Kako se u Nemačkoj osniva stranka?

U Nemačkoj su političke stranke ili partije zaštićene članom 21. Osnovnog zakona, odnosno Ustava. Tamo, između ostalog, piše „njihovo osnivanje je slobodno“, dakle, za to nije potrebno odobrenje države.

Ipak, zakonima je regulisano kako osnivanje stranke, tako i učešće na izborima – komunalnim, pokrajinskim, saveznim i evropskim.

Zakonski kriterijumi

Nemački Zakon o političkim partijama (PartG) kaže: Stranke su udruženja građana koja „imaju trajni ili dugoročni uticaj na formiranje političke volje i hoće da učestvuju u predstavljanju naroda u Bundestagu ili pokrajinskom parlamentu“.

To znači da udruženja koja deluju isključivo na lokalnom, odnosno komunalnom ili evropskom nivou – nisu stranke.

Stranka nije ni neka inicijativa ili udruženje građana koje ima samo kratkoročni cilj, na primer, zaustavljanje planiranog građevinskog projekta.

S druge strane, moguće je osnovati partiju koja se bavi isključivo jednom temom, na primer, zaštitom životinja ili penzionera. Ali – to mora da radi dugoročno. Međutim, ako stranka šest godina ne učestvuje na saveznim ili pokrajinskim izborima – gubi pravni status stranke.

Stranka mora da ima dovoljno veze sa Nemačkom. To znači da većina članova i upravni odbor stranke moraju da imaju nemačko državljanstvo.

Naziv stranke i odgovarajuća skraćenica moraju biti odabrani tako da se nova stranka može jasno razlikovati od postojećih partija.

Demokratska institucija na tri stuba

Stranke slede političke ciljeve i učestvuju u demokratskim procesima. Zato Osnovni zakon predviđa da i njihov unutrašnji poredak mora biti demokratski. Važne odluke, na primer o sadržaju osnovnog partijskog programa, moraju proizaći iz partijske baze, odnosno – odozdo prema gore. Pritom je bitno da su usvojene većinom glasova.

Izbor upravnog odbora i usvajanje statuta i programa obavezni su po zakonu. U tu svrhu može se organizovati takozvani osnivački kongres stranke. Tajnim glasanjem mora se izabrati upravni odbor stranke – od najmanje tri člana.

Program i statut stranke moraju biti u pismenom obliku. Partijski program, koji se često naziva „osnovni program“, sadrži osnovne vrednosti, ciljeve i konkretne zahteve stranke. Statut mora, između ostalog, da sadrži odredbe o pravima i obavezama članova, kao i o sastavu i ovlašćenjima upravnog odbora.

Učešće na izborima – priznanje od strane izborne komisije

Međutim, nakon osnivanja, stranka ne može automatski da učestvuje na sledećim izborima – mora da dobije dozvolu koja zavisi od relevantnog izbornog zakona.

Ukoliko novoosnovana stranka želi na primer da učestvuje na pokrajinskim izborima, prvo mora pismeno da obavesti izbornu komisiju, i dostavi sve osnivačke dokumente na proveru – i to najkasnije 90 dana pre izbora.

Zatim se dešava poslednji i odlučujući korak za dozvolu učešća na izborima: određivanje ili konstatacija statusa stranke od strane nadležne izborne komisije.

Posebno se proverava da li je stranka, na osnovu ukupne slike, zaista u poziciji da ozbiljno učestvuje u parlamentu. Pritom ulogu igraju organizacioni, kadrovski i finansijski aspekti.

Jedan od ključnih kriterijuma je, na primer – broj članova stranke. Dok su za osnivanje stranke dovoljna tri člana upravnog odbora, za ozbiljan poslanički rad potrebni su dodatni ljudi, međutim, zakon ne određuje tačno koliko. To se može (približno) zaključiti na osnovu prakse Saveznog ustavnog suda u Karlsrueu – koji je (1968. godine) udruženje sa 400 članova priznalo kao stranku.

Dva puta i finansiranje

Stranka može da nastane na dva načina: prosto osnivanjem „od nule“ ili pretvaranjem postojećeg udruženja u stranku. Put – prvo udruženje pa stranka ima prednosti: na primer, donacije se mogu prikupljati pre osnivanja partije. Jer – pristup državnom finansiranju partija zavisi od rezultata izbora i dok ne dobije zvanični status stranke i dozvolu učešća na izborima – buduća stranka mora sama da se finansira.

Zakon o partijama reguliše način na koji se stranke finansiraju i – iznos državnih sredstava koje dobijaju. Osnova za raspodelu novca poreskih platiša je ukorenjenost partije u društvu. S jedne strane, to se meri brojem glasova koje je stranka dobila na poslednjim evropskim, saveznim i pokrajinskim izborima. S druge strane, uzima se u obzir ukupan iznos članarine i donacija.

Koliko će državnog novca neka stranka dobiti određuje se svake godine – 15. februara.

U 2022. je 20 stranka u Nemačkoj imalo pravo na finansijsku podršku

od ukupno skoro 178,5 miliona evra, s tim što su razlike ogromne: stranke Unije (CDU i CSU) imale su pravo na ukupno 56,1 milion evra, SPD 47,7 miliona, Zeleni 29,7 miliona, a FDP 14,4 miliona. Najmanje je pripalo jednoj partiji za zaštitu životinja, nešto manje od 19 hiljada evra.

Komunalni izbori

U Nemačkoj ne postoje jedinstveni zakonski uslovi za učešće na komunalnim odnosno lokalnim izborima – to reguliše važeći pokrajinski zakon. Tako su na primer u nekim pokrajinama učešće na izborima dozvoljava i grupama birača, odnosno udruženjima građana.

Izbori za Evropski parlament

Od 6. do 9 juna 2024. održaće se takozvani evropski izbori – odnosno izbori za parlament EU – jedinu transnacionalnu skupštinu na svetu koja se bira direktno.

Pravni okvir je regulisan Evropskim izbornim zakonom – pa na evropske izbore mogu da se prijave i stranke i udruženja. Međutim, čim se dostavi konkretna lista kandidata – Nemačka savezna izborna komisija je nadležna da proveri da li će partiji ili udruženju biti dopušteno učešće na izborima.

Ako komisija odbije učešće na izborima konstatujući da ne postoji stranka niti političko udruženje u smislu evropskog prava, može se podneti žalba Saveznom ustavnom sudu u Karlrueu – koji ima kratak rok da o tome donese odluku.

Broj poslanika koji jedna članica EU može da izabere je određen na osnovu degresivne proporcionalnosti i u vezi ja sa brojem stanovnika: članica može da ima maksimalno 96 i minimalno 6 poslanika. Nemačka kao najmnogoljudnija država oduvek je imala najviše poslanika i u novom parlamentu EU koji će imati 720 poslanika – u junu bira 96 poslanika.

Nemačka vlada je odlučila da se evroposlanici biraju u nedelju 9. juna.
Rok za podnošenje kandidatura za liste je do 18 časova 18. marta, a najkasnije u isto vreme 18. aprila znaće ko su nemački kandidati za izbore.