foto: Shutterstock/Dragos AsafteiU štampanom izdanju Danasa pre 20 godina objavljeni su rezultati predsedničkih izbora u Rumuniji na kojima je pobedu odneo Trajan Basesku.
Kako je Danas pisao 2004. godine, u drugom krugu predsedničkih izbora u Rumuniji pobedio je tadašnji gradonačelnik Bukurešta i kandidat opozicione Alijanse Nacionalne liberalne stranke (PNL) i Demokratske stranke (PD), Trajan Basesku.
Prema zvaničnim rezultatima u trenutku kada je tekst Danasa objavljen, nakon 98,76 odsto prebrojenih glasova, Basesku je osvojio 51,23 odsto glasova, dok je tadašnji premijer Adrijan Nastase dobio 48,77 odsto glasova.
Objavljujući pobedu, Basesku je tada rekao da je prioritet borba protiv korupcije i dodao da će „osloboditi državne institucije od političkog uplitanja i naterati ih da rade u interesu građana“, kao i da će raditi na ulasku Rumunije u Evropsku uniju 2007. godine, što se, ispostaviće se, zaista i dogodilo 1. januara te godine.
Njegov protivkandidat u izbornoj trci, Adrijan Nastase, izjavio je da je zvao Baseskua telefonom da bi mu čestitao na izbornoj pobedi i dodao da održani izbori „predstavljaju volju rumunskog naroda“, koju on poštuje.
Odziv na izborima bio je 55,6 odsto od ukupno 18 miliona građana sa pravom glasa. Obe opozicione stranke, i PNL i PD, bile su u vladi za vreme režima Emila Konstantineskua, od 1996. do 2000, a Trajan Basesku bio je ministar za saobraćaj. Na istoj funkciji, Basesku je bio i od 1991. do 1992, za vreme režima Jona Ilijeskua.
Kako je Danas tada pisao, posle 1990, ovi izbori predstavljali su treću demokratsku promenu vlasti u Rumuniji, što je prema oceni političkih analitičara, znak političke zrelosti i stabilnosti jedne zemlje. Pristalice Baseskua proslavile su u Bukureštu i Temišvaru pobedu svog kandidata.
Međutim, Glas Amerike je tada pisao da su nezavisni posmatrači izvestili o izvesnim nepravilnostima na predsedničkim i na nešto ranije održanim parlamentarnim izborima. Predstavnik američkog Državnog sekretarijata Ričard Baučer rekao je tada da bi o tim nepravilnostima trebalo sprovesti istragu, ali je dodao kako ”nema dokaza da su one uticale na rezultat“.
Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna je članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.
U današnje vreme gotovo je nezamislivo da izbori proteknu bez većih skandala, pa tako dvadeset godina kasnije imamo potpuno drugačiju situaciju.
Kako prenosi Danas, predsednički izbori u Rumuniji održani pre tri nedelje poništeni su pre nedelju dana na osnovu odluke Ustavnog suda, i to samo dva dana pre nego što je trebalo da se održi drugi krug izbora.
Sud je naveo da je ovu odluku doneo kako bi „osigurao ispravnost i zakonitost izbornog procesa“.
Naime, pobedu u prvom krugu odneo je Kalin Đorđesku, donedavno nepoznati ekstremno desničarski NATO skeptik, kako ga nazivaju, koji je ranije hvalio ruskog predsednika Vladimira Putina, što je izazvalo burne reakcije.
Sudije Ustavnog suda navele su da su primile zahtev za poništavanje rezultata prvog izbornog kruga, pozivajući se na obaveštajne podatke sa kojih je skinuta oznaka tajnosti, a u kojima su opisane optužbe o ruskom uticaju na društvenim mrežama tokom kampanje.
Rumunski Savet bezbednosti prethodno je objavio da je zemlja bila meta „agresivnih hibridnih ruskih napada“ tokom izbornog perioda.
Ustavni sud je prethodno naložio ponovno prebrojavanje glasova prvog kruga nakon tvrdnji da je društvena mreža TikTok favorizovala Đorđeskua koji je kampanju većinom vodio na ovoj platformi, a potom je potvrdio rezultate.
Iz TikToka su odbacili optužbe da su davali prednost ovom kandidatu u odnosu na druge.
Đorđesku je u prvom krugu osvojio 23 odsto glasova, drugoplasirana Elena Laskoni iz opozicione Unije Spasimo Rumuniju 19 odsto, a iza njih je bio sadašnji premijer Marsel Čolaku iz vladajućih socijaldemokrata.
Čolaku je tim povodom izjavio da je odluka o poništenju izbora „jedina ispravna“ i „pokazuje da je rezultat glasanja Rumuna bio očigledno iskrivljen kao rezultat intervencije Rusije“.
Ustavni sud je takođe odbacio žalbe druga dva kandidata protiv Đorđeskua za nezakonito finansiranje kampanje.
Đorđesku je, povodom optužbi, negirao da je čovek Moskve, ali i priznao da bi u slučaju pobede obustavio pomoć Ukrajini. Dodao je i da politički establišment pokušava da ga blokira jer ne može da podnese njegov uspeh.
Autorka je polaznica Danasove škole novinarstva.
Projekat „Danasova škola novinarstva je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
