Kako se Tunis, polako ali sigurno, ponovo vraća na turističku mapu sveta

Istorijski prizori, kako iz rimskog perioda, tako iz arapske tradicije, stvaraju utisak da ste glavni lik u nekoj bajci. Berberska naselja i gradovi na vrhu pustinjskih planina, u kojima je sniman poslednji u nizu filmova „Ratova zvezda“, atrakcija su ne samo za saj-faj fanove, već i za turiste. Tu je i oaza na dnu Atlas planine, ali i raj za surfere koji dolaze u Tunis kako bi na dasci „jahali“ talase Mediteranskog mora. Na tom prostoru prepliće se i mnoštvo različitih kultura koje žive u harmoniji.

– Tunis je otvoren za sve turiste, bez obzira na to odakle dolaze. Ove godine očekujemo više od osam miliona gostiju iz Francuske, Rusije, Velike Britanije, Kine, Alžira, Libije, Nemačke, Slovenije, Austrije, Švajcarske, a beležimo i znatan rast broja turista iz Srbije. Nudimo visok kvalitet usluge, a razlika između hotela sa 4 i 5 zvezdica nije tako izražena kao u Evropi. Plan je da u narednih pet godina investiramo u podizanje nivoa usluga – izjavila je u razgovoru sa predstavnicima medija iz Srbije ministarka turizma Tunisa Selma Eloumi Rekik.

Ona je potvrdila da će „ako sve bude išlo po planu“, u junu posetiti Srbiju. Ovaj susret upriličen je na tuniskom ostrvu Đerba gde se svake godine, na 33. dan Uskrsa, proslavlja jevrejski praznik Lag B’Omera. Sledeća stanica na našem putešestviju su planinsko-pustinjski predeli Tunisa, gde nas dočekuju Berberi, najstariji stanovnici ovog područja. Umotan u jarko plavu maramu Ismael je srpske novinare sproveo kroz najstarije i poslednje berbersko selo južnog Tunisa. Reč je o selu Čenini, iz 11. veka, u kome živi 600 ljudi.

– Ovde se govori berberski jezik, koji se znatno razlikuje od tuniskog arapskog. Na arapskom se, na primer, pozdravlja sa „selam alejkum“, ali ovde ćete reći „azul“. Sa šest godina deca odlaze u školu da uče arapski i francuski. LJudi koji žive ovde grade kuće u planinama, leti je toplo, a zimi veoma hladno i većina žitelja odlazi u grad u potrazi za poslom – objašnjava Ismael.

Nedaleko odatle, nalazi se stari, napušteni grad Tatuin, sagrađen od peska. Peščane kuće su na dva i više spratova, sa karakterističnim stepenicama. Tamo smo zatekli trgovca Lazera, koji prodaje svoje umetničke radove i crteže, čaj i po koji suvenir. „Ovo je moje radno mesto i ovde sam srećan. Ja sam umetnik koji slika pustinjske motive, ali prodajem i čaj. Praktično, živim od turizma“, kaže Lazer.

Obišli smo i Tozer, pustinjski grad u oazi sagrađen od peščanog kamena. Sa oko 250.000 stanovnika, važi za jedan od najstarijih gradova južnog dela Tunisa, i predstavlja takozvana Vrata pustinje. Tu su pijace sa urmama i maslinama, začinima, povrćem i drugim namirnicama, dok su nas u prodavnicama ni malo nalik na butike i tržne centre, sačekali ćilimi, nargile, nakit, korpe i sve što se može isplesti od palminog lista, posuđe, tradicionalno odelo ali i raspoloženi prodavci. Pozdravom „selam“ i „bon žur“ pozivaju nas u svoje radnje nudeći „gud prajs“. To nije prevara, jer ako umete da se cenjkate stvarno ćete dobiti dobru cenu, čak upola nižu od početne ponude. Pored širokih pijaca i prodavnica u uzanim ulicama sa visokim građevinama od peščanog kamena, tu su i galerije lokalnih umetnika, duborezaca i tkača, koji od palminog lišća mogu da ispletu gotovo sve što zamislite. Osim orijentalnih turistima se nude i hoteli moderne arhitekture sa bazenima i odličnom hranom i pićem, računajući i palminu vodu. Sve je u ovom pustinjskom gradu prilagođeno zahtevima turista, pa se ima utisak da ste na drugoj planeti.

Ali, ako rešite da se vratite na Zemlju, onda obavezno svratite u Sus. Na putu do te turističke destinacije posetite Veliku džamiju u Keruanu koja podred duhovne ima i ogromnu umetničku vrednost kao remek-delo islamske arhitekture i umetnosti. Nezaobilazna usputna stanica do Susa je poslastičarnica Magrud, gde nas je dočekala Rakaja Faritd koja nas je pozvala na, kako kaže, najbolje kolače u gradu. Tajni sastojak koji stavlja u testo nije htela da otkrije, ali nam je otkrila da je njen omiljeni kolač onaj klasični, sa urmama. Osim dugih peščanih plaža i afričke lepote Sus krase moderni hoteli i tržni centri, kao i noćni klubovi, ali i autentične pijace. Najjači utisak, ipak, ostavljaju srdačni ljudi koji će vas, na svakom koraku, dočekati.

Suživot na Đerbi

Ostrvo Đerba, na kojem živi velika jevrejska zajednica, postaje mesto hodočašća za Jevreje širom sveta. Oni svake godine dolaze iz Izraela i ostalih zemalja kako bi obišli familiju, koja živi u Tunisu, ali i čitali molitve i palili sveće u jednoj od najstarijih sinagoga u Africi, El Griba, u kojoj se čuva najstarija tora. Festivalu su prisustvovali i brojni turisti, ali i muslimani koji žive na tom ostrvu. Predsednik Islamske zajednice Hasan Šahloni, pozvao je Izrael i Palestinu da se ugledaju na Đerbu. „Ovo je veoma važna poruka koja treba da zbliži ljude. Đerba je primer da muslimani i Jevreji mogu da žive zajedno u miru i slozi“, istakao je Šahloni.