Kako se Nemačka bori protiv rasizma u policiji

Titula Uli Greča zvuči birokratski: Savezni poverenik za policiju. Ovog marta ga je imenovao Bundestag, dakle ima mandat najvišeg demokratskog tela Nemačke. Greč je bio poslanik SPD-a, ali je vratio mandat kako bi bio potpuno nezavisan u svom delovanju. On nije deo policijskih struktura, niti spada u Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Greč je i sam 21 godinu bio policajac. Sad je osoba kojoj se može obratiti u slučajevima diskriminacije u Saveznoj policiji i Saveznom kriminalističkom uredu. Ako se tužba pokaže opravdanom, posledica može biti i otkaz, naravno po odluci poslodavca, odnosno suda.

Ubrzo nakon imenovanja, Greč se predstavio i novinarima i iznenađen je što je odmah posla imao na pretek: svakog dana stiže tri do četiri prijave, trećinu slučajeva javljaju sami policijski službenici, dve trećine stižu od građana.

Njegov mandat traje 5 godina i kaže da svojim zadatkom smatra stvaranje poverenja prema radu policijskih službenika.

Problem je naći saradnike

Voleo bi da ima šaroliku ekipu saradnika: „Potreban mi je neko s tamnom bojom kože, neko sa arapskim poreklom, u idealnom slučaju i neko iz LGBTIQ zajednice.“

On želi tim u kojem osobe „koje su i same bili izložene diskriminaciji ili pripadaju grupi koja je posebno jako izložena diskriminaciji.“

No, takve saradnike još traži: od 18 radnih mesta je popunjeno 10, ali nema još nikoga iz LGBTIQ zajednice. No već tu ima problem: sva radna mesta mogu dobiti samo osobe koje odgovaraju propisima za zapošljavanje državnih službenika.

Ipak, Greč želi da sasluša sve pritužbe: već je dogovorio termin sastanka s Abdu Rahime Dialom koji je na čelu Diaspora Policy Interaction (DPI) i koji se i do sada bavio pritužbama na rad preko 60 000 službenika Savezne policije.

„Odjednom su trojica policajaca bili na meni“

Dialo i lično ima iskustvo policijskog nasilja: 1998. je kao student trčao na glavnoj železničkoj stanici u Diseldorfu kad se odjednom našao ispružen na tlu.

„Tri policajca su me držali na zemlji, nisam imao vazduha, beskrajni bolovi – i pre svega poniženje i trauma“, svedoči Dialo. „A jedini razlog je bio – ja sam crne boje kože.“

Kad su policajci utvrdili da je nemački državljanin i da nije počinio nikakav prekršaj nego je samo žurio, fizički su ga izgurali i rekli mu da ide svojim poslom.

„Pokušao sam da se žalim, ali od toga nije ispalo ništa.“ Bio je još mlad i pod šokom. Kome je mogao da se obrati? U međuvremenu postoji mnogo više savetovališta, kaže: „Danas bi definitivno sasvim drugačije postupio“, kaže Dialo.

Federalna struktura policije u Nemačkoj

I taj incident pokazuje da u Nemačkoj postoji ogromna potreba za institucijom nadzora, ali je problem i sama struktura policije u ovoj zemlji: Greč je zadužen samo za policiju koja deluje na saveznom nivou – koja između ostalog nadzire i bezbednost granica, železničkih stanica i aerodroma, a posebno odeljenje je zaduženo i za sigurnost Nemačkog parlamenta.

Ali najveći deo posla obavljaju policije 16 nemačkih pokrajina, a u samo 8 postoji poverenik sličan Greču.

Još gore: samo u pokrajinama Rajnland Falc i Šlezvig Holštajn tamošnji poverenici protiv diskriminacije imaju i ovlašćenje potpunog uvida u akte državnog tužilaštva i policije, a grad-pokrajina Berlin je jedina gde poverenik može da vodi istragu slučaja žalbe.

Problem je i jezik: praktično nigde nema službenika koji vlada stranim jezicima, ali u više pokrajina je planirano da se to promeni.

Obuka policijaca

Politikolog i pravni stručnjak Harmut Aden je profesor na Visokoj školi za ekonomiju i pravo u Berlinu i već petnaestak godina se bavi diskriminacijom. On ističe kako se mnogo toga dogodilo u tom razdoblju i već ima mnogo naučnih istraživanja, ali i službenih izveštaja:

„Pre 15 godina je bio tabu uopšte govoriti o policiji i rasizmu prilikom obuke i obrazovanja policjaca.“

Danas svedoči i kako su mladi u policijskim školama mnogo kritičkije nastrojeni nego pre 10, 20 godina. I to zato što temu znaju iz sopstvenog iskustva, jer je i policija postala mnogo raznolikija, kaže Aden.

Radije se ćuti i trpi

Stručnjaci se slažu da je teško proceniti koliko su rasizam i drugi oblici diskriminacije zapravo rasprostranjeni u policiji.

Poverenica za diskriminaciju grada-pokrajine Bremena Sermin Ridel objašnjava da i žrtve retko i nerado prijavljuju takvo ponašanje. „To nam je veliki izazov, dopreti do ljudi i podstaći ih da nam kažu svoju priču“, kaže poverenica Bremena.

Rasizam – desničarski ekstremizam

Ridel stoga poziva na podizanje svesti da rasizam ne treba poistovetiti samo sa za desničarsko-ekstremističkim mrežama. To počinje tamo gde potpuno nesvesni i nenamerni obrasci delovanja ili razmišljanja mogu dovesti do toga da policijske akcije imaju rasistički efekat.

To uključuje neosnovane lične provere zasnovane na boji kože ili drugim spoljašnjim karakteristikama, poznate u tehničkom žargonu kao „rasno profilisanje“.

Hartmut Aden opisuje ovo policijsko ponašanje kao „klasičan” primer rasizma. Takve kontrole su vrata za „veoma subjektivne percepcije, uključujući predrasude“, kaže ekspert. Oni koji su pogođeni mogu kontaktirati poverenike u pokrajinama, a sada i na saveznom nivou.