Kako se proslavljaju državni praznici u svetu: Vatrometi, vojne parade, balovi…

Sjedinjene Države

Amerikanci svake godine 4. jula obeležavaju državni praznik Dan nezavisnosti. Parade, vatrometi, koncerti, proslave na ulicama, sportske manifestacije deo su praznične atmosfere u znak sećanja na 4. jul 1776. kada je doneta Deklaracija o nezavisnosti kojom je proglašena samostalnost Sjedinjenih Država od Velike Britanije.

Iako se Dan nezavisnosti proslavlja od prve godišnjice širom zemlje, 4. jul je tek 1941. proglašen neradnim danom u SAD, a Amerikanci toga dana pored političke nezavisnosti proslavljaju i američki način života koji počiva na slobodi pojedinca.

Vatromet je neizbežan deo praznične atmosfere jer predstavlja simbol nastanka nove nacije. Prema proceni američkog udruženja za pirotehniku, američko nebo svakog 4. jula zasija sa više od 14.000 vatrometa. Najveći je onaj u Njujorku gde je jedne godine iskorišćeno čak 22 tone pirotehničkih sredstava.

Priča se da tradicija vatrometa potiče od Džona Adamsa, jednog od potpisnika Deklaracije nezavisnosti i drugog predsednika SAD, koji je navodno svojoj supruzi napisao da vatrometi za Dan nezavisnosti „od sada pa ubuduće moraju da budu tako veliki da mogu da se vide s jednog kraja kontinenta na dugi“.

Tačno u podne se širom SAD održava počasna paljba, a neretke su saobraćajne gužve, pošto Amerikanci hrle da neradni dan proslave s porodicom i prijateljima uz roštilj, hot-dogove, burgere, viršle, pitu od jabuka u kućnoj atmosferi ili na piknicima.

Igra se bejzbol i američki fudbal, a sa mnogih kuća i zgrada se vijore američke zastave. Amerikanci se toga dana mogu videti odeveni u crveno-beloj-plavoj kombinaciji, a i svoje domove ukrašavaju u bojama zastave SAD.

Francuska

U Francuskoj se deset dana kasnije slavi Dan Republike u znak sećanja na 14. jul 1789. kada je narod u Parizu zauzeo ozloglašeni zatvor Bastilju, koji se smatrao najupečatljivijim simbol kraljevske moći.

Pad Bastilje predstavlja simbol kraja apsolutističke monarhije i jedinstva nacije i označava početak Francuske revolucije koja će označiti prekretnicu u istoriji Evrope.

Četrnaesti jul je za nacionalni praznik Francuske proglašen 1880.

Proslava tradicionalno počinje u jutarnjim satima vojnom paradom na Jelisejskim poljima koju predvodi šef države od Trijumfalne kapije do Trga Konkord, a spektakl upotpunjuju francuski avioni koji izvode akrobacije u vazduhu.

U najstarijoj i najvećoj redovnoj vojnoj paradi na svetu ponekad učestvuju i strane trupe, a kao gosti prisustvuju i strani državnici.

Ulaz u Luvr je tog dana besplatan, a održavaju se i tradicionalni balovi u organizaciji gradskih ili Vladinih zvaničnika za koje je potrebna pozivnica.

Zanimljivo je da veče uoči Dana Republike vatrogasne stanice organizuju Vatrogasni bal i otvaraju svoja vrata za posetioce. Svi vatrogasci nose uniforme, a druženje uz muziku i ples traje do četiri ujutru.

U pojedinim regionima zemlje građani organizuju piknike, ali mnogi prave porodična okupljanja kod kuće uz roštilj i šampanjac.

Noćno nebo širom Francuske bude obojeno vatrometima, a najspektakularniji je onaj kod Ajfelove kule.

Mnogi Francuzi vole da se okupe duž obala Sene i na Marsovim poljima i da posle tamošnjeg koncerta klasične muzike u izvođenju Francuskog nacionalnog orkestra uživaju u spektaklu na nebu.

Ujedinjeno Kraljevstvo

U Ujedinjenom Kraljevstvu se rođendan kraljice Elizabete II proslavlja kao nacionalni praznik.

Iako je kraljica rođena 21. aprila (1926), njen rođendan se svake godine obeležava kasnije, obično druge subote u junu zbog boljih vremenskih uslova.

Ove godine se očekuje naročita pompa, s obzirom na to da se osim rođendana proslavlja i 70 godina njene vladavine.

Državni praznik će trajati od 2. do 5. juna, a Britanci će umesto jednog imati dva neradna dana. Prvog dana će biti održana vojna parada kojom se tradicionalno obeležava rođendan britanskog monarha.

Kako piše Bi-Bi-Si, narednog dana će u katedrali Svetog Pavla biti održana specijalna liturgija u znak zahvalnosti za dugovečnost kraljice.

Za četvrti jun je najavljen veliki koncert u Bakingemskoj palati u izvođenju velikih svetskih zvezda mada njihova imena još nisu saopštena.

Građani će moći da se prijave za ulaznice. Za poslednji dan proslave planirane su ulične svetkovine, a građani širom Ujedinjenog Kraljevstva su pozvani da u okviru svojih zajednica organizuju „Big Jubilee Lunch“ ili veliki ručak povodom jubileja.

Rusija

Dan Rusije proslavlja se svake godine 12. juna i njime se obeležava formalno usvajanje Deklaracije o suverenitetu Ruske Federacije 1990. čime je ozvaničen raspad Sovjetskog Saveza.

Državnim praznikom i neradnim danom ga je proglasio 1994. tadašnji ruski predsednik Boris Jeljcin.

Toga dana svetkovine se održavaju na gotovo svim glavnim ulcama i parkovima ruskih gradova i regiona, a predsednik istaknutim građanima dodeljuje odlikovanja.

Obeležavanje Dana Rusije u večernjim satima kulminira vatrometom.

Iako je relativno mlad praznik, rusko ministarstvo unutrašnjih poslova je 2019. saopštilo da je te godine obeležen sa više od 4.200 svetkovina u kojima je učestvovalo preko pet miliona ljudi širom zemlje.