Kako su Rusi pretnja srpskoj nacionalnoj bezbednosti?

Ruski servis Bi-Bi-Sija piše, a prenosi zagrebački N1, kako bi prorusko raspoloženje u Srbiji moglo da utiče na mogućnost da oni koji se ne slažu sa ratom protiv Ukrajine ostanu u zemlji.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije saopštilo je da je od februara 2022. (početak invazije) do aprila 2023. u zemlju ušlo više od 370.000 Rusa. Od maja, više od 30.000 njih imalo je boravišnu dozvolu.

Iako je Srbija jedno od utočišta za Ruse, srpske vlasti su poslednjih meseci konstatovale da su najmanje tri ruska državljana „pretnja nacionalnoj bezbednosti“ – politički aktivisti Petar Nikitin i Vladimir Volohonski, kao i biznismen Jevgenij Iržanski. Objedinjuje ih organizacija masovnih događaja – antiratnih mitinga ili koncerata, čiji se učesnici protive ruskoj invaziji na Ukrajinu.

Nikitin od 2016. godine živi u Srbiji, a pored ruskog ima i holandsko. Njegova deca su državljani Srbije. Druga dvojica su se u Srbiju preselila u proleće 2022. godine nakon što su dobili dozvolu za privremeni boravak. Sada pokušavaju da ospore odluke srpskih vlasti o njihovom proterivanju

Višesatna ispitivanja

Iržanski je u junu morao da bude saslušan u MUP-u Srbije, a ispitivanje je trajalo satima. Zanimale su ih činjenice iz njegove biografije – podaci o roditeljima, mestu studiranja i rada, kao i šta se tiče njegovog političkog položaja i života u Srbiji. Između ostalog, ispitivali su ga o vezi sa Vladimirom Putinom i Aleksejem Navaljnim. Nekoliko nedelja nakon saslušanja, produžena mu je boravišna dozvola za godinu dana.

U avgustu je pozvan na još jedan razgovor, ovog puta u Odeljenje za rad sa strancima MUP-a. Objašnjeno mu je da je to standardna procedura za one koji imaju dozvolu boravka za samostalne preduzetnike, a sam Iržanski je rekao da su pitanja vezana za njegov rad.

„Posle toga je radnik otišao, a kada se vratio rekao je da mi je ukinuta dozvola boravka i tražio da potpišem papir sa rešenjem o proterivanju iz Srbije. U pasošu je bila nalepnica za boravak, na sledećoj strani pečat o uručenju rešenja o napuštanju Srbije do 4. septembra sa zabranom ulaska na godinu dana“, rekao je on.

Niko mu nije objasnio zašto se to dogodilo. U rešenju MUP-a navodi se da je on prepoznat kao pretnja po nacionalnu bezbednost Srbije. Možda je to moj antiratni stav i rad sa onim muzičarima koji su nepoželjni u Rusiji“, smatra Iržanski.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije nije komentarisalo ove događaje za Bi-Bi-Si.
Da li iza bezbednosne pretnje postoje političke motivacije?

Na događajima koje je organizovao Iržanski, aktivisti neprofitnog antiratnog Ruskog demokratskog društva (RDS) delili su letke u kojima su prikupljali novac za pomoć ukrajinskim izbeglicama.

Ova organizacija sebe naziva „glasom ruske dijaspore“ u Srbiji. Na jednom od masovnijih skupova – maršu Rusa u Beogradu protiv rata krajem decembra, prikupljeno je više od šest hiljada evra, a novac je utrošen na kupovinu agregata za Ukrajinu.

Jedan od osnivača ovog društva Nikitin navodi da u početku nisu imali strah od učešća u protestima. „Objasnili smo ljudima da nema razloga za brigu. Ovo nije Rusija, ovde vas policija štiti“.

Ali i to se promenilo u poslednjih nekoliko meseci. Nikitinu, koji je u Srbiji već sedam godina, zabranjen je ulazak u zemlju u julu. Na beogradskom aerodromu uručeno mu je rešenje Ministarstva unutrašnjih poslova o zabrani prelaska državne granice. Nikitin se obratio advokatu koji je pripremio tužbu. Dok je čekao odluku po žalbi, Nikitin je proveo više od 24 sata u tranzitnoj zoni aerodroma, nakon čega mu je dozvoljen ulazak.

Dve nedelje kasnije, Vladimiru Volohonskom je odbijeno produženje njegove boravišne dozvole.

Jedino razumno objašnjenje za ono što se dešava je naša aktivnost“, kaže Nikitin.

Svi oni pokušavaju da ospore odluke MUP-a Srbije i uložili su žalbe i sada čekaju odluke. Nije im, međutim, tačno objašnjeno po kom osnovu su dobili status „pretnje po nacionalnu bezbednost”.

Deportacija u Srbiji

Sva tri slučaja objedinjuje činjenica da ni u jednom od njih MUP Srbije nije dao adekvatno obrazloženje za svoju odluku, kaže Petar Vidosavljević, advokat Beogradskog centra za ljudska prava.

On napominje da Ustav Srbije, kao i Evropska konvencija o ljudskim pravima, garantuje pravo na podnošenje žalbe. Ali to je samo mogućnost, koja ne garantuje rezultat. Srbija je članica Saveta Evrope od 2003. godine i podleže Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima i Ženevskoj konvenciji.

Prema Ženevskoj konvenciji, aktivisti su izbeglice na osnovu straha od progona zbog svojih političkih stavova, kaže Sara Ganti, viši saradnik Centra za ljudska prava Univerziteta u Gentu.

Obe konvencije uključuju obavezu da se izbeglice ne vraćaju na teritorije gde su im životi ugroženi samo zbog njihovih političkih uverenja. Ganti tvrdi da Srbija mora da poštuje međunarodno pravo. „Ovo što se sada dešava izgleda kao direktno kršenje zakona o ljudskim pravima i međunarodnog prava.

Status „pretnje nacionalnoj bezbednosti“ koji je Srbija dodelila aktivistima uporediv je sa zabranom ulaska u šengenski prostor nekih zemalja EU, napominje Sara Ganti. Tako su baltičke zemlje, Poljska i Finska uskratile ulazak Rusima, uprkos vizama.

Podsetimo, Srbija je podržala rezoluciju UN kojom se zahteva povlačenje ruskih trupa iz Ukrajine, ali se nije pridružila sankcijama Zapada koje su uvedene nakon početka rata.

Prema Gantiju, mere koje je preduzela Srbija pomažu u sprovođenju strategije Vladimira Putina za suzbijanje antiratnih glasova.

„Ova situacija je prilično razočaravajuća. Rusi su suočeni sa izborom: ili moraju da ostanu u zemlji i ćute, ili da emigriraju i ćute, plašeći se deportacije“, zaključuje on.