Kako u Ukrajini gledaju na razgovore Putin-Tramp?

Dok je američki predsednik Donald Tramp telefonirao s ruskim kolegom Vladimirom Putinom, pa onda i nakon razgovora, u Ukrajini su se oglasile sirene za vazdušnu uzbunu. Rusija je ponovno lansirala rakete i bespilotne letelice na ukrajinsku teritoriju.

„Ukrajinci su svesni šta se događa. Na snazi je upozorenje za vazdušnu opasnost. Koliko ja znam, Rusi su tokom razgovora s predsednikom Trampom obećali da će zaustaviti napade na energetski sektor ili one s oružjem dugog dometa, uključujući bespilotne letelice Šahed. Ali sada je ponovno na snazi upozorenje na vazdušni napad, tako da dogovor do sada nije upalilo“, rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u utorak uveče. On je zaključio da su Rusi time pokazali da nisu spremni da prekinu rat.

„Napad dronom na glavni grad Ukrajine odmah nakon Trampovog telefonskog razgovora s Putinom odgovor je na pitanje da li Rusija želi mir: Ne, ne želi. Ovo neće prestati. Putin želi samo jedno – predaju Ukrajine“, napisao je ukrajinski novinar Serhij Rudenko na Fejsbuku.

Kome sada ide u korist zabrana napada na energetska postrojenja?

Osvrćući se na Putinovo navodno obećanje da će zaustaviti napade na energetski sektor, Zelenski je rekao da Ukrajina podržava takve predloge. Ali, ukrajinski predsednik želi da sazna više od Trampa. „Daćemo odgovor kada budemo dobili detalje od američkog predsednika i američke strane“, rekao je Zelenski. Dodao je da će Ukrajina odgovoriti ako se ruski napadi na ukrajinsko snabdevanje energijom nastave.

Mikola Knjazhicicki je član opozicione stranke „Evropska solidarnost“ u ukrajinskom parlamentu. Prema njegovom mišljenju, Tramp i Putin su se u telefonskom razgovoru koji je trajao sat i po samo dogovorili da će zaustaviti napade na energetsku infrastrukturu, jer bi time naštetili ne samo Ukrajini, nego i Rusiji.

„Rusija je dugo predlagala ograničavanje napada na energetska postrojenja. Ukrajina je to odbijala, s obzirom na to da su ukrajinski dronovi uništavali ruske rafinerije nafte, čime je smanjena sposobnost Rusije da napuni svoj državni budžet“, ocenio je Knjazhicicki na Fejsbuku. On je uveren da će Moskva pristati na ozbiljne pregovore samo kada Kijev bude dovoljno naoružan i zaštićen, odnosno kada dobije pouzdane bezbednosne garancije.

Sve do sledeće zime za Rusiju nema smisla da bombarduje energetsku infrastrukturu Ukrajine, kaže ukrajinski vojnik Petro Šuklinov. „Oni će gomilati rakete do zime, kao što su uvek i radili“, napisao je na Fejsbuku i ocenio da je Rusija zato pristala na prekid napada, ali je to prodala kao korak ka miru.

Istovremeno, Moskva želi da spreči dalje granatiranje iz Ukrajine. „Napadi na rusku industriju goriva uvek imaju smisla, jer je Ukrajina sistematski uništava, uzrokujući Rusima gubitke koji se mere milijardama dolara svakog meseca“, tvrdi ukrajinski vojnik.

Direktor ukrajinskog Centra za politička istraživanja „Penta“ Volodimir Fesenko, smatra, pak, da je u interesu obeju strana da se zaustavi granatiranje energetskih objekata: „S obzirom na razmere napada i rizike za energetski sektor i luke, zaustavljanje napada je važno i za Ukrajinu, a i za Rusiju, jer su pogođene ruske rafinerije i druga postrojenja, kao i elektrane.“

Fesenko je za DW ujedno naglasio da ovo još nije dogovor, nego samo predlog da se prestanu napadi na energetski sektor. „O prekidu vatre mora se pregovarati s obema stranama. Politički dogovori, uključujući telefonske dogovore između Putina i Trampa, nisu dovoljni. Moraju postojati tehnički i pravni sporazumi između Ukrajine i Rusije“, naglašava taj politikolog.

Šta Putin želi i šta je Tramp postigao?

Tako telefonski poziv, koji i Bela kuća i Kremlj prikazuju kao značajan korak prema miru, ne predstavlja pravi pregovarački proces, ističu svi stručnjaci s kojima je razgovarao DW. „Očigledno neće biti sveobuhvatnog prekida vatre. Putin se ponaša potpuno predvidljivo, igrajući na vreme i postavljajući nove zahteve. Tom strategijom odlaganja on ne odbija direktno Trampa, nego se slaže s njim, ali uz veliko ’ali’. Imamo situaciju u kojoj se pregovarački proces, kako se čini, samo imitira“, rekao je za DW ukrajinski politikolog Oleh Sakjan iz organizacije „Nacionalna platforma za otpornost i koheziju“.

„Putinov najvažniji signal Trampu je da je voljan pregovarati“, objašnjava Volodimir Fesenko. Pritom je Putin jasno dao do znanja da ne želi da pregovara po američkim uslovima. „To je određeno razočarenje za Trampa“, smatra stručnjak i sumnja da je zbog toga američki predsednik otkazao konferenciju za novinare nakon razgovora s Putinom.

Ipak, Fesenko uočava određeni napredak, s obzirom na to da su dalji pregovori ruskog i američkog izaslanstva zakazani za 23. mart u Džedi u Saudijskoj Arabiji.

Ivan Us sa Ukrajinskog nacionalnog instituta za strateške studije pravi rezultat telefonskog razgovora Trampa i Putina vidi u razmeni zarobljenika. Kako je saopšteno, Putin je zagarantovao da će Rusija i Ukrajina osloboditi svaka po 175 zatvorenika. Osim toga, i 23 teško ranjena ukrajinska vojnika biće predata Kijevu. Rusija ocenjuje da je to gest dobre volje. „Međutim, i ranije je bilo razmena zarobljenika, bez Trampovog uplitanja“, podseća Us.

Smatra da se između Trampa i Putina razgovaralo više nego što javnost zna. „Ali paradoksalno, u ovoj situaciji nedostatak konkretnog rezultata za Ukrajinu je više plus nego minus“, ocenjuje taj stručnjak. „Ukrajina mora da dobije na vremenu, jer ruska privreda već sada nije u najboljem stanju. Ne isključujemo da će pre ili kasnije doći do protesta u Rusiji.“

Kako smatra bivši predsednik Ukrajine i lider opozicione stranke „Evropska solidarnost“ Petro Porošenko, Trampu je potreban nekakav „plan B“, u slučaju da Putin odbije da prekine rat ili nastavi da odugovlači. Porošenko je na Fejsbuku napisao da bi takav „plan B“ podrazumevao više oružja za Ukrajinu, strože sankcije Rusiji, obnovu transatlantskog jedinstva, finansijsku podršku i mogućnost da Ukrajina uđe u NATO.