom delu grada nisu široke kao one u Varšavi, Vroclavu i Poznanju“, objasnio je.

Grad sa gotovo milion stanovnika sada ima problem sa čistoćom vazduha, a protiv zagađenja se vode borbe na svim frontovima, ukazuje Juronjuz.

U Krakovu je na snazi politika koja ima za cilj da automobile u privatnom vlasništvu potisne iz centra grada, te su pojedine ulice otvorene samo za vozače koji tu žive , bicikliste i vozače skutera.

Grad takođe ima jedan od najvećih pešačkih mostova u Poljskoj, koji je otvoren i za bicikliste. U okviru projekta EU Low Carb je takođe uspostavljen sistem električnih bicikala za građane.

Marek Ribarčik, koji je redovan korisnik ovog sistema bicikala, našalio se da je zadovoljan cenom, „pošto su besplatni“. On je rekao da smatra da su bicikli postavljeni na pogodnim lokacijama, te da mu se dopada to što su električni.

Međutim, izmene u saobraćajnom sistemu u Krakovu su naišle na izvesni otpor.

Protivnici su uglavnom u Zonama ekološkog transporta i pretežno su preduzetnici. U ovim područjima je dostava robe restoranima i prodavnicama dozvoljena samo u određeno doba dana, a njihovim gostima i kupcima uopšte nije dozvoljeno da tamo dolaze automobilima. Preduzetnici se žale da to direktno utiče na njihov prihod.

Izabela Bobula je preduzetnica iz okruga Kazimjež, gde su na snazi ova ograničenja. „Kada ljudi kupuju dosta stvari, više vole da se odvezu automobilima tamo gde mogu da kupe sve na jednom mestu i gde ne moraju da nose ono što su kupili u torbama ili na kolicima“, objasnila je.

Gradske vlasti priznaju da su svesne toga i mada ne planiraju da promene svoj put ka ostvarenju cilja o čistijem vazduhu, saopštile su da će dodatne korake preduzeti nakon konsultacija sa stanovnicima.

Očekuje se da te konsultacije budu održane do kraja ove ili početkom sledeće godine. Kako je rekao Andžej Kulig, zamenik gradonačelnika Krakova, „razgovor o pitanjima koja se tiču kretanja stanovnika kroz grad je od suštinskog značaja“ za gradonačelnika.

On je rekao da ne žele da odluke donose vlasti, već da žele da sarađuju sa stanovnicima grada.

Zbog pandemije kovida 19 razgovori o zaštiti životne sredine su na izvesno vreme stavljeni po strani.

Međutim, pošto mnogi građani rade od kuće i na ulicama je manje automobila, kvalitet vazduha u Krakovu se odmah značajno poboljšao.

Krakov čak u pojedinim okruzima želi da uspostavi model „15-minutnog grada“. Cilj ove inicijative jeste da ljudima sve što je potrebno bude dostupno na 15 minuta hoda ili vožnje biciklom. Međutim, za realizaciju ove inicijative vlastima će biti potrebna saglasnost stanovnika.